Evo zašto treba da čitate Džona Irvinga

Savremeni virtuoz forme i pripovedač kakav se danas retko nalazi u književnosti, Džon Irving je jedan od najprodavanijih američkih romanopisaca, a pre svega je poznat po svojim ekscentričnim junacima, dikensovskim pričama smeštenim u malo savremenije doba i svojoj sposobnosti da samom pričom preoblikuje stavove čitalaca.

Kada govorimo o njegovim prvim delima, treba pomenuti i to da njegovi rani radovi nisu naišli na najtopliji prijem kod kritike i čitalaca. Njegov prvi roman Setting Free the Bears objavljen je kada je autoru bilo svega 26 godina, a od samog početka jasno je isticao uticaj Čarlsa Dikensa i njegovu raskošnu prozu na kaleidoskopične i bogate detalje u svojim romanima. Nakon debitantskog romana, usledio je The Water-Method Man, pikarski roman koji je bio objavljen 1972. Ipak, delo koje je Irvinga vinulo u zvezde i koje do današnjeg dana ostalo omiljeno mnogim njegovim fanovima jeste Svet po Garpu.

Svet po Garpu je objavljen 1978. a nakon samo 5 godina usledila je i fimska adaptacija – Oskarom nagrađena – u kojoj je glavnu ulogu igrao veliki Robin Vilijams. Oskara na stranu, nemojte gledati film dok ne pročitate knjigu koja je verovatno nešto najzabavnije i najduhovitije što ćete u životu pročitati. Romane Džona Irvinga izuzetno je teško prepričati, a ni Svet po Garpu nije izuzetak. U pitanju je priča o životu i smrti T. S. Garpa – vanbračnog sina medicinske sestre i feminističke majke Dženi Filds, rođenog za vreme Drugog svetskog rata. Samo Garpovo začeće opisano je kao skroz ludo, tako da Irving već na samom početku romana postavlja taj pomalo lucidni ton i čitalac tačno zna šta ga očekuje.

Garp je neko ko će celog života živeti u senci svoje velike majke, ali ko će konstantno pokušavati da se toga oslobodi i napiše nešto za sebe. Da, sve što Garp zapravo želi jeste da postane pisac, pa tako i knjiga o njemu obiluje intertekstualnošću, pošto nam Irving daje priliku da pročitamo i nekoliko Garpovih priča. Kroz te priče nam samo dodatno približava ovog junaka i njegov uvrnuti pogled na svet. Ukoliko se niste upoznali sa delom Džona Irvinga, Svet po Garpu može biti idealna knjiga za početak. Prepuna je crnog humora i govori o ljudima koji prosto ni po čemu nisu posebni, nemaju nekih naročitih talenata, ali ih život baca u neke potpuno sulude situacije u kojima oni menjaju sebe iz korena i kroz koje uče neke jako bitne stvari.

Kroz Svet po Garpu najbolje ćete upoznati Irvingov način pripovedanja koji se zasniva upravo na konstruisanju savršenog okvira priče, unutar kojeg se puno sitnih detalja spaja poput slagalice i čini jednu koherentnu celinu. Kada izvodi preokrete i obrte, to je nalik na savršene piruete u baletu – samo se dese, vi ne znate šta vas je snašlo, ali ste strašno uzdrmani i sad još brže hrlite onom momentu spoznaje kada konačno možete da vidite jasno šta se i zašto desilo. Pored savršenog pripovedanja, Irving nam ovde nudi još jednu sjajnu stvar. Ovo je knjiga prepuna aktivizma, a da nije aktivistička i da ne sadrži ništa nalik na nekakav pamflet. Ovde se provlače i feminizam i prava LGBT ljudi, rasizam, diskriminacija i sve moguće traume koje kao vrsta vučemo stolećima. Ipak, on svoje junake i kažnjava za njihove prestupe – i te kako!

