Hrvatski roman godine, danski Uelbek i vanvremenska ljubavna priča u izdanju Booke
Tri sjajne knjige obeležiće kraj proleća i početak leta u izdavačkoj kući Booka, a u nastavku vam predstavljamo svaku pojedinačno.
U aprilu je objaviljeno Evropsko proleće danskog pisca Kaspara Kolinga Nilsena, distopijski roman o uznemirujuće mogućoj budućnosti.
Kombinujući naučnu fantastiku, pesimistične političke ideje i satiričnu društvenu kritiku Koling Nilsen stvara svet podeljene Evrope u kojoj su muslimani nepoželjni, getoizirani i na kraju deportovani u izbeglički grad izgrađen na afričkom tlu, dok dekadentna elita živi u idiličnom, tehnološki naprednom i ekološki održivom utočištu uz stroge bezbednosne mere.
Predstavljajući društvo radikalne segregacije Evropsko proleće otvara pitanja slobode, jednakosti, etičnosti tehnologije i komercijalizacije umetnosti.
Francuski pisac Mišel Uelbek, s kojim često porede autora Evropskog proleća, kaže da „Kaspar Koling Nilsen ima originalne ideje i samouvereno meša stvarne činjenice, vrlo verovatne činjenice i one manje verovatne“.
Norveški list Dagbladet piše da Koling Nilsen „otkriva najrazličitija okruženja, od ludih pank-rok ambijenata, preko istraživačkih laboratorija, mizanscena umetničkog miljea pa sve do deportovanih izbeglica“, dok francuski nedeljnik Obs (L’Obs) postavlja pitanje da li je Evropa prikazana u njegovoj poslednjoj knjizi „kontemplacija ili najava“.
Kaspar Koling Nilsen, rođen 1974, jedan je od upečatljivih glasova savremene danske književnosti. U svojim delima, za koje je dobio nagradu „Holberg Medal“ i počasnu nagradu „Rune T. Kiddes“, tragikomičnim i maštovitim stilom govori o problemima savremenog društva.
Na književnu scenu stupio je 2010. romanom Mount Kobenhavn za koji je dobio priznanje „Danske Bank First Book Award“. Drugi roman Den danske borgerkrig 2018-24 iz 2013. ušao je u uži izbor za „Readers’ Book Award“ 2014. godine. Evropsko proleće iz 2017. njegov je treći roman.
Krajem maja objaviljen je nesvakidašnji roman Mladenka kostonoga zadarskog pisca Želimira Periša.
Kroz postmoderni mozaik proze, deseterca, inkvizicijskih i etnoloških zapisa, enciklopedijskih unosa, muzičke proze i recepata Periš u nelinearnoj naraciji u 52 poglavlja ispreda ep o veštici Gili smešten u 19. veku od Dalmacije preko Istre do Austrije.
U priči o ženi koja je ismevala sveštenstvo i vlast dok je lečila, negovala i štitila druge, pre svega žene, a koja je zbog svog drugačijeg izgleda, shvatanja i otvorenosti bila meta progona uskogrudih licemera, Periš opisuje zadrt, okrutan, navodno bogobojažljiv svet pun predrasuda koji, iako dva veka dalek, deluje veoma blisko. Vešto se poigravajući intertekstualnošću i metafikcijom, Mladenka kostonoga odražava savremene probleme i predstavlja potresnu priču o položaju žene, majčinstvu, nepravdi i muci.
Mladenka kostonoga je proglašena za najbolji hrvatski roman 2020. u izboru Tportala. „Ovaj neizmerno razigran i samo naizgled razbarušen, a zapravo pomno promišljen i ambiciozan roman izbrušene rečenice, koji je iziskivao opsežan istraživački rad, kako na faktografiji, tako i na govorima raznih područja kojima Gila putuje, smatramo jedinstvenim književnim delom koje obiluje humorom i ironijom“, naveo je žiri Nagrade Tportal.
„Ovo je veliki, veštičji, emancipatorski, revolucionarni roman, koji nas štiti od budale u nama i od budala oko nas“, napisao je Miljenko Jergović, dok je Emir Imamović Pirke ocenio da je reč o „impresivnom romanu, kako sadržajem tako i obimom, kako strukturom tako i stilom, kako humorom tako količinom emocija.“
Želimir Periš, rođen 1975. u Zadru, dosad je objavio zbirku priča Mučenice (2013), romane Mima i kvadratura duga (2014) i Mima i vaše kćeri (2015), zbirku pesama x (2016), roman Mladenka kostonoga (2020), koji je pored nagrade Tportala za roman godine dobio i nagradu „Kočićevo pero“. Prošle godine je objavio i slikovnicu Straška postavlja teška pitanja.
Objavljen je i roman Nebesa američke spisateljice Sandre Njuman, očaravajući spoj istorijske fikcije, putovanja kroz vreme i ljubavne priče
Iz gotovo idilične 2000. godine bez zagađenja i siromaštva, u kojoj Džordž Buš mlađi nije pobedio na predsedničkim izborima, glavna junakinja se u snovima prenosi u elizabetansku Englesku. Sve što uradi dok sanja, utiče na sadašnjost, koja se postepeno menja nagore. Ona je jedina koja se seća boljeg sveta, dok svi ostali misle da gubi razum.
Dok svoju junakinju seli između prošlosti i sadašnjosti koja se menja pod uticajem njenih postupaka četiri veka ranije i u kojoj nailazi na nerazumevanje okoline, Njuman postavlja pitanje da li je čovečanstvo osuđeno na propast i koliko zaista možemo poznavati neku osobu, čak i ako je volimo.
Njujork tajms buk rivju za Nebesa piše da su „nalik na kameleona, neobičan i prelep hibrid“ i da je „samouverena proza Njuman u isto vreme senzualna i kontrolisana“, dok Gardijan ističe da „genij Sandre Njuman leži u finom balansiranju vremenskih tokova i svetova tako da sve deluje besprekorno – da ne pominjemo i veoma zabavno“.
Sandra Njuman rođena je 1965. u Bostonu. Predavala je književnost na nekoliko američkih univerziteta, a njeni radovi su objavljivani u časopisima Harpers, Granta i drugim publikacijama. Živi i radi u Njujorku. Njen prvi roman Jedino dobro što je iko ikad učinio objavljen je 2002. i nominovan za Gardijanovu nagradu za debitantsku knjigu. Osim romana, napisala je vodič kroz zapadnu književnost Preživeti zapadnu književnost: kako čitati klasike bez straha, i zajedno s mužem Hauardom Mitelmarkom vodič za pisce Kako se ne piše roman. Nebesa su njen četvrti roman.
Fotografije: Booka promo