10 savremenih knjiga koje govore o ženskoj snazi

Iako borbu za ravnopravnost nikada ne bi trebalo da izgubimo iz vida, mart je mesec u kom naročito slavimo žene, odajemo počast borbi za ženska prava i svemu onome što nam je ona donela. Ono što je divno jeste činjenica da danas svi možemo da biramo kako ćemo obeležiti Osmi mart i ne moramo da pristajemo na cveće i poklone, ali takođe ne moramo ni da se pravdamo ako volimo da ih dobijemo. Važno je ono zašto iza svega toga.

Ako, pak, želite Osmi mart da obeležite tako što ćete čitati dela koja su najvećim delom proizašla iz ženskog pera, spremili smo vam 10 predloga savremenih književnih dela koja slave žensku snagu.

1. Sjaj, Rejven Lejlani

Ovaj debitantski roman, ovenčan Dylan Thomas književnom nagradom, jeste iznenađenje koje je obeležilo prošlu godinu i svakako je nešto što bi trebalo da pročita svako ko voli kvalitetnu savremenu književnost i kome prijaju knjige koje donose određenu dozu poistovećivanja, ali i eskapizma. Glavna junakinja je dvadesettrogodišnja Afroamerikanka Idi, koja doslovno živi na ivici egzistencije. Zakopana do guše u studentskim kreditima, dovodi sebe u situaciju u kojoj baš ne bi smela da se nađe i zakopava se sve dublje. Ulazi u vezu sa oženjenim muškarcem, gubi posao i stan. A onda, nekim veoma bizarnim spletom događaja, postaje podstanarka u kući svog ljubavnika i njegove žene. Iako na prvi pogled ova priča deluje kao sapunica, to ne može biti dalje od istine.

U Idi je sadržano malo svih nas, malo opštepoznatog straha da smo potpuno sami na svetu i mnogo introspekcije, uz onu inertnost koja nam je svima nekad svojstvena. A uz sve to, britak i inteligentan humor Rejven Lejlani je nešto što garantovano još uvek niste sreli u književnosti. Ako ste voleli Sali Runi, obožavaćete Rejven Lejlani.

2. Ana In silazi u donji svet, Olga Tokarčuk

Retki su savremeni pisci koji pišu tako i imaju takvu širinu kao što je to slučaj sa Olgom Tokarčuk. Ova ne previše obimna knjiga je zapravo moderna adaptacija sumerskog mita o boginji Inani, koja se drznula da siđe u podzemlje i time zavredila titulu buntovnice, one koja ima hrabrosti da se suprotstavi bogovima i ode u pohod u zemlju smrti. Iako nema mnogo strana i deluje kao da se čita brzo, u pitanju je jezički veoma složeno delo koje izaziva osećanje kao da čitate distopiju smeštenu u budućnost u kojoj i dalje vlada patrijarhalni sistem vrednosti, ali obavijenu nekom futurističkom estetikom.

Ko je u stvari Ana In, In Ana, kako je Tokarčuk u knjizi naziva? U pitanju je boginja Inana, kasnije u nekim drugim religijama nazvana Ištar, a u sumerskoj mitologiji poznata kao zaštitnica ljubavi, seksualnosti, pravde i rata. Želela je da uzurpira 7 bogova i pokori podzemlje, a upravo ta priča je inspirisala Olgu Tokarčuk da kroz ovu knjigu dekonstruiše mnogobrojne seksističke narative koje nam je patrijarhat vekovima nametao i sve njegove vrednosti koje su u samoj svojoj suštini veoma opresivne. Umesto njih nam nudi jedan drugi ugao – onaj koji je pun empatije, vere i nade u ljude i ljubav. S jedne strane nam daje otačke vrednosti čija snaga proističe iz nepokolebljivog priklanjanja tradiciji, a onda tome suprotstavlja jednu drugu snagu koja proističe iz nežnosti i saosećanja. Žensku snagu.

