Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman godine

Kontraendorfin Svetislava Basare dobitnik je 67. Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku, objavio je danas žiri.

NIN-ov žiri činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Кukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić. Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zoom-a.

„Odluka je da Ninova nagrada za roman 2020. godine bude dodeljena Svetislavu Basari za Kontraendorfin. Taj roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte. Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.

U najužem izboru bilo je još šest finalista – Sloboda govora Vladana Matijevića, Što na podu spavaš Darka Cvijetića, Ljudi bez grobova Enesa Halilovića, Prekrasne ruševine Sava Stijepovića, Ništa nije ničije Bojana Savića Ostojića, kao i Pod oba sunca Ognjena Spahića.

U užem izboru našlo se 17 romana, dok je za 67. Ninovu nagradu konkurisalo ukupno 212 dela.

Kako prenosi N1, za Kontraendorfin glasali su Kukić, Milenković i Čakarević. Marija Nenezić svoj glas dala je romanu Što na podu spavaš, a Teofil Pančić glasao je za Pod oba sunca.

Basara je sada dvostruki laureat Ninove nagrade. Prethodno je priznanje osvojio za roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006), a bio je i u najužem izboru za ovo priznanje sa romanom Majn kampf (2012).

Kontraendorfin kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju. U ovom, kako navodi izdavač ovog romana Laguna, „vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova”, ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa…

Izvor: N1