Službenom glasniku nagrada za izdavački poduhvat godine

Sajamska nagrada za Izdavački poduhvat godine dodeljena je desetotomnoj ediciji Prozna dela srpskih naučnika objavljenoj u saizdavaštvu Službenog glasnika i Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, a pokrovitelji su Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinska vlada. Kapitalno izdanje prvi put na jednom mestu pokazuje snagu talenta i posvećenost naših velikih predaka, a edicija je predstavljena danas na Sajmu knjiga u Beogradu.

Direktorka JP Službeni glasnik Jelena Trivan rekla je da su Glasnik i saradnici stali iza ovog kapitalnog projekta srpske književnosti i izveli ga do kraja na takav način da se ne bi postidele ni najveće svetske kuće, a sve sa namerom i željom da ono što su radili najbolji ljudi iz srpskog naroda ne bude zaboravljeno. Prema rečima direktorke Glasnika, sve grane vlasti, Univerzitet, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković i izdavač ujedinili su se oko jedne želje – da pokažu srpskoj javnosti šta je to naša prošlost. Ona je dodala da edicija obuhvata knjige domaćih naučnika u rasponu od 200 godina, u okviru kojih postoje nepoznati podaci iz istorije i o ljudima koji su zaboravljeni. „Ove knjige su jedno sveobuhvatno putovanje kroz istoriju, književnost i nauku, a u njima se može osetiti duh vremena u kojima pisci žive“, zaključila je direktorka Trivan.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, na predstavljanju edicije Prozna dela srpskih naučnika, istakao je da ona predstavlja veliki iskorak u kulturi napravljen zahvaljujući Službenom glasniku i doprinosu koju su pružili Ministarstvo na čijem je čelu i Pokrajinska vlada, te da je uveren da će izazvati pozitivne reakcije kod najšire publike.

Vukosavljević je konstatovao da živimo u epohi u kojoj, kako to primećuju francuski publicisti, ima više pisaca nego čitalaca. „Ima puno raznorodnih naslova, ali bitna je stabilna estetika, ukus i odabir onih naslova koji će biti neke od ideja vodilja generacijama koje stasavaju. Upravo to je odlika temeljne izdavačke i uređivačke politike“, dodao je ministar kulture i informisanja.

Ministar je, takođe, najavio da postoji dobra volja i suštinska rešenost tima u istom sastavu da za iduću godinu budu pripremljena dela Stanislava Krakova, velikog pisca srpske književnosti i značajne ličnosti naše istorije o kojem se, kako je dodao, ne zna mnogo i čija dela danas nisu dovoljno čitana.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović skrenuo je pažnju da su deo edicije ovog značajnog izdavačkog poduhvata neki od najvećih srpskih naučnika – Tesla, Pupin i Milanković, te da je to jedan od osnovnih razloga učešća Pokrajinske vlade u zajedničkom projektu. On je dodao da, pored lične impresije, ima i posebnu odgovornost da bude deo pomenutog projekta, budući da Srbi u Vojvodini danas baštine tradiciju naših naučnika, ali i da najveće priznanje AP Vojvodine nosi ime Mihajla Pupina.

Mirović je podsetio na reči akademika Dragoslava Mihailovića, rekavši da smo dugo lutali za ideološkim matricama koje su bile prolazne i nisu sadržale vrednosti koje smo kao narod stvarali vekovima unazad. On je zaključio da upravo takve vrednosti odlikuju ovu ediciju, te da je veoma zadovoljan što je bio deo tima koji je realizovao projekat.

Za urednika edicije Aleksandra Gatalicu priređivanje svakako nije bio lak posao, ali je zahvalan celom timu koji je doprineo da ona bude izdata do Sajma knjiga. „Moj utisak je da kada imate snažnog izdavača, u izdavačkom, tehničkom i grafičkom smislu, možete da činite čuda“, naglasio je Gatalica i izrazio nadu da će edicija biti prepoznata onako kako jedino može i biti – kao izdavački poduhvat. 

„Izuzetno sam srećan u ovom trenutku i to ne mogu da sakrijem od vas“, započeo je svoje obraćanje direktor Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković Aleksandar Jerkov. On je rekao da su se ljudi koji su svoj život posvetili književnosti ovom prilikom ujedinili sa onima koji su život posvetili državi Srbiji na ovom divnom projektu i od srca se zahvalio na podršci koju su dobili od države.

Edicija proznih dela srpskih naučnika sadrži više od 5000 stranica u deset tomova i retke fotografije pisaca, nacrte za proračune, diplome, nagrade, ordene, kao i naučne predmete koji se vezuju za naučnike – pisce, od altimetra Jovana Cvijića do pejsmejkera koji nosi ime Gorana Milašinovića.