Slobodan Nešović Loka: Život je neuporedivo lepši kada smo okruženi svom tom lepotom koju umetnost nosi sa sobom

Kada su umetnost i kolekcionarstvo u pitanju, Slobodan Loka Nešović, zajedno sa svojom suprugom Irenom, odavno se ističe kao entuzijastični promoter savremene domaće umetničke scene.

Njihova inicijativa kroz projekat „Nešović Fine Arts“ iznedrila je značajne događaje i inicijative, uključujući i najnoviju izložbu „Šta da kupim?“, otvorenu u petak 20. decembra u Salonu Muzeja grada Beograda.

Ova jedinstvena postavka rezultat je saradnje sa profesorom Aleksandrom Lekom Mladenovićem i Marijom Stošić , kustoskinjom Muzeja grada Beograda, čiji je cilj bio da kroz pažljivo odabranu selekciju radova afirmisanih ali i umetnika mlađe generacije afirmišu ideju privatnog kolekcionarstva kao jednog od ključnih delova umetničkog ekosistema.

Na izložbi „Šta da kupim“ koja traje do 27. decembra predstavljeni su radovi 17 umetnika različitih generacija i izraza, kroz različite tehnike – od klasičnih poput ulja i akrila na platnu, akvarela, crteža, fotografije i skulpture (Jelena Aranđelović, Vladimir Miljković, Ljiljana Šunjevarić, Dunja Ćorlomanović, Jelena Ilić, Irena Kuzmanović, Isidora Jancić, Marija Topolac, Maja i Nina Urošević, Katarina Gujaničić) do savremenijih izraza poput objekata, asamblaža, video rada, digitalnog printa, sito štampe i performansa (Mateja Marković, Vesna Filipović, Igor Kantar, Nikolina Jovanović, Jelena Trajković Popivoda, Zorana Stevanović).

Na otvaranju su prisutni imali priliku da uživaju u performansu „Patience is Key“ umetnice Zorane Stevanović, a svi zainteresovani mogu direktno da stupe u kontakt sa umetnicima, čime je postignuta ključna misija ovog projekta – povezivanje umetnika, kolekcionara i publike.

U razgovoru sa Slobodanom Nešovićem otkrivamo kako je nastala ideja za izložbu, zašto kolekcionari treba da postanu aktivni učesnici u kulturnom dijalogu i kako privatno kolekcionarstvo može doprineti većoj vidljivosti savremene umetnosti.

Kako je nastala ideja za izložbu „Šta da kupim“ i na koji način ste pristupili saradnji sa profesorom Aleksandrom Mladenovićem i kustoskinjom Marijom Stošić?

– Izložba „Šta da kupim“ je nastavak procesa koji smo započeli izložbom „Nije za preprodaju“ kojom smo afirmisali ideju prezentacija privatnih kolekcija u javnom prostoru, što je po našem dubokom uverenju veoma bitna karika u umetničkom dijalogu koja nažalost u našoj sredini još uvek nema punu afirmaciju. Privatne kolekcije su veoma bitan element u valorizaciji umetničkog dela a ključni su element u formiranju tržišta umetnosti bez kojeg savremena umetnost ne može da postoji. Sa profesorom Mladenovićem drugujem još od tinejdžerskih dana kada smo prepoznali iste buntovničke afinitete kroz pank estetiku. Ideju o projektu smo prezentovali Mariji Stošić koja je prepoznala značaj projekta koji u sebi nosi, za našu scenu, provokativnu ideju da se akademija, javne galerije i privatni kolekcionar upuste u dijalog o savremenoj likovnoj sceni bez pretenzije da nameću ukus već da predstave jedan mogući izbor i obezbede mladim umetnicima pristup tržištu koje ima slobodu izbora.

Izjavili ste da su kolekcionari postaju „tihi čuvari kreativnosti“. Kako vidite ulogu privatnih kolekcionara u podršci umetničkoj sceni i stvaranju javnog dijaloga o umetnosti?

– “Tihi čuvari kreativnosti” treba da postanu glasni učesnici u dijalogu. Privatni kolekcionar kupovinom valorizuje umetničko delo i kreira tržište umetnosti što je po našem mišljenju neophodan element u dijalogu o umetnosti. Tržište umetnosti je stvarnost, samo je potrebno da tu činjenicu i prihvatimo. Ovde želim da napravim distinkciju između sekundarnog tržišta gde kolekcionari uglavnom preprodaju dela nastala u poslednjih stotinjak godina od nečega što zovemo primarnim tržištem a to je kupovina savremene umetnosti za sopstvene potrebe a ne za preprodaju. Ovim projektom želimo da ohrabrimo ljude da kupuju umetnost svojih savremenika i da formiraju ličan, emotivan odnos prema svojoj kolekciji a ne da je posmatraju samo kao materijalnu vrednost. Taj “napor” će se svakako isplati na više nivoa.

Vaša kolekcija je već bogata radovima domaćih umetnika. Šta je to što vas inspiriše da nastavite da obogaćujete kolekciju i kako birate umetnička dela?

– Inspiriše nas ideja da je život neuporedivo lepši kada smo okruženi svom tom lepotom koju umetnost nosi sa sobom. Dela biramo isključivo na osnovu emotivnih kategorija. Jednostavno, kupujemo ono što nam se sviđa.

 Koje umetničke pravce ili tehnike trenutno smatrate najvažnijim na savremenoj domaćoj umetničkoj sceni, i da li neka dela na izložbi „Šta da kupim“ posebno odražavaju te trendove?

– Na izložbi su zastupljene brojne tehnike od crteža do preformansa, što je posebna vrednost ovog projekta. Nema više ili manje važnih tehnika. Izbor radova je takav da bi mogao da se nađe u galerijama širom sveta jer zadovoljavaju sve kriterijume koje sa sobom nose savremeno umetičko delo. Na tu činjenicu smo posebno ponosni.

Da li već imate favorita među radovima na izložbi, i koje karakteristike umetničkog dela vas privlače da ga uvrstite u vašu kolekciju?

– Na sreću imamo više favorita i sada smo na slatkim mukama. Pri kupovini se ne obaziremo na posebne karakteristike isključivo se vodimo emotivnim doživljajem. U tome je lepota kolekcionarstva.

Kako mislite da ovakvi projekti, poput „Šta da kupim“, mogu doprineti razvoju domaće umetničke scene i većoj vidljivosti mladih umetnika?

– Publika je odgovorila na to pitanje. Već na samom otvaranju napravljeni su brojni kontakti između umetnika i potencijalnih kupaca i već je obavljeno nekoliko kupovina, tako da je naša izložba u potpunosti ispunila svoju misiju i mlade umetnike predstavila tržištu na najbolji mogući način, bez provizije.