Slavimir Stojanović Futro: Dobre ideje su uvek na ceni

Jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera sa ovih prostora – Slavimir Stojanović Futro, govori o tome kako je počeo da piše za decu, otkriva kako proživljava aktuelnu krizu i kako se ona reflektuje na svet dizajna i podseća na to šta je u svetu dizajna uvek na ceni.

Kako ste počeli da pišete za decu? Kako su nastale avanture devojčice Singi Lumba?

Sve je počelo tako što sam svojoj ćerki Nađi pričao priče za laku noć. Tražila je da svako veče izmislim novu priču, i kad sam završio s remiksima svih poznatih i nepoznatih bajki, morao sam da počnem da smišljam originalne priče koje bi joj držale pažnju, iz kojih bi mogla nešto da nauči, i koje bi je ujedno i uspavale. Sećam se da sam u tom periodu često išao poslom kolima u Ljubljanu, deset sati vožnje u oba pravca, pa sam to iskoristio za osmišljavanje priča. Kad bih se vratio, imao sam spremne priče za čitavu sledeću nedelju. Vremenom se iskristalisalo da je glavna junakinja tih priča postala devojčica koja podseća na Nađu, ali se zove Singi Lumba (tako je Nađa s dve godine izgovarala „Skini balon!” kad bi joj se helijumski balon s prekratkom tračicom zalepio za plafon). Na kraju je tražila da joj nacrtam lik te devojčice, i to se u narednih šest meseci pretočilo u rođendanski poklon u vidu ilustrovane knjige, koju su videli dobri ljudi iz Lagune, i objavili je tako da sva deca u njoj mogu da uživaju. Prva knjiga se zvala Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka i nagrađena je za najlepšu dečju knjigu na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu.

Nedavno je objavljena druga knjiga iz tog serijala – Singi Lumba i Kockasta planeta. Zanima me šta odlikuje glavnu junakinju? Kako izgleda njena avantura u drugoj knjizi?

Singi Lumba je devojčica koja ima sposobnost da nacrta rešenja raznoraznih problema, ali da bi se oni stvarno razrešili, potrebna je pomoć još jednog talentovanog dečaka, Felipa Bibija s Planete plavih oblaka, koji, gledajući u Singine crteže kao u muzičke note, svira najdivnije melodije, i tako nastaje čarolija ideja kojima se problemi rešavaju. Singi i Felipo u drugoj knjizi idu na Kockastu planetu na poziv Kralja Kocke koji im se požali da je njihova planeta prestala da se vrti oko svoje ose zato što su na njoj svi isti: sivi, kockasti i dosadni. Kakvu će ideju za rešenje imati Singi i kakvu melodiju će Felipo odsvirati, videćete u knjizi.

Šta ste želeli da poručite deci?

Želeo sam pre svega da serijal Avanture Singi Lumbe nema ni trunku ironije, koja nam je svima u međuvremenu postala maternji jezik. Dakle, samo plemenitost i uzajamost, razmena znanja i sinergija talenata. Deca odrastaju u algoritamsko-ekransko doba usmereno na spregu stvaranja i zadovoljavanja novijih i novijih individualnih želja i prohteva. Singi bi trebalo da bude klica dečje svesti o svetu oko sebe, o drugima, o njihovim potrebama i sposobnostima.

Koje komentare ste dobijali do sada – od najmlađih čitalaca i od njihovih roditelja?

Komentari su jedan od najjačih motivacionih faktora koji su me nagnali da i pored izuzetno tesnog poslovno/edukativnog rasporeda, nastavim s radom na ovom serijalu.

Videla sam i da će sav prihod od prodaje ove knjige biti doniran u humanitarne svrhe. Kome će se donirati ta sredstva?

Kompletan autorski prihod od prodaje uplaćujem na račune ustanova za decu bez roditeljskog staranja, za decu kojoj će zauvek biti potreban višak ljubavi.

Naveli ste jednom prilikom da ste do sada napisali ukupno deset priča s avanturama Singi Lumbe. Kad planirate da objavite naredne knjige iz ovog serijala?

Idealan scenario, koji zavisi isključivo od angažmana na fakultetu i u Futro Design studiju, bio bi da izlaze po dve knjige godišnje – jedna u proleće, a druga na jesen.

Postavila bih Vam pitanje i o knjizi Devet koja je objavljena pre nekoliko godina i doživela veliku popularnost, i više izdanja. Šta Vas je podstaklo da počnete da pišete autobiografsku prozu? O čemu ste imali potrebu da pišete?

U junu 2017. dobio sam Nagradu za životno delo u domenu vizuelnih komunikacija, dve nedelje pre nego što sam diplomirao iz iste oblasti. Taj fenomen od 30 godina studiranja detaljno sam opisao u jednom fejsbuk-postu koji je postao viralan s preko 60.000 lajkova i 8.000 komentara i šerova. Ispostavilo se da se ogroman broj ljudi identifikovao s problemom nedovršenih fakulteta i neostvarenih snova iz mladosti. U želji da još više pomognem i motivišem ljude, ali i da im približim život s druge strane zlatne medalje, pretočio sam taj post u autobiografsku knjigu Devet koja je, evo, posle dve godine, doživela svoje šesto izdanje.

