„Đango”: Osveta po svaku cenu

Nakon dugog čekanja, jedna prava poslastica stigla je i do srpskog tržišta, jer je System Comics nedavno izdao grafički roman „Đango”.

Za one koji se pitaju, da, ovo ima veze sa filmom „Đangova osveta” ali, ne, nije direktna adaptacija tog filma, već zapravo prvobitnog scenarija Kventina Tarantina.

Kako je Tarantino neko ko voli često da menja stvari tokom procesa pisanja, pa i snimanja, ovo ne iznenađuje previše, a ovde je želeo fanovima da predstavi svoju originalnu viziju.

Iako je film izašao 2012, a ovaj strip 2013. godine, ono zbog čega ga je vredelo čekati i na srpskom jeziku je pre svega crtež našeg Rajka Miloševića Gere.

Treba napomenuti da je Tarantino lično želeo Geru za crtačkim kormilom, a sve je krenulo od Semjuela L. Džeksona.

Ovaj česti Tarantinov saradnik čitao je „Skalpirane”, koje je Gera radio sa Džejsonom Aronom i nakon toga ga preporučio da crta jednu scenu iz filma „Prokletnici” za „Plejboj”.

Iako to nije objavljeno, Tarantino je bio oduševljen idejnim rešenjem i kasnije je stigao poziv Geri za ovu adaptaciju.

Tu do izražaja dolazi genijalnost i hrabrost našeg crtača, čiji je uslov bio da ne pogleda film, već da crta jedino na osnovu scenarija, kako ne bi potpao pod uticaj vizuelnog trenutka.

I u tome se krije odgovor zašto likovi nisu crtani kao kopije glumaca koji su ih tumačili na velikom platnu, već prosto odgovaraju pisanim opisima.

Ono što jeste nesrećna okolnost je što je tu bilo toliko materijala da jedan crtač nije mogao sve da završi na vreme, pa je kao pojačanje dovedeno nekoliko kolega.

Zbog toga u jednom trenutku dolazi do promene u stilu i, iako se ne može reći da je iko slabije uradio posao, potpisnik ovih redova je ipak pristrasan i za mene je Gerin crtež neprevaziđen još otkako sam prvi put otvorio „Skalpirane”.

Radnja stripa „Đango” u osnovi i najvažnijim detaljima ista je kao ona u filmu „Đangova osveta”, ali tu ipak ima nekih delova koji su u filmu izostavljeni, a pojedine sekvence se odvijaju drugačije.

Priča prati naslovnog crnca, koji je rob, a koga otkupljuje lovac na ucenjene glave i obučava ga da mu bude partner, nakon čega mu se Đango poverava kako želi da pronađe i oslobodi svoju ženu Brumhildu, takođe prodatu u roblje.

Strip nam donosi malo više detalja o Hildinoj priči koje nismo videli u filmu i menja pojedine replike u konačnom krvavom obračunu.

Može se reći i da je ton nešto mračniji, delom zbog samih boja na stranicama, a pomalo i zbog toga što svaka replika zvuči drugačije kada je na velikom platnu izgovori neko od glumaca.

S druge strane, papir kao medijum trpi svako prolivanje krvi i kasapljenje koje je Tarantino zamislio, tako da ovaj strip definitivno nije za mlađe čitaoce.

Ako ste i gledali film, „Đango” će vam biti zanimljiv i u ovoj formi zbog potpuno drugačijeg kadriranja, kao i dinamičnog prikazivanja akcionih i scena puškaranja.