„Pingvin: Nebitan čovek” – začetak prevrtljivog kriminalnog genija

Pingvin je jedan od najstarijih Betmenovih protivnika iz stripa i kao takav je doživeo razne verzije ne samo na stranicama, već i na velikom platnu.

Ako ste ljubitelj Betmena, sigurno znate makar da se on zove Osvald Koblpot, da ima veze sa mafijom, da je pametan, ali ne baš fizički privlačan.

Mnogima je prva asocijacija na ovo ime Deni Devito zbog svog tumačenja Pingvina u filmu „Povratak Betmena” iz 1992. godine, ali trenutno je aktuelan Kolin Farel.

I dok Farel sjajno glumi u popularnoj seriji, na polju devete umetnosti Tom King je napravio mini-serijal o Koblpotu gde nas konkretno zanimaju dve epizode od dvanaest.

Njih je nacrtao naš maestro Stevan Subić, koji je već za DC radio „Zagonetača” sa Polom Dejnom, a upravo ih je na srpskom jeziku objavila Čarobna knjiga pod nazivom „Pingvin: Nebitan čovek”.

Te dve epizode predstavljaju povratak u prošlost, kada je Osvald tek počinjao svoj uspon u kriminalnom svetu, odnosno kada je i dalje bio na najnižim stepenicama.

Dok pravi koktele i čisti toalete u baru porodice Falkone, Osvald trpi sve i svašta, ali onda shvata da može to promeniti ako se udruži sa Betmenom.

Da, baš tako se oni sreću prvi put, kada mu ponudi informacije koje niko drugi ne bi mogao, te Mračni vitez počinje polako da „čisti” ulice i hvata jednog po jednog saradnika ove porodice.

Usput dolazimo i do Osvaldove „majke” i do toga kako sam sebi nadene nadimak Pingvin, ali i do mnogih preispitivanja gde je granica toga što vredi žrtvovati kako bi se spasili životi.

King se poslužio odličnom taktikom po kojoj čujemo unutrašnje misli svakog od likova koji se pojavljuju u kadru, što donosi zanimljiv uvid u njihov proces zaključivanja.

A Subić je ponovo prikazao svu raskoš svog talenta, počev od grotesknog i grozomornog prikaza naslovnog lika pa sve do najsitnijih detalja.

Puno toga sakrio je u senkama, ali sve ono što se vidi dovoljno je da bude očigledan svaki izraz lica, svaki pokret telom i svaki odnos dva lika u prostoru.

Meni omiljene su scene u kojima pada kiša i one koje se dešavaju u mraku, ali apsolutno ne postoji ni jedan jedini kadar koji nije savršen.

Treba istaći i da je ovo izdanje posebno po tome što se sa jedne strane nalazi verzija stripa u boji, a sa druge strane ista priča u potpunosti crno-bela.

Iako je tekst identičan, doživljaj priče je drugačiji i pojedini prizori su neprepoznatljivi na prvi pogled, što omogućava da sve gledamo potpuno novim očima.

Pingvin je jednako jezik u obe verzije

Obe verzije su sjajne na svoj način, jer u crno-beloj vidimo svaki Subićev detalj, a obojena nosi fenomenalan zagasiti kolor koja baca drugo svetlo na okruženje.

Sa strane radnje, odnos između njega i Betmena deluje kao nešto što bi bilo zanimljivo videti na velikom ili malom ekranu, ali bi tu bilo ključno preneti atmosferu iz stripa.

Jedini žal ostaje za tim što Subić nije radio celo izdanje posvećeno Pingvinu, da imamo svih dvanaest epizoda u njegovom stilu, ali i ove dve epizode su prava poslastica za stripoljupce.

Ali, za njega ne brinemo, jer je on tražen u velikim svetskim krugovima i svako novo izdanje sa njegovim potpisom je nešto na šta obavezno treba obratiti pažnju.