Kako ste došli na ideju da okupite različite umetnike (fotografe, ilustratore, dizajnere) i da njihove radove inkorporirate u knjigu, da ih naslonite na svoju prozu?

To se dogodilo pre svega iz nesigurnosti da ja kao vizuelni komunikator nisam u stanju da napišem literarno relevantan materijal, pa sam pribegao ilustraciji kao nekoj vrsti umetničke potpore. Ispostavilo se da je tih 47 ilustracija od isto toliko autora iz regiona, na neki način bar na trenutak spojilo kulturni prostor bivše Jugoslavije, a meni omogućilo da se osetim za nijansu sigurnije u ovom književnom izletu.

Kako Futro Design funkcioniše ove godine, u vreme aktuelne krize koju proživljavamo?

Futro Design ima sreću da radi brending za klijente čiji su biznisi za sada stabilni, pa mladi talenti koje zapošljavam mogu da brinu samo o kvalitetu svog dizajna, ali to ne umanjuje našu zabrinutost za život u uslovima ove globalne psihoze.

Da li je korona-kriza uticala na kreativnost? Kako Vi sve doživljavate?

Mnogi vlasnici biznisa osećaju da je sada trenutak za pregrupisavanje i skupljanje energije i motiva za život posle krize, pa u trenucima ovog tržišnog „poluvremena” svu svoju energiju ulažu u poboljšanje organizacije, unapređivanje kadrova i proizvoda, a tu ima mesta i za brending i dizajn.

Šta ima novo kada je u pitanju lajfstajl brend Futro – Simply Complicated?

I mi se, u istom tom duhu polupauze, intenzivno spremamo za sledeću godinu, kad ćemo lansirati novu kolekciju, koja će napokon biti dostupna putem onlajn-šopa.

Šta mislite, kako će, i kod nas i u svetu, izgledati budućnost u svetu dizajna i marketinga? U kom pravcu se stvari menjaju?

Globalno gledano, tim industrijama trenutno vladaju algoritmi, ali to ne znači da su ljudi prestali da prepoznaju zrnca kvaliteta koja se ogledaju u suštinskoj iskrenosti i poštenom odnosu između ljudi. Mislim da će pre ili kasnije morati da usledi neka vrsta povratka na prirodnu razmenu sposobnosti, talenata i interesovanja, koja neće biti opterećena novcem već realnim potrebama ujednačenog društva.

Pitala bih Vas i šta je danas na ceni u oblasti dizajna? I koliko su se stvari promenile u protekle tri decenije, od vremena kad ste Vi počinjali da se bavite tim poslom?

Na ceni je oduvek bila, i ostaće, sposobnost da se ni iz čega napravi nešto što u sebi ima svetlost života koja privlači, nadahnjuje i oplemenjuje. Jednom rečju – ideja.

Vi ste i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, predajete dizajn plakata. Šta vam je najvažnije da naučite svoje studente?

Pre svega da veruju da je to što misle da znaju samo 1% njihovog potencijala. Učim ih da je život najlepši ukoliko uvek na dnevnom rasporedu imaju bar jednu stvar koja ih raduje i koju jedva čekaju. Učim ih da rade ono što im najlakše ide, sve dok im vremenom to ne postane teško, ali da onda nastave to isto da rade sve dok im ponovo ne postane lako. I tako ukrug, do kraja života, bilo da se radi o dizajnu ili nečemu drugom.

Šta vi učite od njih?

Učim koliko ne znam.

Šta imate u planu?

Da inspirišem, motivišem, nadahnem, poboljšam i nastavim da volim.

Slavimir Stojanović Futro je beogradski dizajner, vizuelni umetnik, koji je profesionalnim radom počeo da se bavi već sa 16 godina.

Radio je u brojnim advertajzing agencijama i osnovao sopstveni studio Futro Design. Radio je na komercijalnim projektima za mnoge domaće i inostrane klijente, a takođe je uradio veliki broj projekata za kulturne institucije, kao što su: Jugoslovensko dramsko pozorište, New Moment magazin, Muzej primenjene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Moderna galerija Ljubljana, Kulturni centar Beograda, Zvezdara teatar i mnogi drugi.

Radovi Slavimira Stojanovića osvojili su više od 300 svetskih nagrada i priznanja. Među najznačajnijim su – Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes Advertising Festival, London Advertising Festival Award, New York Advertising Festival Award, Portorose Golden Drum, Montreux Gold, Art Directors Club Annual Award, Type Directors Club Annual Award, Communication Arts Award, European Design Excellence Award, Global Award, Zgraf.

Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama Centra Pompidu u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu, Muzeju plakata u Varšavi, Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu i Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu.

Uvršten je u knjigu Contemporary Graphic Design u izdanju Taschena, u knjigu New Masters Of Poster Design u izdanju Rockport Publishers iz USA.

Studio Futro Design uvršten je u izbor 100 najboljih dizajn-studija u svetu.

Slavimir Stojanović izlaže pod pseudonimom Slavimir Futro, a do sada je učestvovao na preko 20 samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Kreator je Futro lifestyle brenda, autor knjige Devet, kao i serije slikovnica za decu Avanture Singi Lumbe. Dobitnik je i Nagrade za životno delo Udruženja za tržišne komunikacije Srbije.

Autor naslovne fotografije: Nebojša Babić