Vladimir Vojvodić: „Ja sam odrastao na holivudskim hitovima, rokenrolu i stripovima”
Razgovarao: Zoran Janković
Otkud i zašto baš ovakav roman za prvenac?
Mlađi pisci se neretko odluče da za prvi roman stvore nešto što ispadne kao kopija Bukovskog, Fantea ili Selindžera – roman o odrastanju, ranim vezama, mladalačkom angstu i nekoj početnoj životnoj filozofiji. Ono u šta sam bio siguran kada sam počeo da pišem svoj prvenac bilo je da ću otići u potpuno drugačijem pravcu. Hteo sam da ispričam zanimljivu, dinamičnu priču i da prvenstveno sebi dokažem da imam znanje i disciplinu da sastavim triler koji prepliće istoriju, misteriju i akciju u nekom okruženju koje nadilazi novobeogradski blok u kome sam odrastao. Želeo sam da postavim ambiciozniji cilj od prosečnog kako bih morao više da se potrudim, istražujem i naučim da to i ostvarim.
Povezani članci
Amerikana je lična preferenca ili je možda samo bila najpodesnija kao okvir za priču koji si poželeo da ovde ispričaš?
Ove dve stvari su suštinski povezane. Amerikana, tj. američka pop kultura i njene varijacije već decenijama čine dominantnu kulturu na našim prostorima. To se vidi u filmovima, muzici, modi, čak i u svakodnevnim jezičkim transformacijama – svi su danas menadžeri, a malo ko je upravitelj. Ja sam odrastao na holivudskim hitovima, rokenrolu i stripovima, čime su mi ti osnovi amerikane ugrađeni u ličnost. Komotno se osećam u tim okvirima i pisanje romana prožetog amerikanom mi je bio svesni izbor. Sa druge strane, sama srž priče u romanu zapravo je vezana za način na koji nam se životi menjaju proteklih par decenija i čiji dekadentni koren ja vidim u istoj toj amerikani. Prvi utisci ukazuju da ta priča i mojim čitaocima predstavlja autentični doživljaj tog podneblja i kulture, ali i da prepoznaju i teme o kojima govorim.
Ako ne ranije, da li si upravo tokom rada na ovom romanu uspeo da pronikneš u srž srpske fascinacije i zaljubljenosti u amerikanu?
Imao sam i ranije par teorija, ali su mi reakcije čitalaca na roman pomogle da to preciznije definišem. Mislim da je ta fascinacija utemeljena u prilično jednostavnim stvarima koje se najbolje vide u starijim holivudskim ostvarenjima. Amerikanci znaju da prodaju koncept slobode, pravde i junaštva – svi njihovi klasični heroji su jaki i moralni, nepokolebljivi, predani. Osnovne dihotomije poput dobra i zla su uvek lepo zapakovane i sve je veliko i autentično. Kada se na to doda gurmanluk, domaćinsko-ugostiteljski duh (e.g. kliše gde tihi stranac dolazi u neku daleku kolibu na preriji i odmah ga počaste večerom), velika prostranstva i priroda tog kontinenta, kao i taj momenat lične slobode i mogućnost uzimanja sudbine u svoje ruke, jasno se vidi šta je to što čini amerikanu privlačnom.
Tokom čitanja u više navrata stiče se utisak te začudne i vešte stilizacije u smislu da se dobija impresija da se čita tekst prevođen sa engleskog. Da li ti je to bio cilj ili se to to prosto tako desilo?
Od početka sam znao da ću roman objaviti kako na srpskom, tako i na engleskom. Sama priča je zamišljena i ispričana kao američki film – likovi, postavka scena, dijalozi, usputne reference, geografija i opisi predela, sve pripada tom holivudskom svetu. Na neki način sam ceo roman prvo zamislio i filmovao u glavi, režirao te scene i posle razradio tekst tako da se prevodom sa srpskog na engleski ništa ne gubi, već se roman na neki način i vraća u svoje organsko okruženje. Faktički, moglo je lako da se desi i da roman prvobitno napišem na engleskom jeziku, a onda ga prevedem na srpski i rezultat bi bio identičan – to je roman sa američkim duhom, napisan od strane jednog Srbina.
Šta sve čita ili šta je sve čitao autor jednog ovakvog romana, koji su ti formativni uticaji bili najznačajniji i najdelotvorniji?
