Vojko V za City: Čudno je biti roditelj, a vikendom ići u Beograd i skakati na bini uz “Pasta Italiana”

Vojko V u nikad boljem trenutku stiže u Beograd. Izašao mu je (konačno!!!) novi album, stiže i proleće, a sa njim i Kontakt festival.

Na albumu “Dvojko” se pozabavio svojim standardnim temama, kao i nepostojanjem istih, ali i prosipanjem jezičkih i liričkih kostrukcija i šala zbog kojih ćete pauziraiti pesmu da bi se dobro ismejali. Moraćete i da vratite nazad poneku pesmu, da bi ukačili sve popkulturne reference. U Zappa Bazu nam stiže 24. marta, u okviru Kontakt konferencije. Dovoljno je bilo razloga da ga pozovemo i priupitamo za junačko zdravlje, malo i o novom albumu, sceni i šta nas očekuje na svirci.

Pozdrav Vojko, šta ima novo, kako si, da li si umoran?

Osečam se dobro. Drago mi je da je album izašao, neke od tih pesama su jako stare, pa mi je drago da je sve to konačno gotovo.

Novi album je sjajan, pa da na početku pomenemo pesmu koja ga zatvara. Najspecifičnija je “Tour life” i prva upada u uši i oči jer traje 20 minuta. Kako je došlo do toga i kako je pravljena tako duga pesma?

Poslednjih dve godine na nastupima imam segment koji je “fake free style”. Pošto se vozim stalno tamo-amo, u auto smislim neku strofu koja će se referirati na lokalitete na kojima nastupam, i onda to citiram na nastupu pred publikom. Posle dve godine se toga dosta nakupilo, i onda nisam znao šta ću sa tim, pa je sve završilo u pesmi. Shvatio sam i da mi bit iz emisije “Plodovi zemlje” najbolje paše. Mislio sam da će trajati sedam minuta, ali ispalo je dvadeset.

Koliko se album kuvao i spremao i da li si imao neku osnovnu ideju ili temu oko čega treba da se vrti priča?

Kod mene nikad nema neka specijalna tema. Nisam dovoljno koncentrisan da održim neku konceptualnu priču. Nije mi stalo ni do jedne teme da bi tupio o njoj ceo album. Ali definitivno ima nekoliko priča koje se provlače. Na prvom mestu starenje, ali i nastupanje. Pišem o onome što znam, a ovo mi se dešava, pa se trudim da pišem o tome na neki zanimljiv način. Da ne bude dosadno slušaocima.

Prve dve godine nakon izlaska prošlog albuma, nisam stigao ništa da napravim. Bilo je toliko nastupa, toliko intervjua, obaveze kod kuće, toliko nereda, da nisam došao sebi dok nije korona došla. Tek kad sam malo odmorio, počeo sam radiiti na albumu.

Ja sam više ciljao na to da je ipak ta razlomljenost između nastupa i izlazaka i ostati kući i biti roditelj tema koja se najviše pominje.

To se provlačilo i na prvom albumu. Malo je čudno biti roditelj i imati dete, a onda za vikend otići u Beograd i skakati na stejdžu uz “Pastu Italianu”. Taj procep je izgleda glavna tematika kod mene. Mora se repat o nečemu, šta ćeš.

Na novom albumu se pojavljuje i pitanje “Šta ti je sve to trebalo Andrija?”. Jel si našao odgovor na to pitanje?

Nisam još.

“Na silu spominjem koku i speed, Tako da dica mi dođu na nastup” kažeš u pesmi “Evo me opet”. Da li misliš da možeš da nastaviš da radiš bez okretanja mlađima, da se samo obraćaš svojoj generaciji i starijima?

Mogu ja da pravim muziku bez ikoga, ali šta ćemo kad dođe do koncerata? Starija publika je super, ali malo njih izlazi. Šta kad se desi, da padne kiša, a koncert je u četrvrtak, ovi kući sa troje dece neće doći. Mlade zabole, doći će, skakaće. Uvek treba obratiti pažnju na mlađe. Ali i ne samo to. Iz mlađih izlaze i nove ideje i treba ih pratiti. Nisu oni za bacanje.

