Postninovske čarolije u klubu Magistrala

Tekst: Jelena Jovanović

Tamara Mitrović, urednica književnog programa u DKSG kaže da se jedinstvena književna smotra realizuje u mesecu kada se na domaću književnost najviše obraća pažnja, ali i da važna januarska književna nagrada uvek zaseni mnoga druga vredna dela ovdašnje savremene produkcije.

Nemoguće je predstaviti ne samo sve, nego ni većinu naših pisaca koji to zaslužuju tokom jedne sezone. A o njima se, nažalost, govori samo dok traje iščekivanje NIN-ove nagrade, dakle, dve do tri nedelje, i tokom Sajma knjiga. Razmišljala sam kako je, u stvari, nepravedna NIN-ova nagrada prema apsolutno svim romanopiscima sem prema jednom. Taj jedan ili jedna koji osvoji NIN-ovu nagradu jeste jedino ime o kojem se narednih meseci priča, i jedino ime koje široj čitalačkoj javnosti te godine ostaje u pamćenju. Dakle, potpuna nepravda prema svim onim knjigama koje su možda samo za dlaku ostale bez nagrade. Iz tog razloga sam odlučila da pozovem što više pisaca koji su prošle godine objavili roman, a koje mogu da smestim u neki razumni vremenski okvir, i da ih zajedno predstavim.”

Tamara kaže i da nije bilo lako okupiti 12 pisaca i kritičara u isto vreme. To što su sami pisci predložili kritičare olakšalo je stvari, a ispostavilo se da je generacijski pristup prilikom osmišljavanja programa ove književne smotre bio najrazumniji.

„Na mnogo načina može izgledati neadekvatno staviti da pričaju jedan posle drugog pisac s prvim romanom, i onaj/ona s desetim, a imamo i jedne i druge, pa se ispostavilo kao najbolje da pisci budu generacijski okupljeni. To je onda čak donelo vrlo zanimljivu igru generacija, gde je na primer bilo teško naći spisateljicu u određenim generacijama, ili čak treću osobu za jedno veče. I, moram priznati, kao najvitalnija ispostavila se najmlađa generacija, to su pisci rođeni osamdesetih.”

U priči o tome kakvi nas književni razgovori očekuju u Magistrali ove nedelje, Tamara Mitrović otkriva da su predstavljanja zamišljena tako da fokus razgovora bude na aktuelnom delu, ali i da se podrazumeva da kritičari poznaju opuse autora o kojima će govoriti, kao i čitavu književnu scenu.

„Poslednji romani su glavna tema, i nije ideja da se širi razgovor do u beskraj, nego da što bolje sagledamo poslednje delo, a da pomenemo i ono što predstavlja konstantu poetike naših gostiju. Kritičari će imati 30 minuta za razgovor, što će onemogućiti ekskurse bez kraja i konca. Nadam se da će postavljati konkretna pitanja, gde naravno imaju mogućnost da iskažu i svoj stav o delu.”

Jezgroviti, fokusirani i nadahnuti književni razgovori pružiće mogućnost posetiocima da nešto više čuju o piscima koje vole i čitaju, i delima koja su im privukla pažnju, ali i da eventualno otkriju nove rukopise i senzibilitete, saznaju više i o drugim autorima, i požele da ih čitaju.

Tamara Mitrović najavljuje i nesvakidašnji završetak jedinstvene književne smotre.

„Mi ćemo posle tri večeri stroge, ali ne sasvim stroge, priče, u petak pokušati da se opustimo uz svirku koja opet ima veze sa književnošću. Posle poslednjeg razgovora 25. januara, oko 21h, pisac Igor Marojević će promovisati svoj CD, uz muzičku podršku svog producenta i aranžera Milana Milosavljevića Burde.”

A u priči o tome šta će na ovonedeljnjoj smotri biti posebno zanimljivo, Tamara navodi da je to mogućnost da se vide naši pisci koji žive u inostranstvu.

„Meni je jako drago što će biti s nama uživo, ne preko skajpa, Lana Bastašić iz Barselone, Sanja Nikolić iz Berlina, i Žarko Radaković iz Kelna.”

