„Ljudska posla” Karin Tuil – Šta se dešava kad probamo da uzmemo nešto na šta prosto nemamo pravo?

Pre mesec dana izdavača kuća Booka objavila je roman Ljudska posla, savremene francuske spisateljice Karin Tuil. U pitanju je knjiga koja je 2019. godine dobila Gonkurovu nagradu gimnazijalaca u Francuskoj i čiji prevod na srpski smo željno iščekivali. Ljudska posla su roman koji govori o veoma aktuelnim temama, ali prosto je tako dobro napisan da ne biste baš mogli ni da ga nazovete društveno-angažovanom književnošću. Na samom početku nas spisateljica upoznaje sa svakim od pojedinačnih likova i kroz različita poglavlja nam daje uvid u psihologiju junaka, njihov mentalni sklop, način života i odrastanja.

U centru zbivanja je porodica Farel, koju čine bračni par Kler i Žan, zajedno sa svojim sinom Aleksandrom. Naizgled je to jedna funkcionalna i skladna porodica, ali ta predstava je daleko od istine. Njihovi međusobni odnosi su veoma zamršeni i pokvareni prosto i jednostavno sebičnošću svakog od njih.

Kler je javna ličnost koja se pre svega ističe svojim feminističkim stavovima, angažovanim tekstovima koji govore o seksualnom nasilju, a njen muž je poznati televizijski voditelj koji je za oči javnosti dobar muž i otac, a u stvarnosti ženskaroš za koga u jednom trenutku saznajete da je ženu varao skoro na svakom koraku. Aleksandar je dete naviknuto na privilegije koje jedna takva porodica može da uživa. Kad kažem privilegije, ne mislim na besnog tinejdžera koji luduje po žurkama. Privilegije su dobre škole, kretanje u višim krugovima francuske intelektualne elite i dovoljno para da može da se putuje gde se poželi.

E sad, da zađemo malo u dubinu tih odnosa. Ovo je ravan u koju je Karin Tuil uvela čak pomalo i „sapunica” momenat, ali činjenica je da postoji mnogo porodica unutar kojih odnosi nisu baš najbolji i unutar kojih u suštini svako radi ono što želi i ne haje za druge. Aleksandrovi roditelji deluju u priči kao ljudi koji su vaspitanje svog deteta prepustili društvu. Da, bavili su se njime, on jeste obrazovan i fin momak koji je čak i traumatizovan i imao je i ozbiljne probleme psihološke prirode. Ali on je isto tako momak koji je u jednom trenutku posegnuo za nečim što mu nikako nije bilo dozvoljeno, ali je on mislio da mu to pripada.

Naime, jednog dana je samo optužen za silovanje. I taj trenutak se dešava tek negde na polovini knjige, a do tog trenutka Karin Tuil sjajno gradi likove i uvlači vas u njihovu svest, tako da vi tačno možete da vidite i razumete njihovo poimanje sveta. Zamislite sad situaciju gde je majka poznata feministkinja, sin se takođe deklariše kao feminista i smatra da su muškarci i žene potpuno jednaki, ali biva optužen za seksualno nasilje. I vi kad zamislite tog dečka koji je proputovao i čiji su vidici zaista široki, vi uopšte ne sumnjate da on zaista duboko veruje u to da je feminista. I upravo zbog toga će mu biti šok ta pomisao da je optužen za tako nešto strašno. Karin Tuil je maestralno isplela priču oko pitanja krivice, (ne)pristanka i sramoćenja žrtve i počinitelja. I ne samo to, već je pitanje i kakav će stav svaki pojedinačni čitalac/čitateljka do samog kraja izgraditi.

Stil Karin Tuil je nešto što bismo tačno mogli da stavimo pod kategoriju savremene francuske književnosti. Ona prosto ne zatrpava tekst bespotrebnim ukrasima, piše vrlo koncizno i jasno i koristi mnogo referenci iz savremene kulture. Pored toga, osvrće se i na nauke poput sociologije i filozofije, a sve je to upakovano u kontekst savremenog. Dakle, piše veoma inteligentno, i ono što je ključ ove knjige jeste upravo to da ume da ispriča priču. A ta priča nikako nije samo priča, već stvarnost koju živimo i koju ćemo tek živeti. A ako razmišljate o tome koliko je neka knjiga uzbudljiva i ako vam treba nešto što nećete moći da ispustite iz ruku, Ljudska posla su jedan od najvećih page-turner-a koje ćete pročitati ove godine, u to ne sumnjajte.

Za više informacija o knjizi i mogućnosti poručivanja posetite booka.rs.

Fotografije: Zorana Karapandžin