Tri sjajna pisca obeležavaju leto u Booki

Izdavačka kuća Booka predstavila je tri nova romana koji će kod njih obeležiti leto, a u pitanju su „Savršenstva“ Vinčenca Latronika, „Kratki čudesni život“ Oskara Vaoa Džuna Dijaza i „Sve što je muškarac“ Dejvida Soloja.

Savršenstva

Pričom o Ani i Tomu, Italijanima koji su emigrirali u Berlin, Latroniko daje višeslojan prikaz generacije čiji je život omeđen savršenim slikama s društvenih mreža, generacije koja je dostigla zrelost istovremeno kada i internet, generacije digitalnih nomada koji se svuda osećaju kao kod kuće a nigde to nisu, generacije mladih koji definišu sebe kroz promene a istovremeno se bore sa osećanjem da su izneverili očekivanja.

Ovom paru kreativnih hipstera i digitalnih nomada lako bi se moglo zavideti. Imaju kreativne poslove bez previše ograničenja, prozračan stan pun biljaka, strast prema hrani i progresivnoj politici, odnos otvoren za seksualne eksperimente, dovoljno novca da putuju i izlaze do jutra.

Međutim, u životu nalik savršenim Instagram fotografijama skladnih boja i kompozicije, Ana i Tom se osećaju zarobljenima, mučeni dubokim nezadovoljstvom čiji uzrok ne mogu da dokuče i osećajem da im nešto nedostaje.

U provokativnom portretu Instagram generacije, Vinčenco Latroniko progovara o željama i razočaranjima, o oprečnosti slike koju imamo o sebi i one koju prikazujemo drugima, i donosi lucidnu i pomalo gorku priču o potrazi za srećom u svetu gde je autentičnost sve ređa.

„Jedinstven, uverljiv roman o generaciji u kojoj svi – s malim razlikama – rade isto“, piše italijanski list Korijere dela sera (Corriere della Sera)

Nemački list Frankfurter algemajne cajtung (Die Frankfurter Allgemeine Zeitung) u prikazu „Savršenstva“ ocenjuje da je Latroniko „novi majstor italijanske književnosti“, dok italijanski Espreso (L’Espresso) ističe da je reč o „oštroumnom, pametnom, ciničnom i sentimentalnom pripovedaču fleksibilnog i oštrog jezika“.

Latroniko, rođen 1984. u Rimu, završio je filozofiju na Univerzitetu u Milanu. Na književnu scenu stupio je 2008. romanom „Ginnastica e Rivoluzione“, posle čega su usledili romani „La cospirazione delle colombe“ (2011) i „La mentalità dell’alveare“ (2013).

Napisao je i dve knjige na engleskom, „Remedies to the absence of Reiner Ruthenbeck“ (2011) i „Criticism as fiction?“ (2011). Njegov poslednji roman, „Savršenstva“ (2022), dobio je nagradu „Mondelo“, a bio je i u trci za prestižnu italijansku nagradu „Premio Strega“.

Pored pisanja, Latroniko se bavi i prevođenjem, a saradnik je i brojnih časopisa. Živi i radi u Berlinu.

Kratki čudesni život Oskara Vaoa

Džuno Dijaz, američki pisac dominikanskog porekla, za svoj prvenac „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ dobio je 2008. godine Pulicerovu nagradu za književnost, a Tajm (Time) i Njujork magazin (New York Magazine) proglasili su ga romanom godine.

U priču o Oskaru, gojaznom Dominikancu koji je opsednut naučnom fantastikom, stripovima i igricama i koji sanja o tome da postane pisac i pronađe pravu ljubav, Dijaz upliće priču o epskom putovanju njegove porodice iz Santo Dominga i prikazuje nekoliko decenija burne dominikanske istorije pod diktatorom Truhiljom.

Igrajući se jezikom, slengom i referencama na pop kulturu, ali i stereotipima o latino muškarcima, Džuno Dijaz maestralno prikazuje dominikansko-američko iskustvo, a ujedno preispituje maskulinitet i ukazuje na opasnosti jednoglasja.

