Od putovanja kroz vreme, do sukobljenih svetova: Klasici H. Dž. Velsa adaptirani su u stripove

Pojedini izvori tvrde da je oko milion Amerikanaca poverovalo u invaziju bića sa druge planete 1938. godine. Paniku je izazvalo emitovanje radio drame Rat svetova, zasnovane na istoimenom romanu Herberta Džordža Velsa. Sada znamo da su izveštavanja medija o tom događaju bila preuveličana. Najverovatnije je samo oko 50 uplašenih duša napustilo svoje domove u strahu od Marsovaca, što ne umanjuje Velsovu genijalnost. Naprotiv.

Britanski pisac napisao je više klasičnih dela. Osmislio je uzbudljivo putovanje kroz vreme u Vremeplovu (1895), zastrašujuće eksperimente u Ostrvu doktora Moroa (1896), nesvakidašnjeg naučnika u Nevidljivom čoveku (1897) i tehnološki napredne vanzemaljce u spomenutom Ratu svetova (1898). Njegovi junaci inspirisali su više filmskih, televizijskih i radio adaptacija. Pre dva meseca, međutim, izdavačka kuća 300 čuda pokazala je kako Velsova vizionarska dela izgledaju kad se adaptiraju u stripove. Bio je to neobičan potez za firmu koja se sedam godina unazad bavila uvozom craft piva.

Kao ljubitelji devete umetnosti, zaposleni u 300 čuda želeli su da obogate domaću strip scenu. Došli su do strip verzija Velsovih izdanja na engleskom jeziku i pomislili da bi bilo dobro da ih prevedu i štampaju u Srbiji. „Strip izdavaštvo je novi korak za nas, koji smo napravili posle otvaranja zajedničke prodavnice sa izdavačkom kućom Darkwood, specijalizovanom za stripove. Darkwood je, međutim, ostao zasebna kuća s kojom smo u prijateljskim odnosima i nikada nije bilo reči o zajedničkim izdanjima. Naša saradnja ostvarena je samo kroz prodajni prostor koji se nalazi u Balkanskoj ulici u Beogradu“, kaže Ognjen Vučković, osnivač firme 300 čuda.

Ta prodavnica je sada bogatija za stripove Vremeplov, Ostrvo doktora Moroa, Nevidljivi čovek i Rat svetova. Scenario za njih potpisao je Dobs, nekadašnji predavač istorije filma, dok su prelepe crteže uradili različiti autori – Visente Sifuentes, Kris Renjo, Matje Moro i Fabricio Fjorentino. Raskošnost izdanja opravdana je nemerljivim uticajem viktorijanskog pisca. Vels je prvi predstavio koncept nuklearnog naoružanja i autor je koji je inspirisao Roberta H. Godarda, tvorca raketa bez kojih ne bi bilo sletanja na Mesec.

„H. Dž. Vels je uvek merodavan i moderan. On ne može da izgubi na aktuelnosti. Videćemo još mnogo varijacija na četiri njegova najpoznatija dela u budućnosti“, kaže Vučković dok Holivud upreže svoju mašineriju. Nedavno su premijerno prikazane dve serije zasnovane na romanu Rat svetova (jednu je producirala televizijska kuća Fox, a drugu BBC). Najavljeno je i snimanje serije Wellsville, koja će udružiti više Velsovih romana u jedan narativ, dok nas u februaru očekuje slobodnija filmska ekranizacija romana Nevidljivi čovek, sa Elizabet Mos u glavnoj ulozi (The Handmaid’s Tale). Još uvek ne znamo kako će se to odraziti na prodaju stripova. Ljubitelje devete umetnosti u Srbiji teško je pročitati. Na prvi pogled čini se da nema previše zainteresovanih za strip, ali postojanost pojedinih izdavačkih kuća i mnoštvo sjajnih naslova poručuju suprotno. Vučković ističe da niska kupovna moć, preskočene generacije, moderne tehnologije i nedostatak vremena uzimaju danak. Uprkos tome, nije sklon pesimizmu. „Budućnost je nesigurna, ali strip će opstati“, kaže dok pravi planove za nova izdanja. U 300 čuda je objavljen i Mali moreplovac, legendarni strip Nikole Navojeva iz tridesetih godina prošlog veka, a do kraja godine bi u prodaji trebalo da se pojave Istorija piva u stripu i omnibusi Helboja. Velsu ova konkurencija neće smetati. Gde god da se objavi, on opstaje.