„Fjuri: Prođe moj rat” – rat se nikad ne menja
Nik Fjuri je ime koje ljubitelji superherojskih filmova znaju mahom po tumačenju Semjuela L. Džeksona, ali ovaj stripski lik nije oduvek tako izgledao i imao tu pozadinsku priču.
Nikolas Džozef „Nik“ Fjuri nastao je iz glava Džeka Kirbija i Stena Lija i svoje prvo pojavljivanje imao je još 1963. godine, kada je prikazan kao vođa ratne jedinice tokom Drugog svetskog rata.
Kasnije je dobio verziju u kojoj više nalikuje Džejmsu Bondu, kada se uvodi i organizacija S.H.I.E.L.D. (ŠTIT), na čijem čelu će on biti u brojnim kasnijim edicijama.
On postaje integralni deo Marvelovog univerzuma, interaguje sa brojnim herojima, a postoje i naznake da koristi serum za super vojnike kako bi usporio proces starenja.
Ovakvu neku verziju, samo malo moderniju, tumači i Semjuel L. Džekson, ali zanimljiva je ona varijanta Fjurija autora Garta Enisa, koga smo nedavno pominjali zbog stripa „Sara“.
On je 2001. i 2006. objavio dva mini-serijala stripova u kojoj je Nik vrlo realistična figura, a sve to krunisano je nastavkom pod nazivom „Fjuri: Prođe moj rat“ od 2012. do 2013. godine.
Ceo ovaj serijal „Prođe moj rat“ objedinio je i objavio Darkwood u tvrdom povezu, uz dodatne table i skice proslavljenog hrvatskog ilustratora Gorana Parlova.
U ovoj varijanti, pratimo starog Nika koji pravi svojevrsnu retrospektivu svog života i ratnih angažovanja, sam u hotelskoj sobi, dok snima zapise na stari magnetofon.
Otkrivamo da je on veteran mnogih ratnih sukoba i da mu je rat bio sve u životu, toliko da je uvek bio na strani onih koji su sukobe hteli da produže, a ne da ih brzo okončaju.
Umesto organizacije (ŠTIT), koja se skoro i ne pominje, on je ovde CIA agent koji je udarna igla u mnogim ratnim akcijama i pokušajima atentata.
Gledamo ga u Francuskoj Indokini, na Kubi gde pokušava da ubije Fidela Kastra, u Vijetnamu i u Nikaragvi, što sve pratimo iz njegove perspektive.
Ovde nema ni traga natprirodnom ni superherojskom, a jedini drugi poznati lik iz Marvelovog univerzuma je izvesni Frenk Kasl, koji je pojavljuje tokom epizode u Vijetnamu.
Nik Fjuri je ovde drugačiji od verzije na koju smo navikli na velikom platnu
Naravno, on kasnije postaje Panišer, što je takođe opisao Gart Enis u još jednom odličnom serijalu u kome se pojavljuje i stari Nik, ali ovde je Frenk Kasl samo još jedan vojnik u nizu.
Enis piše surovu realnost rata koji se samo seli sa jednog na drugi kontinent sa različitim sukobljenim stranama, ali čiji najosnovniji princip se nikad ne menja.
A taj princip je da konce uvek povlače oni iza kulisa, dok obični ljudi ginu za lažne ideale i dok se svet oblikuje po meri moćnika iz senke.
Glavni lik nije neko za koga možemo tek tako navijati i u njemu teško da možemo da pronađemo nešto iskupljujuće, ali baš zato je svaki postupak uverljiv i nimalo klišeiziran.
Goran Parlov fenomenalno ilustruje sve vrste scena, od najobičnijh dijaloga, preko krvavih ratnih sukoba, sve do scena seksa u zadimljenim hotelskim sobama.
Sve to je u koloru zbog koga se možda lakše mogu „svariti“ neke mučnije scene i zbog koga ćete paziti da li i kome pozajmljujete ovo izdanje.
A ono nije za one koji očekuju Nika Fjurija kao nepokolebivog heroja i bastion moralnosti, već je poslastica za ljubitelje ratnih filmova i priča o subjektivnosti morala i ideologije.
Ukoliko vas zainteresuje kako je Enis nastavio Panišerovu priču, i taj serijal je dostupan na srpskom jeziku i vredan je pažljlivog čitanja.