„Horde zla”: Dan kada je Zagor kročio u drugi, fantazijski svet
Zagor je jedan od onih likova koji je na našim prostorima jednako popularan kao u matičnoj Italiji i koji je privlačio čitaoce od prvog pojavljivanja na kioscima.
Tokom više od šest decenija izlaženja, Zagora su pratili mahom realistični susreti sa raznobrojnim indijanskim plemenima i avanture koje su moguće, iako možda ne i verovatne.
Ali, ima i onih epizoda u kojima radnja prelazi u nešto nadrealno, fantaziju ili fantastiku, pa čak i horor, a to je maestralno radio Ticijano Sklavi.
Da, isti onaj Sklavi koji je kasnije stvorio lik Dilana Doga. Osim epizoda sa Helingenom, još jedna je takođe zanimljiva za pominjanje jer je podelila čitaoce Zagora i u Italiji i u srbiji.
U pitanju su „Horde zla“, koje su kod nas prvo serijalizovane u čuvenoj „Zlatnoj seriji“, a potom su imale čast da otvore ediciju „Odabrane priče“ Veselog četvrtka pod nazivom „Crni gospodar“.
Veseli četvrtak je nedavno ovu epizodu objavio u posebnom kolekcionarskom izdanju, u kome je nadopunjuje i „Zenit 666“, svojevrsni ali možda ne i punokrvni nastavak, nastao mnogo kasnije.
U pitanju je epizoda u kojoj Zagor i Čiko susreću natprirodna stvorenja koja ranije nisu videli i koja ih odvode u neki potpuno drugačiji, magijski svet.
Tu upoznajemo mnoge postulate već dobro poznate i ustanovljene u žanru fantastike, bilo na papiru ili na filmskom platnu.
To je nešto što je bio presedan u serijalu i što je otvorilo vrata za mnoge kasnije eksperimente koji su prihvaćeni sa manjim ili većim oduševljenjem.
A ova epizoda je pre svega svojevrstan omaž i novo čitanje (odnosno, crtanje) legendarnog Tolkinovog „Gospodara prstenova“, ali lišena nekih sporednih krakova.
To joj nikako ne umanjuje značaj, naprotiv, ona je bila jedna od ključnih trenutaka u upoznavanju jugoslovenske čitalačke publike sa žanrom fantastike, kao što piše u odličnom uvodu u ovo izdanje.
Iako nju nije crtao Galijeno Feri, Donateli se odlično snašao u ulozi crtača i dao je tačno toliko detalja koliko je potrebno da priča teče, a da nam ništa ne odvlači pažnju od glavnog toka.
Zagor je kasnije imao razne zanimljive susrete
Vidimo kako Zagor i Čiko mogu da se snađu u svakom svetu, samo kada su zajedno i kada pronađu saveznike za suočavanje sa bezizlaznim situacijama.
Osećamo njihovu snagu volje koja raste sa svakom novom preprekom i koja ne posustaje pred užasima koji se ređaju, a što će se kasnije ponoviti u brojnim epizodama.
Tolkinovi fanovi prepoznaće sve reference, a oni drugi možda požele da nakon ove epizode konačno uzmu u ruke i „Gospodara prstenova“. Za njih preporuka da ipak krenu od „Hobita“.
A nakon ove poslastice ide jedan omaž Sklaviju, nastao 35 godina nakon originala, koji je uzeo ovu i još nekoliko drugih priča koje je pisao Sklavi i spojio ih u jednu celinu.
Priča se nastavlja povratkom u isti svet iz „Hordi zla“, samo se omažiraju i mnoge druge priče o Zagoru, pa i sam serijal „Dilan Dog“.
Crtež je takav da više nalikuje Dilanu Dogu, a priča „Zenita 666“ je jednostavnija jer se proteže na manjem broju stranica.
To je definitivno epizoda za one koji su već čitali Zagora, a još bolje i Dilana Doga, ali ni to nije garancija da će im se dopasti.
Ona je izlaskom u Italiji izazvala kontroverzu i zbog toga su odlučili da ne prave velike promene u serijalu, što joj daje značaj i opravdava izlazak u jednom ovakvom izdanju.
Ful kolor se podrazumeva, nešto drugačiji u drugoj od dve epizode, kao i sjajni propratni tekstovi koji mnogo detaljnije objašnjavaju proces nastanka i brojne uzore i omaže.