Loši momci književnosti

Ozloglašenost može da bude dobar marketing u nekim slučajevima, a ovi pisci to najbolje znaju. Čitaoci vole da ih mrze, ali to nikako ne znači da sa oni nemaju šta da ponude sa književne tačke gledišta. Naprotiv, ima puno njihovih dela koja su i te kako vredna vaše pažnje.

Mišel Uelbek

Zavisno od toga koliko se slažete sa njegovim pisanjem, ovaj autor vam je možda među omiljem provokatorima, a možda smatrate da su njegova dela nihilistične bezvezarije. Ona se često povezuju i sa seksualnim kontekstom, naročito kada se uzme u obzir da je on često pokušavao da zavede žene koje su ga intervjuisale. Poznata kontroverza je oko njegove izjave da je islam „najgluplja vera“, gde se na sudu branio kako nema ništa protiv ljudi koji je praktikuju, samo protiv njegovih postulata.

Kingsli Ejmis

Iako je cenjen kao jedan od najvećih pisaca komedije krajem 20. veka, pripadao je grupi ozloglašenih britanskih autora koje je karakterisalo razočaranje društvenom situacijom. Poput mnogih drugih književnih velikana, imao je velikih problema sa pićem, tako da je buntovnički stav ispoštovao od početka do kraja.

Salman Rušdi

Čini se da od početka karijere uvek ima neki skandal skriven u rukavu. Još od Satanskih stihova i kontroverze oko kritikovanja islama, Rušdi izgleda kao da se veoma zabavlja svom pažnjom koja mu se pridaje, bez obzira na to odakle ona dolazi. Poslednjih godina, svoj skandalozan nastup preselio je i na Fejsbuk, gde ima zaista nečuvene razmene sa svojim ljubavnicama.

Lord Bajron

Možda čak i prvobitni loš momak, još iz doba romantizma. Njegovo arogantno i buntovničko ponašanje dovodilo ga je do ogromnih dugova i velikog broja skandaloznih ljubavnih veza. Priča se da je jedna od njih bila sa polusestrom. Kada mu se smučila slava, odlučio je da dobrovoljno ode u izgnanstvo kako bi došao do malo mira i tišine.

Hanif Kurejši

Sada već proslavljeni i nagrađivani književnik i scenarista, Kurejši je tokom 90-ih godina prošlog veka izazvao mnoge polemike zbog svojih provokativnih romana i scenarija. On je to obrazložio time što u svetu ima svačega, i lepog i ružnog, i onog što nas šokira i da pisci ponekad to upotrebljavaju u svojim delima. Izgleda da je vredelo da se drži svojih načela, s obzirom na kasniji uspeh koji je postigao.

Tomas Bernhard

Često je pokazivao nepoštovanje prema mnogima iz svoje branše, a naročito kada je dobio jednu nacionalnu nagradu 1968. godine. Tada je izjavio da je sve smešno kada se pomisli na smrt. Iako kontroverzan i pun nepoštovanja, mnogi su mu to oprostili zbog dokazanog književnog genija i neospornog talenta.