„Grčki mitovi“ i „Grčki heroji“ Stivena Fraja: Poznate priče u novom ruhu

Beogradska izdavačka kuća Studio Leo objavila je tokom prethodnih nekoliko godina čak šest knjiga britanskog pisca (i glumca) Stivena Fraja. U današnjem osvrtu izdvojiću dva od tih šest naslova, verovatno i najznačajnije knjige u Frajevom dosadašnjem spisateljskom opusu, uz to i sasvim sveže prevedene na srpski. Grčki mitovi (Mythos: The Greek Myths Retold) i Grčki heroji (Heroes: Mortals and Monsters, Quests and Adventures) sačinjavaju prva dva dela troknjižja Velika mitologija Stivena Fraja (treći deo, Troja, još nije doživeo prevod na srpski – ali to će, kako „Studio Leo“ obećava, uskoro biti ispravljeno). U njima Fraj, na sebi svojstven način, sa humorom i pronicljivošću, prepričava poznate i manje poznate priče iz bogate starogrčke mitologije.

Stiven Fraj je u rodnoj Engleskoj proglašen za „nacionalno blago“ i ima vernu milionsku publiku, dok u Srbiji i nije previše poznat – što je zaista velika šteta pošto je u pitanju duhovit čovek britkog uma. Naši gledaoci ga pre svega prepozanju po ulozi Melčeta u kultnoj seriji Crna Guja, kao i po nastupima u filmovima Vajld, V kao vendeta i Gosford Park. Pristup koji Stiven Fraj ima prema grčkoj mitologiji je pošten i osvežavajući: bez želje da bilo šta menja ili komentariše, on koristi svoje bogato znanje o mitu i mitskom (a uz to i takođe bogata znanja o umetnosti i popularnoj kulturi) kako bi sklopio sveobuhvatnu priču o sasvim sigurno najvažnijoj, najuticajnijoj i najmaštovitijoj mitologiji svih vremena – grčkoj mitologiji.

Kako i sam u predgovoru prve knjige navodi, Fraj je odrastao čitajući priče o grčkim bogovima, herojima i njihovim podvizima, što ga je, kasnije u životu, podstaklo na dalja istraživanja. Grčki mitovi su danas u popularnoj kulturi uglavnom dostupni u znatno ublaženoj formi, te najpopularnije i najpoznatije verzije skraćene su i pojednostavljene do banalnosti (setimo se, recimo, Diznijevog Herkula ili holivudskih akcijaša „za jednokratku upotrebu“ poput Sudara titana ili Besmrtnika). Grčki mitovi i Grčki heroji predstavljaju povratak na izvor: Fraj se namerio da nam manje-više poznate priče o bogovima s Olimpa i herojima ispripoveda bez cenzure, onako kao su prvobitno i zamišljene. To čini sa toliko stila, ljubavi, poleta i znanja da je uspeh, praktično, zagarantovan.

Sa grčkom mitologijom se srećemo i onda kada toga nismo svesni, svaki put kada kažemo da je neko narcisoidan ili apolonski lep, kada pričamo o Edipovom kompleksu, lavirintima, Evropi ili Egejskom moru. Mitovi i Heroji nas podsećaju na te vidljive i nevidljive spone, ukazuju nam na brojne veze grčke mitologije i sadašnjice kojih najčešće nismo bili ni svesni. Sve to Fraju polazi za perom nekako prirodno, neusiljeno, bez one visokoparne pedagoške pridike koja često ume da odbije.

Čitati njegove Grčke mitove i Grčke heroje je zaista divno iskustvo. Dosta toga će nam se učiniti poznato, da bismo onda shvatili da zapravo ne znamo „čitavu priču“. Knjige sadrže i prećutkivane aspekte mitova, uključujući biseksualnost junaka, kao i njihove brojne sitne pakosti i krupna zločinstva koja se, na prvi pogled, nikako ne ukapaju u „biografije“ heroja kao što su Herakle ili Belerofont. Sve to ovim pričama i likovima daje na reljefnosti, približava ih, a ne udaljava, današnjem svetu i načinu na koji doživljavamo stvarnost. Greške nema. Fraj je obrazovan, vrcav i zanimljiv, uz to vrsan poznavalac tema koje obrađuje. U Mitovima i Herojima je svoj na svome i to je jasno od prve do poslednje stranice.