Shvatio sam da mi je čitalački repertoar najviše zavisio od godina i da sam se hranio nizom žanrova kroz decenije. Kad sam imao osam godina, najviše na svetu sam voleo da čitam starogrčke mitove. Ništa nije bilo bolje od toga – junaštvo, tragedija, koncepti sudbine. Na neki način, to mi je otvorilo put u epsku fantastiku, te su rane tinejdžerske godine bile protkane Tolkinom i Džordanom. U adolescenciji je došla nezaobilazna faza Selindžera i Bukovskog, ali su se paralelno uvek čitali i detektivski romani – od Agate Kristi do Stjuarta Mekbrajda. Den Simons mi je svakako jedan od bitnijih uticaja (naročito Hiperion), ali i Isak Asimov, Oldos Haksli i Robert Hajnlajn, uz Filipa K. Dika. Oduvek sam voleo da analiziram načine na koji su ovi pisci stvarali svetove i relacije u njima, kako i koliko su koristili određene kulturološke reference, ali i šta su uspevali da predvide u smislu tehnologije i društvenih trendova.
Za one manje upućene, zašto baš naslov albuma Blue Oyster Cult-a u nazivu tvog romana?
Blue Oyster Cult je jedan od mojih omiljenih bendova i smatram da su izuzetno originalni u svom poluvekovnom stvaralaštvu. Roman sadrži brojne reference na njihove pesme i sam kostur romana je nastao kao moj pokušaj da par tih različitih tema složim u jednu celinu. Ono što me najviše veže za njihovu muziku jeste taj vizuelni pristup – iza gotovo svake njihove pesme ja vidim priču, a negde i ceo film. Njihovi stihovi kombinuju mistiku, neobične opise i poređenja, strah od neistraženog, ili neovozemaljskog, kao i bizarni pristup primalnim konceptima poput ljubavi. Album Vatra nepoznatog porekla (eng. Fire of unknown origin) mi je jedan od najdražih, mada moram reći da nisam unapred znao naslov kada sam počeo da pišem. Kada sam završio osnovni nacrt romana i shvatio kako želim da raspletem tu priču, shvatio sam da naslov tog albuma odgovara temi o kojoj sam pisao. Završni segment romana je savršeno opisan sa te tri reči, dok se istovremeno sa marketinške strane ispostavilo da zvuči dovoljno interesantno da bi čitalac želeo da sazna više.
Kako se, snalaziš u viru mikro-narketinga, ima li rezultata, ima li nade, da li si zažalio što se nisi usidrio kod nekog od traženijih izdavača?
Isprva sam bio malo demoralisan zato što me niko od većih izdavača nije udostojio odgovora, ali sam ubrzo shvatio da je vrednost i vreme koje sam dobio od Darka Tadića iz CEKOMS-a (Kreativno pisanje) bilo upravo ono što mi je trebalo da roman složim i objavim na način na koji sam želeo. Najveći izazov je distribucija, koju sam u potpunosti preuzeo na sebe, ali sam prezadovoljan dosadašnjim rezultatima – za manje od dva meseca sam prodao više od polovine prvog tiraža, tj. preko 260 od 500 primeraka. Vrhunski osećaj je što mogu svakom čitaocu da napišem posebnu posvetu i da im lično uručim roman, uz šta obavezno sledi i priča o samoj knjizi, druženje i kontakt sa ljudima.
Trenutno koristim samo društvene mreže, uz povremena pojavljivanja u radio emisijama, portalima i e-časopisima, s tim što je razlog za ovaj sporiji promo nastup u potpunosti do mene. Promocija povodom objave romana bila je 6. juna u klubu Fest u Zemunu, gde me je preko 150 ljudi oduševilo dolaskom i dalo mi izuzetnu motivaciju, ali sam zbog privatnih obaveza odlučio da dalje aktivnosti pomerim za septembar. Planiram da od jeseni napravim promocije u par gradova u Srbiji (Niš, Gornji Milanovac, Beograd), a da međunarodno prisustvo krenem da gradim u Budvi i Banja Luci, te očekujem da prvi tiraž bude rasprodat u oktobru.
Svakako, smatram da svi novoobjavljeni autori moraju najviše lično da se angažuju, nevezano za to ko im je izdavač. Oni treba da budu svoj sopstveni brend i da zainteresuju publiku da ih upozna. Meni pomaže to što sam prilično društvena osoba sa velikim krugom ljudi, te odatle dolazi podrška, ali i posredni marketing. Takođe, prve recenzije pristižu preko GoodReads-a, kao i direktno od strane samih čitalaca putem Instagram-a ili Facebook-a.
Na kraju, radim na tome da do kraja godine ponudim knjigu u e-book formatu, kako na engleskom, tako i na srpskom jeziku, što će mi sigurno proširiti čitalačku bazu.
Kako se i da li se uopšte uklapa tvoj rad u bendu Neki paori u sve pominjano?
Neki paori su deo jednog sjajnog životnog perioda, bez mnogo obaveza i sa dosta vremena za takvu vrstu kreativne sprdnje. Ovaj bend je bio fenomen na društvenim medijima i ljudi to često i danas pominju, a sama veza između mog trenutnog stvaralaštva i Paora se ogleda u tome da sam upravo ja pisao opise svih klipova koje smo tada izbacivali, što je stvaralo dosta zanimljive razgovore u sekciji sa komentarima.
Povezani članci
