Autori ovih knjiga zažalili su što su ih objavili

U trenutku pisanja i objavljivanja knjige, niko ne zna kako će one proći i da li će doneti uspeh svojim autorima. Shodno tome, postoje oni autori koji su se naknadno pokajali što su uopšte i objavili neko svoje delo, a to može da bude zbog reakcije publike ili zbog samog svog pisanja. Evo nekih od najpoznatijih slučaja iz obe kategorije.

Stiven King – Bes

King je ovu knjigu pisao dok je još bio u srednjoj školi, a potpisao ju je svojim pseudonimom Ričard Bakman. Radnja prati jednog problematičnog tinejdžera koji nosi pištolj u školu, ubija nekoliko profesora i drži taoce. Knjiga je povezana sa nekoliko stvarnih događaja sa sličnim razvojem situacije i King je nakon toga tražio da se povuče iz štampe, jer nije želeo nikoga da inspiriše na tako nešto.

Agata Kristi – knjige o Herkulu Poarou

Iako je o njemu napisala 33 romana i 56 priča, Agata Kristi nije baš volela Herkula Poaroa. Prvo joj je bilo žao što ga nije zamislila mlađeg, jer nije planirala da ga koristi u toliko dela, a potom joj je smetalo što su izdavači stalno tražili nove priče samo o njemu. U jednom trenutku je osmislila lik Arijadne Oliver, spisateljice misterija koja mrzi svoju najpoznatiju kreaciju i želi da je ubije.

Ser Artur Konan Dojl – knjige o Šerloku Holmsu

Dojl je nakon početnog uspeha sa Holmsom pokušao da se posveti svom omiljenom žanru istorijske fikcije, jer ga je smatrao „književno ambicioznijim“ od detektivskih priča. Ta dela nisu doživela uspeh i, iznerviran, Dojl je rešio da ubije Holmsa. Ipak, zbog zahteva čitalaca i izdavača, oživeo ga je devet godina kasnije i pisao o njemu još više od dve decenije.

Luiza Mej Alkot – Male žene

Autorka nije želela da piše knjigu o ženama, ali je njen izdavač insistirao. Odustala je nakon prvog pokušaja, ali on joj je obećao da će izdati knjigu njenog oca samo ako završi svoj roman, što je i učinila dva meseca kasnije. Uprkos uspehu knjige, nikada joj se nije dopadala, a kada bi obožavaoci došli do njene kuće da traže autogram, ona bi im rekla da je služavka i terala ih.

Franc Kafka – skoro sva dela

Procenjuje se da je Kafka spalio oko 90% svega što je napisao, a ostavio je i pismo svom prijatelju Maksu Bordu da spali sve preostalo. Brod to nije učinio, već je umesto toga pomogao da se objave Proces, Zamak i Amerika. Kaže da je ova dela izneo iz Praga poslednjim vozom koji je napustio grad pre nego što su nacisti zatvorili granicu 1939. godine.

Izvor: Buzz Feed

Naslovna fotografija: Unsplash