5 zanimljivih činjenica o Džordžu Orvelu koje možda niste znali
Pre nego što je počeo da objavljuje knjige pod pseudonimom Džordž Orvel, Erik Artur Bler (1903-1950) imao je relativno uobičajeno odrastanje za jednog pripadnika više srednje klase u tadašnjoj Engleskoj.
Kada se danas osvrnemo na njegov život, teško bismo ga mogli opisati rečju običan. Iako je najpoznatiji kao autor antiutopijskih romana 1984. i Životinjska farma, pisanje književnih dela bilo je samo jedan aspekt Orvelove karijere i života. Otkrićemo vam u nastavku 5 zanimljivih činjenica o ovom slavnom piscu koje će vas možda iznenaditi.
On je voleo da se šali sa ljudima, ponekad na brutalan način
Orvel je izbačen iz specijalne škole za brzo učenje gradiva jer je gradskom geometru slao rođendanske poruke za koje je bio prikačen mrtav pacov, naveo je Ser Bernard Krik u svojoj biografiji poznatog književnika. Kada je pohađao Iton, on je navodno napisao podrugljivu pesmu o Džonu Grejsu, jednom od učitelja u školi, u kojoj se našalio na račun njegovog izgleda i posvećenosti italijanskoj umetnosti.
U jednoj od svojih kasnijih novinskih kolumni, Orvel je priznao da je u mladosti voleo da zamajava prodavce koji su se reklamirali preko novinskih oglasa. On bi, naime, ušao u korespondenciju s njima i tražio da mu pošalju sve promotivne materijale, uveravajući ih da je zainteresovan za njihov proizvod i uslugu, da bi na kraju naprasno prestao da komunicira sa njima, ostavljajući ih u čudu.
U pauzi između pisanja knjiga, on je radio najrazličitije poslove
Orvel nije mogao da živi od prodaje svojih knjiga, ili bar ne onako kako bi želeo, zbog čega je radio raznorazne druge poslove tokom svog života. On je jedno vreme bio zaposlen kao policajac u Imperijalnoj indijskoj policiji na Burmi (današnjem Mjanmaru), a radio je i kao profesor u srednjoj školi, izveštač sa ratišta, književni urednik, propagandista za BBC za vreme Drugog svetskog rata, prodavac u knjižari, berač hmelja i perač sudova.
Jednom prilikom je bio uhapšen, što mu je bila namera
Godine 1931, Orvel je za potrebe svoje knjige Niko i ništa u Londonu i Parizu istraživao kako je živeti na dnu društvene lestvice. On je čak želeo da provede određeno vreme u zatvoru, da bi mogao verodostojno da piše i o ovom iskustvu. Kako bi mu to pošlo za rukom, Orvel je popio nekoliko velikih čaša piva i skoro celu flašu viskija. Vidno pijan, on je na ulicama četvrti Ist End u Londonu napravio scenu, što je privuklo pažnju lokalaca, koji su odmah pozvali policiju. Na njegovu žalost, organi reda koji su ga uhapsili nisu smatrali da njegov prestup zavređuje zatvorsku kaznu, zbog čega su ga nakon 48 sati pustili iz pritvora.
On je prvi upotrebio izraz „hladni rat“
U svom eseju You and the Atom Bomb iz 1945, objavljenom dva meseca nakon što su atomske bombe pale na Hirošimu i Nagasaki, Orvel je napravio predviđanje da će zemlje sa nuklearnim oružjem, zbog činjenice da ne mogu ili teško mogu biti poražene konvencionalnim oružjem, biti u permanentnom stanju hladnog rata sa svojim susedima.
On je objasnio da u slučaju da je moguće na lak način napraviti atomsku bombu, većina zemalja bi je imala i svet bi najverovatnije brzo otišao dođavola. U situaciji kada ovu mogućnost imaju samo pojedine države, realniji je scenario da svet uđe u eru bez velikih sukoba nalik Drugom svetskom ratu, ali sa permanentnim prolongiranjem mira među suparničkim nacijama koji u realnosti uopšte nije pravi mir, naveo je Orvel u svom eseju.
Zamalo je izgubio život dok je pisao roman 1984.
U pauzi tokom pisanju svog remek-dela 1984, Orvel je jednog dana 1947. sa sinom, sestrićem i sestričinom otišao na put brodom preko zaliva Korivrekan u zapadnoj Škotskoj, što je lokacija trećeg najvećeg vrtloga na svetu. Ostaje nepoznanica zbog čega se on odlučio za ovu opasnu avanturu, i to sa decom, ali neće vas iznenaditi ako vam kažemo da je njihov brod završio u vrtlogu i da su Orvel i njegova porodica jedva sačuvali živu glavu. Roman 1984. je 1949. ugledao svetlost dana, a njegov autor je, nažalost, sedam meseci kasnije preminuo od posledica tuberkuloze.
Izvor: Mental Floss
Izvor naslovne slike: Wikimedia Commons