Kvartet vrhunskih dela za kraj leta u izdanju izdavačke kuće Booka

Izdavačka kuća Booka kraj leta dočekuje bogatija za četiri izvanredna dela savremene književnosti.

U pitanju su knjige: Polovina koja nedostaje američke autorke Brit Benet, najveći američki bestseler u poslednjih godinu dana, zatim Ljubav u slučaju opasnosti nemačke spisateljice Danijele Krin, potom roman iz najužeg izbora za nagradu Buker Zagoreli šećer autorke Avni Doši, te Polje, novo delo možda i najveće književne zvezde nemačkog govornog područja, Austrijanca Roberta Zetalera.

Brit Benet je privukla pažnju već svojim prvim romanom, Majke (2016), koji se našao na listi bestselera Njujork tajmsa (The New York Times), dok je njen drugi roman, Polovina koja nedostaje (2020), odmah po objavljivanju dospeo na prvo mesto iste liste.

Polovina koja nedostaje je roman o netrpeljivosti, internalizovanom rasizmu, homofobiji, begu od nametnutih identiteta i redefinisanju sebe.

Potku romana čini priča o dve afroameričke bliznakinje koje su sa šesnaest godina pobegle iz gradića u Luizijani. Jedna od njih shvata da može da se predstavi kao belkinja i nestaje bez traga, dok se druga vraća u rodni gradić bežeći od nasilnog muža.

Polovina koja nedostaje je kompleksna priča o Americi, njenoj rasističkoj prošlosti i sadašnjosti, koja zadire i u pitanja izbora i nasleđa. Benet se vešto kreće od pedesetih do devedesetih, od američkog Juga do Kalifornije, gradeći potresnu priču o sestrinskoj povezanosti s iznenađujućim zapletima i impresivnim psihološkim uvidima.

Kako Njujork tajms navodi u recenziji, „drugi roman Brit Benet je ambiciozno razmišljanje na temu rase i identiteta“. Tajms (Times) navodi da je u pitanju roman godine, dok Gardijan (The Guardian) u recenziji piše da roman predstavlja „blago osuđujući opis zablude američkog sna i pristajanja na imitaciju života“.

Brit Benet je rođena u Južnoj Kaliforniji, gde je i odrasla. Osnovne studije je završila na Univerzitetu Stanford, a master studije književnosti na Mičigenskom univerzitetu. Dobitnica je mnogih priznanja, među kojima su i Hopvudova nagrada za kratku priču, nagrada fondacije Herston-Rajt za mlade pisce i priznanje „5 ispod 35“ Nacionalne književne fondacije.

Pored romana Majke i Polovina koja nedostaje, Brit Benet je pisala zapažene eseje i tekstove za Njujorker (The New Yorker), Njujork tajms magazin (The New York Times Magazine), Pari rivju (The Paris Review) i Džezebel (Jezebel).

Ljubav u slučaju opasnosti čini pet priča o životu pet žena povezanih prijateljstvom, rodbinskim vezama ili suparništvom. Sve junakinje su u zrelim godinama, iskusile su i izgubile ljubav, nezadovoljne su svojim vezama, preispituju svoj život i svoje izbore i pokušavaju da definišu ko su zapravo.

Krin istražuje strah, nadu, ambiciju, krhkost i razočaranja koja oblikuju život modernih žena i nudi iskrene uvide o majčinstvu, neželjenoj trudnoći, tugovanju, neverstvu i razvodu.

Kako Neue Zürcher Zeitung am Sonntag piše u recenziji, u pitanju je „knjiga koja nema nameru da objasni svet, a upravo to čini“, dok WDR navodi da je „retko koja knjiga toliko zabavna, a da istovremeno pruža toliko intelektualnog zadovoljstva“ i da je ovo knjiga za svakog ko želi da upozna savremenu nemačku književnost.

Krin je rođena 1975. godine u Noj Kalisu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Njen prvi roman Irgendwann werden wir uns alles erzählen (2011) osvojio je prestižnu nagradu „Junger Literaturpreis“ i preveden je na mnoge jezike.

Krin je dobila brojne književne nagrade, između ostalog „Nicolas Born Debütpreis“ 2015. za knjigu priča Muldental i Književnu nagradu Saksonije 2020.