Na programu

U utorak, 22. januara sa Vladimirom Vukomanovićem Rastegorcem će razgovarati Saša Ćirić, u nastavku večeri predstaviće se Lana Bastašić sa kojom će razgovarati Jasmina Vrbavac, a zatim će književnik Filip Grbić razgovarati sa kritičarkom Katarinom Pantović. Reč je o autorima mlađe generacije – Vukomanović je rođen u Kraljevu 1986, i nakon nekoliko knjiga poezije objavio je roman Od, Lana Bastašić, rođena 1986. u Zagrebu, živi u Barseloni gde uređuje književni časopis i vodi školu književnosti, a njen roman prvenac Uhvati zeca preveden je na katalonski jezik. Filip Grbić iz Beograda, rođen 1984,  je za svoj prvi roman Ruminacije o predstojećoj katastrofi dobio nagradu Miloš Crnjanski. Sada će se govoriti o njegovom drugom romanu, Prelest.

U sredu, 23. januara u 19 sati, kritičar Zoran Paunović razgovaraće sa Brankom Krilović. Autorka rođena 1950. godine objavila je zbirku priča, knjigu pripovedne proze i roman Prekasno – starinski roman. Iste večeri će sa Žarkom Radakovićem (Novi Sad, 1947), piscem i prevodiocem koji je prošle godine objavio svoj osmi roman, Krečenje, razgovarati Marjan Čakarević, a zatim će kritičarka Ana Stišović Milovanović razgovarati sa Milisavom Savićem.

Savić (Raška, 1945) je romanopisac, pripovedač, esejista, istoričar književnosti i prevodilac. On je i dobitnik NIN-ove nagrade za roman Hleb i so – bio je laureat 1992. godine, i ubrzo vratio nagradu sa obrazloženjem da to čini „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva”. U Magistrali će biti reči o njegovom poslednjem romanu Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji.

Treći dan Postninovskih čarolija (četvrtak, 24. januar) predstaviće pisce mlađe srednje generacije. Sa Sanjom Nikolić će razgovarati Teofil Pančić, sagovornik pisca Bojana Babića biće kritičarka Tamara Krstić, a Muharema Bazdulja – Miroljub Stojanović. Sanja Nikolić je književnica rođena u Splitu 1976, živi i radi u Berlinu, i potpisuje roman Sila i Soni u Berlinu. Bojan Babić (1977, Beograd) je i dobitnik nagrade iz Fonda „Borislav Pekić”, autor koji je bio u užem izboru za Ninovu nagradu. U Magistrali će se razgovarati o njegovom petom romanu – Yahoo. Muharem Bazdulj, rođen u Travniku 1977, je pisac, prevodilac, nagrađivani novinar i veoma zanimljiv sagovornik. Kvadratni koren iz života, delo o kom će biti reči na kraju treće večeri januarske književne smotre, je njegov osmi roman.

Prvi pisac koji će se predstaviti na završnoj večeri, u petak, 25. januara, je Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) autor koji je za svoj prvi roman U potpalublju dobio Ninovu nagradu. On je pisac i kolumnista, i osnivač značajnog i posećenog književnog festivala Krokodil. O njegovom sedmom romanu Ka granici govoriće Ivan Milenković.

Dijalog sa piscem Igorom Marojevićem vodiće Mladen Vesković, a u fokusu će biti Marojevićev sedmi roman Tuđine. Marojević je autor više romana, priča, novela, eseja i drama, dobitnik nagrada iz Fonda „Borislav Pekić” i „Desimir Tošić”, i jedan od osnivača Srpskog književnog društva.

Smotra se u petak završava predstavljanjem Vuleta Žurića – sa njim će razgovarati kritičar Nikola Marinković. Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969, piše romane, priče, radio-drame, knjige za decu. Priređivač je zbirki priča posvećenih Gavrilu Principu i Branku Ćopiću, autor scenarija za film Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka, i drame Posljednji mejdan Petra Kočića. Dobitnik je i Andrićeve nagrade za Tajnu crvenog zamka, a Strah i pomor, delo o kom će se govoriti u klubu Magistrala, je njegov deseti roman.