„Drakula: Red zmaja” – horor koji isijava iz svakog mračnog kutka

Drakula je književni lik za kog su verovatno čuli svi na svetu, iako nisu svi čitali remek-delo Brema Stokera.

Znamo da je on uzeo istorijsku ličnost Vlada III Cepeša, poznatijeg kao Drakula, vlaškog kneza iz 15. veka i od njega napravio vampira.

Okrutnosti je bilo i u pravim istorijskim okolnostima, samo što se mnogo kasnije diskutuje da li je to bilo nužno kako bi se zemlja odbranila od najezde Turaka.

Ali onaj književni Drakula je svojevrsna horor ikona koja je krasila velike i male ekrane i insprisala brojne adaptacije i omaže, među njima i stripske.

Na našem jeziku je nedavno objavljena stripska adaptacija pod nazivom „Drakula: Red zmaja“, koju je napisao Marko Kanavo, nacrtao Korado Roi, a objavila Čarobna knjiga.

Treba napomenuti da su autori u samom izdanju stavili natpis „Slobodna adaptacija romana Brema Stokera“ i to je jedini način na koji se ovo delo devete umetnosti i može tumačiti.

„Drakula: Red zmaja” baš se i neće dopasti fanovima knjige

Čak bih se usudio da kažem da ovaj strip uopšte ne treba da čitate ukoliko ste zagriženi fan romana, jer postoji velika šansa da vam se neće dopasti izmene, naročito one ključne.

Pre svega, ne treba ni očekivati da struktura bude potpuno ista, epistolarna i verna romanu do poslednje reči, ali ovde je ipak došlo do velikih poigravanja.

Drakula je i dalje vampir koji dolazi iz Transilvanije u Englesku, tu su Džonatan Harker, Lusi Vestenra, Van Helsing, Mina Marej, ali njihovi odnosi nisu baš isti kao u knjizi, a ni razvoj priče.

Promene koje se tiču porekla Drakuline okrutnosti su odlične jer daju dodatni sloj liku kog često doživljavamo kao čudovište bez razloga i te kreativne izmene doprinose opštem utisku.

Međutim, promene na račun Lusine priče i uošte Drakuline sudbine do kraja stripa veoma su upitne i ponekad i prosto nelogične.

To se naročito odnosi na završetak, koji je jedan nagli presek, čudno strukturiran i potpuno otvoren za dalje tumačenje.

Ovo je samo moj doživljaj kao nekog ko voli izvorni roman i ko smatra da su bolje one prave adaptacije vernije izvorniku i po duhu i po radnji.

Ali ono što je glavni razlog za pohvalu ovog dela je maestralni Korado Roi, publici najpoznatiji po radu na brojnim čuvenim epizodama „Dilana Doga“.

Njemu horor, mrak i krv uopšte nisu strani i to se vidi u svakom detalju koji isijava naizgled beskrajnom tamom prepunom užasa.

Roi tačno zna koje detalje treba da sakrije u senkama, a koje da istakne i to se najviše odnosi na izraze lica ne samo Drakule, nego i ostalih likova u odsudnim trenucima.

Ako ste ljubitelj njegovog rada, onda ćete uživati u ovim bravurama, a pojedini bi čak mogli da iskoriste detalje kao vežbu za crtanje mračnih i jezivih scena.

Treba pohvaliti i sjajne pogovore, u kojima se ističe istorija Drakulinog prisustva na velikim i malim ekranima, kao i prateće table sa Roijevim ilustracijama.

Ukoliko ste uma otvorenog za slobodnije i avangardnije adaptacije, ovo izdanje je za vas, ali ako spadate u malo konzervativnije čitaoce, možda ga zaobiđite i uzmite u ruke strip adaptacije Žorža Besa ili Fernanda Fernadeza.