Aleksandra Bogdanović, žena koja je pokazala da istorija nije ni dosadna ni suvoparna

Istorija sama po sebi nije bila najzanimljiviji predmet u školama, pogotovo kada nas u udžbeniku čeka mnoštvo informacija i godina koje moramo zapamtiti. Međutim, novinrka Aleksandra Bogdanović pronašla je način da predstavi istoriju u nekom boljem svetlu i probudi interesovanje čak i kod onih koji su istoriju smatrali dosadnom i izbegavali je u širokom krugu.

Stranica Istorijski zabavnik privukla je veliki broj čitalaca člancima o davno  zaboravljenim, a ipak važnim i zanimljivim ličnostima čija su dela i život, zahvaljujući Aleksandri, ponovo osvanula, spasena od tame zaborava.

Aleksandra je otvorila stranicu Istorijski zabavnik 2013. godine na Fejsbuku, nakon čega je, vođena primetnim interesovanjem i željom čitalaca za dodatnim sadržajem, otvorila i Instagram stranicu, a potom 2019. godine i sajt.

„Presudan je bio moj novinarski posao. Ja sam i inače, na poslu gde sam u to vreme radila, pisala istorijsketeme i onda se pojavila potreba da sve to “stavim pod jedan krov” tačnije da napravim mesto gde bi ljudi koje istorija interesuje mogli da dolaze da čitaju, komentarišu, gledaju i šalju stare fotografije…“, objašnjava Aleksandra.

„Sve to vreme cilj mi je ostao isti – približiti istoriju ljudima, pokazati da ona ne mora da bude ni dosadna ni suvoparna kakvom je ponekad predstavljaju i da iz nje i te kako može i mora da se uči“, priča.

Današnjica je vrlo neprikladna kada je izlaženje iz „sistema“ u pitanju, međutim samostalan rad i preuzimanje rizika veoma je hrabar poduhvat za svakog pojedinca koji poželi da bude „sam svoj gazda“.

Za Aleksandru, neizvesnost i prednosti u samostalnom poslu dopunjuju jedno drugo na skladan način- Radiš nešto što voliš, pa samim tim radiš i najbolje što umeš.

Ljubav prema istoriji rasla je kod Aleksandre još od ranih dana školovanja. Ističe da je jedna od glavnih vodilja u svet istorije bila njena profesorka iz srednje škole, Ružica Monevska, koja je uspela da je nauči da odvaja bitno od nebitnog, razlikuje uzrok i povod ili, kako Aleksandra kaže, da „razmišlja istorijski“.

Svesni da ljudi različito reaguju na sadržaje koji odskaču od uobičajenog, pitali smo Aleksandru kako izgledaju reakcije na Istorijskom zabavniku.

„Za ovih, skoro deset godina, reakcije su bile najrazličitije. Uglavnom su pozitivne, ljudi se oduševe kada saznaju nešto novo, kada napišem tekst o nekoj ličnosti za koju nisu ni znali ili kada objavim nešto što se tiče njihovog kraja. Mislim da imam jako lepu komunikaciju sa pratiocima i da smo, zajedničkim snagama, izgradili jednu zaista dobru zajednicu ljubitelja istorije“, objašnjava Aleksandra i na pomen negativnih komentara i mogućih kritika nastavlja: „Bilo je naravno i negativnih komentara, ali trudim se da se ne obazirem na njih. Konstruktivne kritike naravno, prihvatam i trudim se da budem bolja i da greške ispravim. Sa druge strane, bilo je i ljudi koji reaguju ostrašćeno ili su tu jednostavno da bi vređali i izazivali svađe, ali srećom, u velikoj su manjini.“

U februaru prošle godine Aleksandra Bogdanović, novinarka iz Smedereva, objavila je svoju prvu knjigu “Istorijski zabavnik – ozbiljno zabavne priče od Drave do Južne Morave”, kojom je objedinila priče o genijalnim i neverovatnim ljudima, kao što naslov knjige kaže – od Drave do Južne Morave.

