„Povratak divljine“: Neizbežna lekcija prirode

Klimatske promene otišle su predaleko i priroda je odlučila da sve vrati na svoje i poništi efekte ljudskog postojanja.

Zvuči poznato? Ne znamo da li će i kada doći do ovakvog scenarija u stvarnosti, ali ovde je u pitanju zaplet grafičkog romana „Povratak divljine“, koji potpisuju Devin Grejson i naša Jana Adamović.

U pitanju je delo koje je na srpskom objavio Darkwood i tako otvorio svoju novu biblioteku, pod nazivom „Venera“, koja će biti usmerena na žensko strip stvaralaštvo i ženske likove.

Ovaj strip već je izašao na stranim tržištima i sada konačno i naši čitaoci imaju prilike da u punom koloru pročitaju ovu sjajnu priču.

„Povratak divljine“ donosi jedno vrlo važno upozorenje, a to je da ljudska rasa neće moći večno da iskorišćava Zemljine resurse i truje je bez smrtonosnih posledica.

Ili, da parafraziram neprevaziđenog Džordža Karlina – „Ne brinem se ja za Zemlju, ona će biti dobro i bez nas, ljudi su oni koji su nagrabusili“.

Baš to je i poenta stripa „Povratak divljine“, jer ljudski rod polako ali sigurno dolazi u opasnost od izumiranja, odnosno od jedne, nazovimo je prirodne, apokalipse.

Tačnije, pojavljuju se vilinska bića i druga mutirana stvorenja kao glasnici volje prirode i nimalo suptilno dolaze da preuzmu ono što smatraju da im pripada.

Uprkos tom natprirodnom trenutku, sve ono što se ovde odvija i te kako treba tumačiti kao stvarno upozorenje na sve ono što smo zanemarili u ime progresa i tehnološkog napretka.

Scenaristkinja Devin Grejson nas gradacijski uvodi u ovaj apokaliptični scenario, jer prvo vidimo suptilne i stidljive nagoveštaje da nešto opasno nije u redu.

Tu je arhetip glasnika, u ovom slučaju ženskog „podmečeta“ Silote, kojoj na početku niko ne veruje iako ima najbolje namere i treba da upozori sve na ono što predstoji.

Njen slik služi da pokaže i da ipak nisu svi ljudi isti i da ima onih koji obraćaju pažnju na prirodu i znakove oko sebe, odnosno koji su spremni da promene svoje ponašanje zarad višeg cilja.

Uprkos tome, većina ljudi je (neki bi rekli kao i uvek) slepa za sve ono što se događa i doslovce pred njihovim očima i bez pardona racionalizuje nelogično ponašanje i neočekivane prizore oko sebe.

Jana Adamović na zadati tekst odlično dočarava sve detalje radnje, od nekad bujne prirode, preko aspekata moderne tehnologije, pa sve do pohlepnih izraza lica onih koji odlučuju.

Njen crtež je živahan i poletan i, uprkos tome što stvari postaju progresivno gore kako vreme odmiče, čini da nam je lakše svarljivo sve ono što čitamo dok gutamo još jednu knedlu.

U tom ključu treba i tumačiti ovo delo, kao ozbiljno upozorenje kome se treba vraćati i koje treba deliti sa svima, bez obzira na to koliko godina imaju.

Još je značajnije što se na malo više od 100 strana nalazi zaista upečatljivo delo devete umetnosti.

„Povratak divljine“ je još jedan pokazatelj da nešto što je ekološki osvešćeno nikako ne mora da bude i dosadno niti banalno.