Okej, uzmimo za primer da smo vas sada ubedili da pročitate Svet po Garpu i da ste odlučili da nastavite s Irvingom. Prelazite na Molitvu za Ovena Minija iz 1989 – blistavu priču o prijateljstvu, snazi sudbine i mučeništva motivisanom jakom verom. Oven Mini je dečak malog rasta i piskavog glasa koji sasvim slučajno jednog dana, prejako udarajući loptu na bejzbol utakmici, ubija majku svog najboljeg prijatelja. E, ovde spoznajete šta je ono što Irvinga čini ovako velikim piscem. Iz jednog događaja on ispreda priču u koju upliće mnoštvo likova, istorijskih događaja, kritiku društva, kako bi na kraju došao do one najvažnije ideje o kojoj želi ovde s vama da polemiše – ništa nije slučajno.

Oven Mini je inteligentan i pronicljiv, ali je isto tako ubeđen da se apsolutno sve dešava s nekim razlogom i da sve ima neku svrhu. I smatra da sve što čini jeste neki put do ispunjenja njegove uzvišene misije i da čak i njegova smrt igra veliku ulogu u jednoj široj slici. Svakako, moraćete pročitati knjigu da biste videli da li je to tačno. Ali ono što ćete svakako spoznati odmah, jeste da je Molitva za Ovena Minija savršena priča o prijateljstvu, odrastanju i o tome koliko svaka, pa i naizgled najnebitnija osoba u našem životu, igra neku važnu ulogu u tome ko smo mi. Ukoliko pročitate ovaj roman, garantujemo suze i smeh, naizmenično plakanje od tuge i radosti, garantujemo jednu lavinu emocija koja će vas preplavljati sve vreme i likove koje ćete obožavati svim srcem.

I za kraj smo ostavili delo koje stiže u vaše ruke kao najveća nagrada kad pročitate Svet po Garpu i Molitvu za Ovena Minija – Tuđa pravila. E, ovo je jedna od onih koje se zovu knjige života. Roman je izašao 1985, dok je prema njemu urađen i film koji je dobio Oskara za najbolje adaptirani scenario, sa Majklom Kejnom, Tobijem Megvajerom i Šarliz Teron u glavnim ulogama. Pogledajte film, divan je, ali tek nakon što pročitate knjigu.

Radnja je smeštena u period između dva svetska rata, u Mejn i Novu Englesku, tako da možete da naslutite ambijent koji vas čeka. A osim toga, radnja se odvija u sirotištu, gde su glavni junaci doktor Vilbur Larč i jedno siroče koje ne želi da napusti sirotište – Homer Vels. Doktor Larč radi božji posao – brine se o bebama koje majke ostavljaju nakon što ih donesu na svet koji ih ne želi. Isto tako, on se brine i o bebama koje majke ne donose na svet koji ih ne želi. Naime, Larč se bavi ilegalnim poslom i izvršava abortuse kao svojevrsnu misiju da smanji broj neželjene i nesrećne dece na ovom svetu.

Isto kao i dve pomenute knjige, i Tuđa pravila je teško prepričati jer je jedna prava pravcata dikensovska saga o odrastanju, ali možemo da vam garantujemo da ovu knjigu nećete moći da ispustite iz ruku. Irving će vas povesti na jednu vožnju u kojoj morate da prođete kroz svaku poprečnu ulicu, da zađete u svaki mogući bočni puteljak, kako biste spoznali da svaki od njih nekud vodi. Kod Irvinga nijedna ulica nije slepa. Svaka bočna priča je važna. Ima mnogo stvari za koje biste, dok čitate, možda rekli da nisu potrebne. Ali upravo je suprotno – kod Irvinga je sve apsolutno neophodno!

Za kraj ostavljamo pokušaj da se odgovori na pitanje iz naslova – zašto treba da čitate Džona Irvinga? Zato što je on pisac koji će vas podsetiti zašto volite da čitate. I zato što, ako mislite da volite književnost, uz njega ćete je zavoleti još bar 10 puta više.

Fotografije: Zorana Karapandžin