Šta tipuješ da će biti hit sa albuma, van ovih ostalih singlova koje već znamo?

Ništa. Ovom albumu je suđeno da bude celina i album, i vidim da su prve reakcije dobre. Ali mene je u suštini i usporilo to što sam želeo da napravim novi hit, a to čigledno ne može ako nije spontano. To je lekcija koju sam sad naučio, da se to tako ne radi. Moraš imati svoj mir i svoj tempo, jer ovako kad sedneš za prazan notepad, svaka reč koju napišeš, čini ti se da to nije hit. Kad sam presekao da ću napraviti album kao celinu i rekao ko ga jebe, sve je krenulo prirodnije.

Kod tebe se vidi da dosta pratiš i slušaš stvari, a “Tour life” je svakako najhrabrija nova stvar, ali da li imaš možda neki pravac muzički za koji se spremaš da odeš negde u budućnosti a za koji trenutno ne želiš ili nemaš hrabrosti?

Imam dosta ideja koje se ne mogu aplicirati u ovo što radim sad. Imam želju da napravim instrumentalni album. Ne verujem da će to biti za širu publiku, ali napraviću to nekad u budućnosti.

Da li postoji neka veća priča iza omota albuma?

Igrao sam se efektima u nekom programu. Taj mirror efekat, i kao dva Vojka, Dvojko, ta dva lika u jednom. Nekako je suvo i ružno, a ja se baš tako i osećam. Kada vidim tu sliku, to sam sad ja trenutno. Ima simboliku.

Kad posmatraš domaću, odnosno reginonalnu scenu. Šta te raduje, šta te nervira?

Pratim domaći rep i dosta je vitalan. Ali počelo je baš dosta da se prepisuje. Retko kad čujem da je nešto zaista autentično. Danas, ako je popualran Playboi Carti, svi će od njega da kopiraju. Kopirali smo i mi kad smo bili mlađi, ali barem se potrudi da uneseš nešto svoje. Po mom nekom gledanju, muzika treba biti dijalog. Neko nešto kaže na neku temu, a onda neko doda. Zamisli kakav bi to razgovor bio ako ti kažeš nešto, a onda neko drugi kaže isto to. Ali opet, sa druge strane ne možeš ni ti pričati jedno, a neko kaže nešto totalno deseto. Treba se osmisliti smislen razgovor. Ma koliko scena bila uspešna, i imala koncerte i festivale, izvođači moraju da preuzmu i malo rizka.

Na jednoj od njegovih novijih pesama, Rambo Amadeus ti je dao shout out. Da li si imao neke slične ili bizarnije susrete, razgovore sa poznatima sa naših prostora? Neke za koje nisi verovao da će se desiti.

Čuo sam Rambovu stvar. On je veliki provokator, pa sam mislio da me sprda, ali sam malo izanalizirao i izgleda da je iskreno to sve rekao. To su lepe reči. A ovako, svi moji susreti iz sveta muzike su u neku ruku čudni malo. Nismo mi baš standardni ljudi i svi imaju neke svoje mušice izražene. Nikad to nije razgovor između dva neka normalna, poslovna čoveka, uvek je neka patologija. Nikad nisam bio nešto previše “starstruck”. Mala smo sredina. Nećeš naleteti na Kanjea Vesta u Mostaru.

Koliko smo daleko od reuniona Dječaka?

Sve smo dalji.

Koji tvoj stih bi voleo da se nađe u tvojoj ličnoj karti umesto ličnog broja?

(posle malo razmišljanja) Sjedim kući i slučam Guči Mejna, tvoja sestra mi p**i Lil Vejna.

Za kraj poruka, šta nas očekuje na Kontaktu festivalu i u Zappa bazi.

Biće koncert, ja ću repovati, nove pesme, stare pesme. DJ Vrh pušta muziku. Svaki put kad smo bili u Beogradu bilo je bomba. Publika je uvek bomba. Naleteće sigurno još neko od gostiju, biće živo i ludo, ne može biti loše.