3. Sezona uragana, Fernanda Melčor

Za sve one koji vole latinoameričke pisce i ono nešto što im je svima svojstveno, ovo je apsolutno savršena knjiga. I ovo je debitantski roman, takođe nagrađen prestižnom književnom nagradom (Anna Seghers Prize), koji se pored toga našao i u užem izboru za Man Booker Prize 2020. Sezona uragana nam donosi priču smeštenu u ruralni Meksiko, priču koja počinje ubistvom jedne veštice i koju bismo mogli da okarakterišemo kao jednu strukturno inovativnu misteriju, obojenu izuzetno snažnim motivima meksičkog folklora i narodnih verovanja.

Valja napomenuti i to da žena čiji je leš pronađen nije baš prava veštica, već neko ko je lokalnim sirotankama pomagao da izvrše abortuse, bio tu za njih onda kad niko drugi nije. Zamislite Markesa i Saramaga, kada bi pisali jednim veoma savremenim jezikom, bez ustručavanja od vulgarnosti i psovki. I uz sve to jednu priču koja donosi jaku female power energiju koja će vas potpuno raspametiti. To je Fernanda Melčor.

4. Sve što znam o ljubavi, Doli Olderton

Ako ste u potrazi za nekim laganim štivom ili čak memoarima – uvek možete da pružite priliku Doli Olderton, mladoj novinarki koja se oprobala u svetu književnosti i izazvala ogromne simpatije kod čitalaca i čitateljki. Još ako ste rođeni u periodu od 1989-1995, ovo je nešto sa čime ćete se verovatno snažno identifikovati. Izgleda kao da je Doli upoznata i sa trijumfima i sa fejlovima kada je reč o ulasku u život odraslih. U ovoj knjizi, ona se priseća zaljubljivanja, rve se sa sabotiranjem sebe same, snalazi se u potrazi za posao, napija se, biva ostavljena i bori se sa ulaskom u odraslo doba onako kako se i vi borite. Izuzetno duhovita, autoironična i luckasta, ovo je prava knjiga koja vam treba ako tražite nešto lagano da vas oraspoloži i razveseli.

5. Polovina koja nedostaje, Brit Benet

Kada govorimo o snazi, ovo je knjiga koja je snagu podigla na potpuno novi nivo. Polovina koja nedostaje govori o dve bliznakinje, Afroamerikanke, koje sa 16 godina beže iz svog rodnog grada. Međutim, jedna od njih nastavlja da beži. I to ne od bede ili siromaštva, već od sopstvenog identiteta. Ona stvara novi identitet – izdaje se za belkinju i živi život belkinje. Kako je to moguće? Deluje kao nešto potpuno nadrealno. Ali nije, pošto je upravo to pojava koja nije bila toliko retka. Dešavalo se da Afroamerikanci svetlije puti pređu u belce, kako bi sami sebi olakšali život. Junakinja ove priče gradi život na lažima, koje je postepeno sustižu, ali osnovna ideja ostaje ista – pitanje koliko snage je potrebno i da li je uopšte moguće pobeći od sopstvenog identiteta i stvoriti novi.

6. Glampiri, Vladan Maksimović

Kad budete pročitali ovu knjigu, biće vam jedino žao što se ne piše više ovakvih knjiga kod nas i u regionu. Glampiri su priča o 4 devojke, milenijalke, koje obitavaju u Beogradu i koje svako od nas poznaje. Svi imamo tu neku drugaricu koja je kao nešto studirala, posle kao počela nešto da radi, izlazi u Dragstor i ne zna baš šta bi od sebe. E, to su junakinje Maksimovićevog romana. S tim što one postaju vampirice i odlaze u krvave pohode Beogradom. Knjiga je napisana veoma savremenim jezikom i slengom omladine, tako da se nemojte začuditi ako naiđete na izraze poput krindžovati i vajolejted. Kroz 4 devojke dobijamo priliku da osetimo upravo taj duh savremenog Beograda, onakvog kakav je danas, a ilustracije u samom izdanju su nešto što će vas dodatno nasmejati i oduševiti.

7. Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

Maja Anđelou je jedna od najinspirativnijih žena XX veka, a njena autobiografija Znam zašto ptica u kavezu peva jedna od onih knjiga koje će vas istovremeno raznežiti, rastužiti i ohrabriti. Rođena na američkom jugu, Maju je odgajila baka Eni koja je u to vreme bila jedna od retkih crnih žena koje su imale svoj biznis i bile u stanju da svojoj porodici omoguće finansijsku stabilnost. A Maja je neko ko je od malih nogu zaista trpeo svašta, počevši od stravične diskriminacije, pa sve do seksualnog zlostavljanja usled kojeg je zanemela i nije progovarala 3 godine. Uprkos svemu tome, postala je poznata pesnikinja i spisateljica, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava. Upravo zbog te njene fascinantne priče, ova knjiga predstavlja apsolutni must-read. Pored toga, napisana je toplo i nežno, na momente duhovito, ali i izuzetno dirljivo, tako da će sigurno izazvati čitav spektar osećanja ako odlučite da je pročitate.

8. Persepolis, Marđan Satrapi

Ovog puta moramo da pomenemo i jednu grafičku novelu – Persepolis. U pitanju je autobiografsko delo Iranke Marđan Satrapi koje govori o njenom odrastanju u periodu velikih političkih previranja u Iranu. Rođena u prosvećenoj i obrazovanoj porodici, Marđan Satrapi prelazi put od tinejdžerke u majici Iron Maiden-a do mlade žene sputane hidžabom. U originalu napisan na francuskom jeziku, Persepolis je preveden na mnoštvo drugih jezika, a dobio je i svoju filmsku adaptaciju u vidu crtanog filma. Ovo je jedna epska priča o sociokulturnim revolucijama, tihim revolucijama, i o tome kako nikad ne treba gubiti nadu u progres iako su posledice i prepreke sveprisutne. Nacrtan je u minimalističkom stilu, ali pružiće vam ogromno znanje ne samo o tome kakav je život u Iranu, već i o istoriji te velike civilizacije, njenom razvoju i regresu koji je doživela.

9. Ne umirem, En Bojer

En Bojer je tu da nas podseti koja je moć eseja! Njena knjiga Ne umirem okarakterisana je kao memoarska proza, ali ovo je zaista mnogo više od toga. Ovo je filozofsko delo, koje bolest, smrt i život posmatra kroz prizmu sveta u kom živimo, ali i kroz prizmu svih boljki koje već muče naše društvo na nekom drugom nivou. En Bojer je naime u četrdesetoj godini života dijagnostifikovan rak dojke, a upravo ova knjiga govori o njenoj borbi sa opakom bolešću, ali i njenim posledicama.

Jasno vam je da ćete kroz nju naučiti neke nove činjenice, ali opet – nije En Bojer samo zbog toga genijalna. Genijalna je zato što kao da s vama vodi dijalog i tačno zna kad da odgovori na neko vaše pitanje ili neodumicu. Svaka rečenica je ovde na pravom mestu i imate utisak da razgovarate sa nekom potpuno briljantnom drugaricom. Ona polazi od toga da rak nije borba iz koje možete da izađete kao pobednik ili pobednica. Ipak, nemojte misliti da je ovo neko strašno mračno delo. Iz pera En Bojer izbija ogromna ljubav i želja za životom! I zato je Ne umirem jedna od onih knjiga koje apsolutno svako treba da pročita.

10. Sluškinjina priča, Margaret Atvud

Ova lista nikako ne bi bila moguća bez jedne od najvećih živih spisateljica – Margaret Atvud. Koliko god da je serija poznata i koliko god da ste je gledali, nemojte propustiti da pročitate knjigu. Ipak je ovo bila njena originalna ideja! Zamislite svet u kome su zavladale radikalne religijske grupe koje vrše svoju opresiju tako što ukidaju sve moguće slobode za koje nismo verovali da nam mogu biti oduzete. Zato borba za ravnopravost nikada ne sme da stane, a ova knjiga je odličan podsetnik na to da ravnopravnost ne smemo uzimati zdravo za gotovo. Ipak su se neke generacije pre nas za nju krvavo borile.

Fotografije: Zorana Karapandžin