„Avion bez nje”: Teret preživele i (pred)određene

Francuska škola stripa crpi inspiraciju iz raznih oblasti, a često su u pitanju romani iz ove zemlje, koji se potom posvećeno adaptiraju u devetu umetnost.

Baš to je slučaj sa grafičkim romanom „Avion bez nje”, koji je iz knjige Mišela Bisija adaptirao Frederik Dival, a nacrtao Nikolaj Pinjeiro.

U pitanju su isti autor i scenarista kao i u slučaju grafičkog romana „Crni lokvanji“, samo je u pitanju drugi crtač.

Ovaj strip na srpskom jeziku je nedavno izdala Najkula, kao broj osam u okviru svoje biblioteke „Vagabond”, o kojoj će biti još reči na našim stranicama.

„Avion bez nje” je triler sa prosto neverovatnim zapletom i skoro pa hičkokovskim obrtima, gde je sve osmišljeno tako da vas drži na ivici i zbunjuje do kraja.

Priča počinje na zimu 1980. godine, kada avion na letu od Istanbula do Pariza padne usput i poginu svi putnici osim jedne tromesečne bebe, koja čudom preživi.

Međutim, problem je u tome što su u avionu bile dve bebe i što niko ne može sa sigurnošću odrediti koja od njih dve je preživela, jer u tome nisu postojali DNK testovi.

Tada počinje proces analize i procenjivanja da li je beba, koju su novine prozvale Vilin konjic, od siromašnih i prostodušnih Vitralovih ili pak bogatih i prepredenih De Karvilovih.

Kada sud odluči da bebu ipak dodeli Vitralovim, De Karvilovi će unajmiti privatnog istražitelja da tokom osamnaest godina pretrese svaki mogući trag i utvrdi istinu o preživeloj bebi.

Tu na scenu stupa Veran Vojvoda, istražitelj koji nam postaje glavni narator, jer radnju počinjemo da pratimo iz dnevnika koji on marljivo vodi tokom ovog perioda.

On nam, delić po delić, otkriva sve ono što je on u međuvremenu saznavao, ali nije jedini kroz čije oči pratimo razvoj priče.

Tu su i drugi likovi kojih se ova slagalica tiče i od kojih svako ima svoju motivaciju da sazna šta je konačni rasplet, kako bi tu dilemu konačno ostavili iza sebe.

„Avion bez nje” zato zadire u razne teške i vrlo lične teme, poput rešenosti da se sačuva svoje dete, očaja koji dovodi do ludila zbog gubitka, pa čak i potencijalnog nenamernog incesta.

Sve ovo pratimo kroz taman dovoljno teksta u oblačićima da ne moramo da nagađamo ko je šta hteo da kaže, što je praćeno sjajnim crtežom i bojom.

Izrazi lica likova dovoljno su naglašeni da znamo tačno šta osećaju, a crteži gradske okoline i prirode toliko su upečatljivi da bi mogli da se nađu na bilo kojoj razglednici.

Kroz razvijanje klupka dato nam je taman toliko mrvica da uvek imamo neku novu teoriju o tome šta se zaista desilo, ali nam je i uskraćeno toliko da nikako ne možemo da pretpostavimo kraj.

„Avion bez nje” može se dopasti i onima koji nisu ljubitelji grafičkog romana

Ali bez obzira što morate pažljivo da čitate da biste uočili i upamtili važne detalje, krajnje objašnje i rasplet vrlo su jasni i zadovoljavajući.

Ne znam kako je u romanu, ali ovde imamo idealan balans radnje koja se odigrava u „sadašnjosti” i flešbekova koji polako upotpunjavaju glavni mozaik.

Svaki od likova dovoljno nam je jasno predstavljen da ih možemo razumeti na svoj način, a ujedno i dovoljno misteriozan da nas može iznenaditi nekim novim postupkom.

Iako se „Avion bez nje” može okarakterisati kao triler zbog svih obrta, on je u srcu drama, i to drama koja se odvija na više frontova i sa različitim motivacijama.

I baš tu leži razlog zbog kog se ovaj strip može preporučiti čitaocima raznih dobi i preferenci, jer unutrašnje drame su nešto što nam je svima poznato.