Kako je prva knjiga ostvarila veiliki uspeh i probudila glad kod čitalaca za znanjem i otkrivanjem novih zanimljivih istorijskih priča, Aleksandra se bacila na posao i već u oktobru ove godine sačekao nas je drugi deo istoimene knjige.

„Sa izdavačem nije odmah bilo reči o drugoj knjizi, ali materijala je i te kako bilo. Jednostavno, neke ličnosti nisu našle mesto u prvoj knjizi i znala sam da ću im se, kad-tad vratiti. Pošto je prvi „Istorijski zabavnik – ozbiljno zabavne priče od Drave do Južne Morave“ zaista izazvao „bum“ na tržištu i za kratko vreme postao bestseler i sami čitaoci su bili ti koji su se stalno raspitivali o nastavku. Tako da su se sve kockice poklopile i jednostavno – nastavak je morao da se desi.“

Iako je knjiga zaživela kao „drugi deo“, zapravo je moguće čitati je nezavisno od prve. „Druga knjiga i jeste i nije nastavak prve. U nazivu nosi „druga“ zato što je druga objavljena, ali se suštinski može čitati i potpuno odvojeno i nezavisno od prve. U njoj je fokus stavljen na zaboravljene ličnosti iz 19. i 20. veka. Novina u odnosu na prvu je i to što je čitavo jedno poglavlje posvećeno ljubavnim parovima iz naše istorije.

Dakle, u pitanju su ljubavne priče iz života nekih značajnih ličnosti sa ovih prostora“, govori Aleksandra i navodi kao novitet autorku Maju Stojanović, koja je pored ilustratora Aleksandra Stojčića radila na ilustraciji druge knjige i savršeno se uklopila u projekat.

Aleksandra nam je objasnila naslov „Od Drave do Južne Morave“ : „Mislim da nema osobe koja može da pročita sadržaj ovih knjiga i da „na prvu“ zna sve ličnosti iz njih! Jer, zaista sam priče nekih ljudi „vadila iz budžaka“ – oni su potpuno zaboravljeni, a imali su neverovatne sudbine i mnogo su zadužili narode na ovim prostorima. U knjizi ima priča i iz nacionalnih istorija nama susednih naroda i otud taj podnaslov „od Drave do Južne Morave“. Želela sam da pokažem da i pored razlika, imamo mnogo ljudi na koje treba da budemo zajedno ponosni. Razdvojiti ih samo zato što danas pripadaju različitim nacionalnim istorijama bilo bi, ne samo teško, nego i nepravedno. Jer, dobar deo njih sarađivao je, stvarao, radio i živeo zajedno. I, zato se u ovoj knjizi tako i nalaze. Taj spisak ličnosti nipošto nije potpun, ali smestiti ih sve u dve knjige bilo je nemoguće. Ovako, nadam se da će u „Istorijskom zabavniku“ 1 i 2 svako pronaći ponešto za sebe, naučiti nešto novo i upoznati se sa nekim sjajnim ljudima sa ovih naših prostora“, kaže.

I zato, za hrabrost, posvećenost i inovanitovnost da se u današnje vreme bavite ovim poslom i da vas publika prepozna kao najboljeg sve čestitke.

Aleksandra ističe da joj je omiljeno istorijsko doba Prvi svetski rat.

„Doba „bola i ponosa“ da parafraziram Milutina
Bojića. Jer, bio je to period i najstrašnijeg stradanja i najveće slave, vreme koje je sa svim užasima koje je
donelo, iznedrilo neke velikane i heroje iz „običnog sveta“ – male ljude koji su činili velika dela“, objasnila nam je sagovornica ističući ljubav i empatiju prem ličnostima tog doba.

I za kraj, mlada novinarka, osnivač stranice Istorijski zabavnik i autorka istoimene knjige, dodala je : „Ja nisam istoričar, već novinar, pa samim tim ni ove knjige nisu „udžbenici“ iz istorije. Želela sam da napišem knjige koje bi ljudima približile istoriju, a ako im se neka tema/ ličnost svidi onda mogu da nastave istraživanje u stručnoj literaturi istoričara.“