Stiven Fraj je postojeće mitove složio po manje-više hronološkom redu (koliko je to bilo moguće imajući u vidu nedoslednosti koje postoje u izvorišnim pričama) i doradio ih tako što ih je, kad god je to moglo, dramatizovao uz dozu sjajnog frajevskog humora, ali bez promene suštine. U Mitovima kreće od samog početka, od stvaranja sveta, preko treće i ključne generacije bogova sa moćnim Zevsom na čelu, pa sve do stvaranja i stupanja ljudi (smrtnika) na scenu. Sve je to lepo ispričano, pregledno i usredsređeno, da je pravo uživanje čitati. Uz to, što je takođe veoma važno istaći, sve to bez uobičajenih ublažavanja i izostavljanja: seks i nasilje su sačuvani kako se ne bi izneverile izvorne verzije koje, čak i iz današnje perspektive, umeju da budu prilično pikantne (ništa previše eksplicitno, ali bez prećutkivanja).

U Herojima se fokus sa bogova prenosi na ljude, ali pre svega one izuzetne – na heroje. Fraj izdvaja najznačajnije junake grčkog mita, za svakog odvojivši po jedno posebno poglavlje. U knjizi se tako našlo osmoro heroja, sedmorica muškaraca i jedna žena. Pored onih najpoznatijih, koji su i dobili najviše prostora (Herakle, Jason, Tezej i Persej), tu su i manje poznati Belerofont i Atalanta, kao i dvojica junaka koji, zapravo, i nisu heroji u užem značenju tog pojma (Orfej i Edip), ali koji svakako jesu doživeli brojne avanture vredne nezaborava.

Ono što je posebno zanimljivo u ovim herojskim pričama jeste da se one ne završavaju u trenucima najveće slave i trijumfa. Ti nastavci priča nam pokazuju da su sve pobede zapravo privremene i da čak i najveći na kraju moraju da padnu – najčešće zbog vlastitih slabosti i pogrešnih procena. Grčki heroji su heroji sa greškom, sujetni, ishitreni i neretko nepotrebno surovi, što ih sve samo čini ljudskijim i uverljivijim. Pored heroja, tu je i čitav niz mitskih nemani koje su neophodne kako bi podviga uopšte i bilo: Himera, Sfinga, Kerber, harpije, gorgone… Frajeva pripovedačka virtuoznost leži između ostalog i u tome što uspeva da veoma vešto iznijansira i zavarira poznate priče i da, na primer, oneobiči sukobe Perseja i Meduze ili Jasona i Minotaura, tako što čudovištima daje ljudskost i/ili ranjivost koju nismo očekivali i na koju nismo navikli, a što se sve savršeno uklapa sa izvornim mitovima.

Grčki mitovi i Grčki heroji Stivena Fraja su nezaobilazno štivo za sve koji vole ovu tematiku, ali i za one koji uživaju u (epskoj) fantastici: knjige se mogu čitati odvojeno, ali najbolje su združene, kao jedna velika epska dvodelna celina koja jasno i glasno progovara o uzbudljivom i davno prohujalom vremenu bogova i heroja. Prevod Branislave Erak je odličan, precizan je i znalački sofisticiran, što svakako doprinosi konačnom utisku. Nakon bogova i heroja, ostaje nam samo jedno: da sačekamo Troju. Do tada tu su ostale Frajeve knjige koje smo možda propustili, a koje, svaka na svoj način, doprinose bogatstvu i raznovrsnosti književnog opusa ovog višestruko talentovanog gospodina.

Naslovna fotografija: Branislava Erak