Vrli ludi svet: Objavljen je završni tom horor stripa „Hladan kao led“

U stripu Hladan kao led sve pršti od krvi i ludila. Zubata bića, golubovi koji šapuću i grozomorni psi lutaju iščašenim ulicama alternativnog univerzuma, ali nisu jedini. Stalni stanovnici grada izgubljenih duša su i Okretni Džek i Baštovan, utvare kojima jedna dimenzija sumanutosti nije dovoljna.

Džek i Baštovan često prelaze u naš, stvarni svet. U njemu pronalaze seme za buduću jezivu žetvu, prostor za zabavu i neophodne žrtve. Krvavi pir sprovode nezavisno jedan od drugog, ali su deo iste jeze. Džek je večito gladan i lako gura ljude na ivicu nepovratnog psihičkog ponora, čijim se ludilom potom hrani. Baštovanova oštrica seče prste muškaraca, žena i dece, iz kojih će, kada ih zasadi u saksije, izrasti novi vesnici noćnih mora. Jedina osoba koja traži način da zaustavi ove kreature iz pakla je Deklan, junak sa posebnim moćima.

Imaginacija i crtež glavne su vrednosti stripa Hladan kao led, koji je u SAD proteklih godina objavljivala izdavačka kuća Dark Horse. Scenarista Pol Tobin se nije toliko posvećivao narativu, niti je pokušao da pruži odgovor na mnoga pitanja. Dobar deo Deklanove istorije ostavio je u senci, njegovu zgodnu pratilju Ris, poput drugih likova, osmislio je površno, a previše stranica potrošio je na Džekov i Baštovanov jelovnik.

Najzanimljivija Deklanova osobina jeste to što je bivši pacijent, koji sada može da leči psihičke probleme drugih pacijenata. Svet ludaka zamenio je razumom, ali ga nikada nije zaboravio. Uvek u nekom kutku našeg uma vreba klica nestabilnosti, koja pritisnuta traumom, stresom i problemima može da uzme preveliki danak. Nije lako boriti se protiv toga. Što Deklan više ludila izleči svojim moćima, to bukvalno postaje hladniji. Okretni Džek i Baštovan ne ostavljaju ga na miru, iscrpljujuća borba dovodi do pada temperature njegovog tela i, ukoliko ona dospe do nule, izgubiće život. Deklan je, iako hladan kao led, u stalnoj opasnosti.

Tobin se na ovaj način idejno dotiče važnih društvenih problema. Možemo li ikad u potpunosti razumeti kako se osećaju ljudi sa psihičkim tegobama, a da i sami ne postanemo poput njih? Gubimo li razum sveobuhvatnim poimanjem ludila? Ako se bez obazrivosti pozabavimo tuđim poremećajima, da li ćemo dospeti do granice koja je teško podnošljiva? Da li ćemo postati osobe bez snage, empatije i volje za životom? Hladni kao led?

Ilustrator Huan Fereira briljira uz ovakve premise. Njemu je izlet u košmarno veoma prijao i zaslužan je za posebnu upečatljivost stripa. U crtežu i nijansama ume da bude i jednostavan i kompleksan. Kada su Deklan i Ris u stvarnom svetu, njegovi prikazi deluju klasično. Kada junaci poput Alise u Zemlji čuda dospeju u alternativni svet ludila, Fereira pokazuje koliko je njegov haos istančaniji od ravnoteže. Kao posvećeni ilustrator zaljubljen u beštije, on stvara veoma dobre scene horora. U zavisnosti od lokacije ili likova, one se mogu poistovetiti sa maštom reditelja Giljerma del Toroa (zgrade i pojedina bića u Gradu gladi) i umetnika H. R. Gigera (strukture od prstiju u drugom tomu). Slikajući Baštovana neodoljivo priziva u sećanje i monstruma iz filma Jeepers Creepers. 

Izdavačka kuća Darkwood je objavljivanjem završnog, trećeg toma stripa Hladan kao led napravila hvale vredan potez u Srbiji. Ispunila je obećanje dato čitaocima prošle godine i, uprkos epidemiji korona virusa, dovršila je započetu Deklanovu priču u rekordnom roku. Na poslednjim stranicama finalne avanture nalazi se i sjajan dodatak, u koji se smestilo više prikaza Fereirinog istraživanja dizajna i eksperimentisanja s izgledom likova. Od scenariste Tobina dobili smo i dve dodatne priče u prozi.

Pisane u formi dnevnika i izveštaja, spomenute upečatljive priče pokazuju neiskorišćen potencijal i putanje kojim je strip Hladan kao led mogao da se zaputi. S druge strane, one otkrivaju i razlog zašto to nije učinjeno. Pitanje koje muči Tobina i Fereiru nije pitanje ljudske sudbine. Iako to nigde ne ističu, jasno je da su oni prvenstveno zainteresovani za demone. Ne zanima ih šta sanjaju ljudi. To je opštepoznato i dosadno. Njih zanima kakve snove snevaju čudovišta, što su ljubitelji horora uvek umeli da cene.

Naslovna fotografija – Deklan Tomas, glavni junak stripa Hladan kao led (foto Darkwood)