Istovremeno urnebesno smešan i potresan, roman „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ dirljiva je priča o izgubljenom identitetu, bremenu porodičnog nasleđa, američkom snu i istrajnosti u potrazi za ljubavlju, čak i kada nam je srce slomljeno.

Njujork tajms (The New York Times) piše da je Dijazova knjiga „čudesan roman čiju je originalnost možda jedino moguće opisati kao spoj Marija Vargasa Ljose, Zvezdanih staza, Dejvida Fostera Valasa i Kanjea Vesta“, dok Gardijan (The Guardian) ocenjuje da je reč o „delu zapanjujuće originalnosti i različitosti, ispričanom s neodoljivom, maničnom energijom“.

„Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ je, prema mišljenju muzičara Dejvida Bouvija, jedna od knjiga koju barem jednom u životu treba pročitati.

Džuno Dijaz rođen je 1968. u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. Kao dete se s porodicom preselio u Njujork. Pohađao je studije književnosti i kreativnog pisanja, gde mu je predavala nobelovka Toni Morison.

Zbirka priča „Drawn“, koju je objavio 1996, postala je bestseler i dobila niz priznanja. Sledi roman „Kratki čudesni život Oskara Vaoa“ iz 2007. koji je pored Pulicerove nagrade dobio i Nagradu američkog nacionalnog udruženja kritičara. Usledila je zbirka priča „I tako je izgubiš“ (2012) i knjiga za decu „Islandborn“ (2018). Časopis Njujorker (The Newyorker) uvrstio ga je među 20 najvažnijih pisaca 21. veka. Dijaz predaje kreativno pisanje na MIT-u i jedan je od urednika u književnom časopisu Boston rivju (Boston Review).

Sve što je muškarac

U kaleidoskopskom portretu muškarca u 21. veku kroz priče devet muškaraca – od nadobudnog gimnazijalca, preko bivšeg vojnika iz radničke klase i ruskog oligarha koji razmišlja o samoubistvu, do ostarelog britanskog diplomate – britanski pisac prikazuje malodušnost, ambiciju, krizu identiteta, lažnu samouverenost i suštinsku usamljenost savremenih muškaraca.

Kako ova uznemirujuće mračna, ali neretko i urnebesno komična knjiga odmiče, protagonista svakog poglavlja stariji je od prethodnog i putujemo od proleća mladosti do zime poznog doba. Solojevi junaci, različiti po svojoj nacionalnoj pripadnosti, ekonomskom i društvenom statusu, nesnađeni su u savremenom svetu i njihovi se postupci iznova i iznova pretvaraju u niz sitnih neuspeha.

Britkim i dinamičnim pripovedanjem Soloj, majstor novog realizma, prividno nepovezane narative spaja u genijalan i inovativan roman koji je bio u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2016. godine.

Britanski Gardijan (The Guardian) piše da je „Dejvid Soloj pomerio prividnu granicu između romana i kratke priče svojim povezanim pripovestima o evropskoj muškosti u krizi“, dok Njujork tajms buk rivju (The New York Times Book Review) ističe da je reč o „aktuelnom delu u vreme kad se sve više dovode u pitanje postblokovski snovi o otvaranju evropskih granica i stvaranju šireg, zajedničkog identiteta.“

„Mnogo je razloga za uživanje u ovoj inteligentnoj, dirljivoj i veoma evropskoj potrazi za smislom života“, ukazuje londonski Tajms (The Times).

Dejvid Soloj rođen je 1974. u Kanadi, odrastao je u Londonu, a trenutno živi u Budimpešti. Pisao je radio-drame za BBC, a kratke priče je objavljivao u raznim časopisima. Književni časopis Granta uvrstio ga je 2013. na listu najboljih mladih britanskih pisaca.

Autor je zbirke priča „Turbulence“ (2019) i četiri romana: „London and the South-East“ (2009), „The Innocent“ (2010), „Spring“ (2012) i „Sve što je muškarac“ (2016), za koji je dobio nagrade „Gordon Bern“ i „Plimton“.