Nova knjiga Svetislava Basare u izdanju Službenog glasnika
„Nova Basarina knjiga već je pokrenula polemike i izazvala burne reakcije, jer se njegove knjige uvek željno iščekuju i komentarišu. Kroz oštro, ali vešto pero kultnog pisca, srpska istorija predstavljena je na drugačiji način. Takva dela su potrebna jer navode na razmišljanje i preispitivanje a, iznad svega, razvijaju kritičko mišljenje, što je osnov razvoja svakog društva. Službeni glasnik ovakvim izdanjima pokazuje da se zalaže za uvažavanje različitih mišljenja i time na pravi način doprinosi razvoju kulture i književnosti“, rekla je direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan.
Petar Arbutina je istakao da imamo pred sobom dobru i krajnje neobičnu knjigu: „Da smo u drugačijoj situaciji, mi bismo se ovoj knjizi smejali, ali očigledno da nije tako. U srednjem veku kažu da je sluškinja vlasti bila teologija, kasnije, stvaranjem nacionalnih država, to je bila istorija, u moderno doba to je psihologija. Mi, nažalost, do psihologije još nismo stigli.”
Vladimir Abramović je kao istoričar istakao nekoliko mitova prihvaćenih u našem društvu kao istine: „Prvi je Vuk Branković koji je sinonim za izdajnika, iako je dokazano da je umro u zarobljeništvu za razliku od despota Stefana Lazarevića koji je bio vazal. Drugi dobar primer je ubistvo Obrenovića koje se percipira kao međunarodna zavera, iako to nije istina. Treći mit je Svetosavlje, koje se percipira kao vekovna tradicija, a zapravo je izmišljeno između dva svetska rata kada se neko dosetio da bi bilo lepo da Srbi poštuju Svetog Savu.”
Autor knjige Svetislav Basara poručio je da je dobar deo oficijelne istorije izmišljotina, kao i da su sve srpske loše političke odluke proizašle iz tog galimatijasa.
„Bombardovanja su ovde faktor nacionalnih kohezija. Mi se radujemo bombardovanju. Dva glavna događaja u novijoj istoriji u Srbiji su dva bombardovanja – ono čije nam se obeležavanje sada približava, 24. marta i godišnjica Oluje. Nismo izvukli pouke ni iz jednog od ovih događaja. Još uvek ih doživljavamo kao kosmičke nepravde. Ona jesu nepravde, bez spora, ali mi moramo tragati za njihovim uzrocima”, kaže Basara.
„Naša pisana istorija ima 900 godina, ali zahvaljujući Vuku, mi možemo da pročitamo samo o poslednjih 140 godina. Izgubili smo kontinuitet sa prošlošću. Ova knjiga samo otvara pitanja, nema odgovora. Jasnog kraja nema. Sledi nam dug proces navikavanja na realnost”, zaključuje autor.
Atlas pseudomitologije je knjiga koja preispituje veći deo mitova ukorenjenih u srpskoj kulturi i istorijskom nasleđu, koju možda neće voleti intelektualci, ali će je tajno čitati, dok će oni drugi misliti da Basara ruši nacionalne svetinje, ne znajući da je ta vrsta svetosti samo izokrenuta perspektiva njihovih nagona i dubokih zabluda.