Novo iz Booke: Francuski roman godine i eseji Mire Furlan
Ovaj mart i april izdavačka kuća Booka obeležila je objavljivanjem zbirke izabranih kolumni Mire Furlan „Totalna rasprodaja”, koje je proslavljena glumica početkom milenijuma pisala za splitski Feral tribjun i romana „Najskrovitiji spomen ljudi” za koji je senegalski pisac Mohamed Mbugar Sar 2022. godine dobio Gonkurovu nagradu.
Totalna rasprodaja
Slavna glumica je kroz lični objektiv opisivala stvarnost u svim njenim detaljima, pa i onim najneprijatnijim, jasno sagledavajući rasulo savremenog sveta, kako u Americi, gde je od 1991. živela i radila, tako i na ovim prostorima.
Od vlastitih, često vrlo privatnih i intimnih životnih situacija, Furlan spisateljski umešno uspeva da dođe do važnih univerzalnih tema.
Bilo da pripoveda o sebi ili o svojoj generaciji, o emigrantima, Holivudu ili prijateljima glumcima, Mira Furlan besprekorno pogađa srž problema. Pored pronicljivih uvida, ona u duhovitim i britkim komentarima dozvoljava sebi i da ne razume stvarnost takvu kakva jeste i da se zgražava nad njom.
„Danas i ideje postoje samo ako se mogu rasprodati, i ništa više nema vrednost ukoliko nije na prodaju. Ja ne volim takav svet, u njemu nisam odrasla i on je za mene nov i u njemu se ne snalazim“, izjavila je Furlan 2010. godine.
Furlan je „Totalnom rasprodajom“ potvrdila spisateljski dar kojim emocije prenosi podjednako snažno kao što je to činila na pozornici i filmu, ostavivši pronicljivo, ironično i moćno svedočanstvo o svetu, aktuelno i danas, gotovo dve decenije kasnije.
Dugogodišnji glavni urednik Feral tribjuna Viktor Ivančić ocenio je da „pisana izrazito inteligentno i pronicljivo, ova je knjiga (i) svojevrsni čin otpora, ali takav pri kojem autorica – ne pristajući na status objekta, pa ni ’objekta koji misli’ – mnogo češće koristi upitnike nego uskličnike“.
Dizajn korica za Bookino izdanje zbirke izabranih kolumni Mire Furlan uradila je Tamara Tasić.
Furlan je rođena u Zagrebu 1955. Sa 22 godine diplomirala je na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu i ubrzo dobila stalni angažman u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu.
Slavu je stekla ulogom Kate u seriji „Velo misto“. „Zlatnu arenu“ za najbolju glumicu dobila je za uloge u filmovima „Kiklop“ (1983) i „Lepota poroka“ (1986). Svetska javnost ju je upoznala u filmu Emira Kusturice „Otac na službenom putu“.
Krajem 1991. sa suprugom, režiserom Goranom Gajićem, emigrira u SAD, gde se istakla ulogama u serijama „Vavilon 5“ i „Izgubljeni“. Glumila je u brojnim američkim predstavama i filmovima, a od početka novog milenijuma i u filmovima i pozorištima u zemljama bivše Jugoslavije. Preminula je u Los Anđelesu 2021.
Autorka je drame „Dok nas smrt ne razdvoji“, kao i zbirke kolumni „Totalna rasprodaja“, koju je prvobitno objavio Samizdat 2010. godine. Njena autobiografija „Voli me više od svega na svijetu“ objavljena je 2022.
Najskrovitiji spomen ljudi
Sar, najmlađi dobitnik prestižne francuske književne nagrade, asinhronom i nelinearnom naracijom, umetanjem priče u priču, intertekstualnošću i poigravanjem stilovima ispreda priču o piscu u potrazi za piscem.
Glavni narator, mladi senegalski pisac Dijegan Latir Faj 2018. pronalazi kopiju knjige zagonetnog sunarodnika T. Š. Elimana koja je osamdeset godina ranije objavljena u Francuskoj. Tadašnji književni establišment Elimana je prvobitno obasuo hvalospevima i proglasio „crnim Remboom“ da bi ga nedugo potom optužio za plagijat, posle čega je knjiga povučena a on nestao bez traga. Faj, fasciniran knjigom, postaje opsednut time šta se dogodilo s nestalim piscem i kreće u razrešavanje književne misterije.
Tokom potrage, autor Mohamed Mbugar Sar preispituje složeno nasleđe kolonijalizma, rasizam zapadnih književnih krugova, ali i promišlja o književnosti i njenoj ulozi, njenom odnosu prema politici i angažovanosti, kao i poziciji pisca u današnjem svetu.
„Najskrovitiji spomen ljudi“ s francuskog je preveo Goran Kostrović, a korice za knjigu dizajnirao je Jakov Jakovljević.
Francuski Mond (Le Monde) ističe da „impresivna ambicija i zadivljujuća narativna energija ovog romana nose sve pred sobom“, dok Ekspres (L’Express) ocenjuje da je reč o „dragulju umešnosti koji očarava, nosi i prati“.
„’Najskrovitiji spomen ljudi’ putuje kroz prostor i vreme, od savremenog Pariza preko posleratne Argentine do senegalskog sela. Pored glavnog naratora, zbirka glasova se nadopunjuje obrazujući sveobuhvatnu priču, pošto je jedan od glavnih ciljeva romana da stavi različite realnosti i tradicije ’na isti nivo’“, piše Njujork tajms (The New York Times).
Sar je rođen 1990. u Dakaru. Završio je elitnu Vojnu gimnaziju u Ndaru, posle čega je u Francuskoj studirao na Visokoj školi društvenih nauka. Objavio je četiri romana: „Terre ceinte“ (2015), „Silence du chœur“ (2017), „De purs hommes“ (2018) i „Najskrovitiji spomen ljudi“ (2021). Sar je prvi podsaharski Afrikanac kome je dodeljena Gonkurova nagrada.