Njen poslednji roman, Ljubav u slučaju opasnosti (2019), osvojio je nemačku čitalačku publiku i naišao na nepodeljeno odobravanje kritike, etablirajući Danijelu Krin kao jedno od istaknutijih imena savremene nemačke književnosti.

Zagoreli šećer je provokativan roman o okrutnosti, zlostavljanju, ljubavi i izdaji u odnosu majke i ćerke.

Vešto se krećući između Indije osamdesetih godina prošlog veka i sadašnjeg doba, Doši donosi priču o bolno isprepletenim životima majke i ćerke u Puneju, u Indiji. Antara, žena koju je majka Tara zapostavljala i zlostavljala, suočena je s tim da treba da brine o dementnoj majci koja se nikad nije starala o njoj.

Avni Doši impresivno i zastrašujuće ogoljeno govori o ambivalentnosti i ogorčenosti, osećanjima o kojima se ne govori kada je u pitanju majčinstvo, istovremeno otvarajući pitanje šta se sa sigurnošću može znati o osobama koje su nam najbliže.

Njujork tajms buk rivju (The New York Times Book Review) ističe da je Doši „talentovana spisateljica“, čije su rečenice „britke i razorno precizne“. Gardijan (The Guardian) piše da je u pitanju „uznemirujući, snažan prvenac, zapanjujući u svom jedu i razoružavajući u svom humoru od prve rečenice“, dok Vašington post (The Washington Post) ukazuje da Doši „nije napisala nešto što niko ranije nije, već je napisala nešto što niko nije izrazio tako impresivno i ogoljeno“.

Avni Doši, Amerikanka indijskog porekla, rođena je 1982. u Nju Džerziju, ali je često odlazila kod majčine porodice u Punej. Završila je studije istorije umetnosti, nakon kojih je radila u indijskim galerijama.

Debitantski roman Devojka u belom pamuku o kompleksnom odnosu majke i ćerke, pisala je sedam godina. Roman je u Indiji objavljen 2019. Sledeće godine objavljen je u Engleskoj pod imenom Zagoreli šećer i ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu.

Roman Polje, svojevrsni omaž američkom pesniku Edgaru Liju Mastersu i njegovom delu Antologija Spun Rivera, odvija se na groblju provincijskog gradića Paulštata, gde 29 mrtvih priča o svom životu. Mrtvima je dat glas da sumiraju svoj život ili da izveste kako su umrli ili da ispričaju ono što im je obeležilo život, bilo da su to momenti velike sreće, životna razočaranja ili čežnje koje su ih gonile.

Kroz nepretenciozne, dirljive, duhovite i ponekad bizarne priče, u kojima pojedinci postaju rođaci, kolege, prijatelji ili sugrađani, Zetaler gradi roman o onome što zapravo čini život, u fiktivnom provincijskom gradiću ili bilo gde drugo.

Fajnenšl tajms (The Finantial Times) Polje naziva „dirljivom studijom kako se čitav život svodi na svega nekoliko izbora, koji često nisu naši“, dok Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) ističe da Zetaler „kao malo koji pisac današnjice, ume svojim likovima da podari ljudsko dostojanstvo“.

Robert Zetaler, pisac, scenarista i glumac, rođen je u Beču 1966. godine. Završio je školu glume u Narodnom pozorištu u Beču i dugi niz godina glumio u pozorištu i u televizijskim serijama i filmovima. Autor je sedam romana i dobitnik nekoliko nagrada kao pisac i scenarista.

Na književnu scenu je stupio 2006. godine romanom Die Biene und Kurt, adaptacijom svog nagrađenog scenarija Heartbreakin. Romani Trafikant (Der Trafikant, 2012), Čitav život (Ein Ganzes Leben, 2014) i Polje (Das Feld, 2018) postigli su veliki uspeh među čitaocima. Roman Čitav život bio je u užem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2016. godine, a roman Polje je 2018. godine dobio nagradu „Rheingau“.

Dela su mu prevedena na više od 40 jezika i adaptirana za film i pozorište. Pored pisanja, Zetaler je nastavio i da glumi, a jedna od zapaženijih uloga mu je bila u Sorentinovom filmu Mladost 2015. godine.