„Betmen i Džoker: Ubitačni duo” – Stari neprijatelji kao neočekivani saradnici

Betmen je stripski junak čije avanture u ovoj ili onoj formi izlaze bez prestanka već 85 godina i neki postulati serijala davno su postavljeni.

On je maskirani junak koji je izgubio roditelje kao mali i rešio da se bori protiv zločina u svom Gotamu, gde ga susreću mnogi kriminalci i ludaci.

Jedan od njih je i Džoker, prosto nezaobilazan u mnogim epizodama i adaptacijama avantura Mračnog viteza u filmskoj, serijskoj ili formi video igre.

Njihova dinamika je nešto što je predmet mnogih književnih eseja, psiholoških analiza, pa i doktorata na ove i srodne teme.

Džoker je poremećeni kriminalac na strani haosa, kome je dosadno kada je sve uređeno a zabavno kada pravi probleme Betmenu i ostalim stanovnicima Gotama.

Doživeo je razna tumačenja i iteracije i počinio gnusne zločine, ali postoje i one priče u kojima mora da uradi nezamislivo, a to je da se udruži sa Betmenom.

Baš to dešava se u priči „Betmen i Džoker: Ubitačni duo” Marka Silvestrija, koju je na srpskom u celovitom i tvrdokoričenom izdanju objavila Čarobna knjiga.

To je priča u kojoj scenarista i crtač Silvestri prikazuje radnju koja se odvija van glavnih tokova DC-jevog stripskog univerzuma i koja je neobično mračna čak i za Betmena.

Sve počinje kada neko otme Džokerovu miljenicu Harli Kvin, a neko drugi (ili isti), otme policijskog komesara Džima Gordona sa pretnjom da će ga kasapiti deo po deo.

Na sve to, gradom počinju da haraju čudovišta nepoznatog porekla koja liče na Džokera, a kojima vlada neka neuobičajena logika.

Betmen i Džoker tada su prinuđeni da se udruže i istraže ko stoji iza mnogih spletki, pa čak i da zajedno rešavaju naizgled nasumične zadatke nepoznate treće strane.

Silvestri tako tka priču koja koketira sa hororom, natprirodnim, odnosno nemrtvim, ali koja ujedno dozvoljava Betmenu da bude detektiv i primeni sve svoje instinkte.

Betmen se suočio sa brojnim opasnim izazovima

Ipak, on svog heroja dovodi do ivice koju se sam Betmen zakleo da nikada neće preći, a to je ubistvo, tako što podiže uloge u maniru najnapetijeg trilera.

Kada dođemo do otkrića ko stoji iza svega toga i zašto, deluje da je priča završena, ali tada dolazi vrhunski obrt koji dodatno objašnjava motivaciju svih likova.

Taj obrt pokazuje zašto nema Betmena bez Džokera, a ni Džokera bez Betmena i crta neku nit nade u sveopštem mraku, time pravdajući i samo Betmenovo postojanje.

Sve ovo praćeno je detaljnim i dinamičnim crtežom koji prikazuje svaki tračak prljavštine i pokvarenosti, a ujedno fluidnim pokretima pravi kontrast statičnom i obamrlom okruženju.

Silvestri je u ovoj priči vratio Alfreda među žive, ponovo ujedinio Džokera i Harli Kvin i postavio osnove za naizgled nepobedivog negativca koji bi mogao da se vrati po potrebi.

Uz sve to, pokazao je da razume odnos dva naslovna lika toliko da oko toga može da napravi razgranatu i funkcionalnu priču, što je dovoljan razlog da mu date šansu.