„Tenkača”: Sirova i neumoljiva antiheroina

Sam naziv ovog stripa, „Tenkača“, već postavlja ton i znate kakvo raspoloženje treba da očekujete, odnosno da sledi luda vožnja.

Iako je Tenkača ikona kontrakulture koja se u štampi pojavila krajem 80-ih, a na velikom platnu 1995, ovo je njena modernija verzija, crtana u ovom veku.

Epizoda „Dve Cure Jedan Tenk“ otvorila je novu Darkvudovu biblioteku pod nazivom Luna, a ovo izdanje donosi nam sto stranica lude i brze zabave u punom koloru.

Naslovna junakinja je odmetnica koja inaće živi u tenku, ali joj je on trenutno zaplenjen, ima dečka koji je mutirani kengur-čovek i po potrebi ide na tajne zadatke koji uključuju puno nasilja.

To se sve komplikuje kada joj se pojavi stara poznanica Podmornjača, za koju su mislili da je mrtva i kada počne da ih juri vojska koja ne štedi sredstva.

Sve ovo dešava se u postapokaliptičnom svetu u kome baš i nema vode, a koji inspiraciju umnogome preuzima od „Pobesnelog Maksa“, dok se u jednom trenutku vide i očigledne refence na „Zapadni svet“.

Ovo je nova i modernija Tenkača

Naravno, tu su i brojni drugi pop-kulturni omaži koji se mogu čuti između brojnih sočnih psovki i videti u pauzama između beskompromisnog krvoprolića.

Epizodu je napisao Alan Martin, jedan od prvobitnih tvoraca serijala, a nacrtao Bret Parson, samo jedan od mnogobrojnih umetnika u nizu otkako je drugi tvorac Džejmi Hjulet pažnju posvetio drugim poduhvatima.

Strip je smešten u Australiju, iako se to ne pominje baš stalno, ali najviše inspiracije crpi iz britanske kulture i naročito pank pokreta, kome treba da zahvali za estetiku.

Odeća je prljava i pohabana, ljudi su žedni i besni, oružja ne manjka a ne fali ni tog inata i spremnosti na pobunu i na borbu do poslednjeg daha.

Zbog svojih tema, sporadične golotinje i ne tako retkih scena nasilja, Tenkača nikako nije za mlađe čitaoce, već najviše „gađa“ takozvanu mlađu odraslu publiku.

Fokus je na dinamici, jurnjavi i preživljavanju dok između svega toga imamo apsolutno necenzurisane razgovore koji su pokazali svu prevodiočevu kreativnost prilikom adaptacije psovki i povika.

Od „Tenkače“ ne treba očekivati dubokoumnu priču, iako imamo česte motive osvete i pobune protiv svih naizgled autoritetskih figura koje pokušavaju da likove ukalupe u svakodnevicu.

Tu su i prijateljstva koja opstaju uprkos preprekama i ljubavi koje nisu opterećene klasičnim društvenim normama.

Raznovrsna vozila, oružja i eksplozije su fenomenalno nacrtani i boja zaista daje život ovom okrutnom svetu koji ništa ne prašta.

Možda vam neće biti svejedno da navijate za Tenkaču, Mlaznjaču i Podmornjaču, ali one nisu ni osmišljene da budu heroji, one su sirove, nasilne i bezobrazne, baš kao i njihovo okruženje.

Zbog toga ovaj strip istovremeno može biti nostalgičan za one koji su već čitali ranije avanture devojke u tenku i osveženje za nove čitaoce u moru politički korektnih umetničkih dela rađenih po nizu unapred određenih pravila.

Dobra vest za sve one kojima se epizoda dopada je da priča nije još gotova i da će biti nastavka u okviru iste ove biblioteke, koja će u međuvremenu obuhvatiti i druge likove i autore.