„Zagor priča…”: Jubilej u znaku povratka korenima

Kada je u pitanju dugovečan serijal poput „Zagora“, mnoge priče se smatraju kultnim i teško je izabrati samo nekoliko.

Svaka od njih ima svoj značaj i, najčešće, čuvenog zlikovca sa kojim se duh sa sekirom nadmeće fizički ili umno do konačnog trijumfa.

Međutim, postoje dve epizode, „Zagor priča“ i „Gospodar Darkvuda“, koje ne donose neki takav okršaj, već nešto mnogo dragocenije – uvid u Zagorovu prošlost i razlog zbog kog je postao zaštitnik nejakih uvek na strani pravde.

Ove epizode videli smo u nekadašnjem „Lunov magnus stripu“ u izdanju novosadskog Dnevnika, a potom je Veseli četvrtak uradio reprint u sklopu kolekcionarske „Biblioteke Zagor“.

Kako je to izdanje od pre jedanaest godina rasprodato, odlučili su da obeleže jubilej svoje „Zlatne serije“ i u njenom pedesetom broju izašla je celovita epizoda pod nazivom „Zagor priča…“.

Ova priča značajna je po tome što svakom ljubitelju Zagora konačno objašnjava otkud taj pseudonim i kostim, kao i posvećenost očuvanju reda i mira između ljudi bele i crvene kože na teritoriji Darkvuda.

Otkriva se ono što je većina i pretpostavljala, a to je da je mali Patrik Vajlding, poput mnogih heroja i superheroja, doživeo veoma tragičan događaj i preživeo uz mnogo sreće.

Taj događaj, doduše, nije od njega odmah napravio junaka čistog srca, već ga je ispunio mržnjom i željom za osvetom zbog kojih dolazi do krvoprolića.

Tako nam Galijano Feri i Serđo Boneli, koji se krije iza svog poznatog pseudonima Gvido Nolita, donose priču o Zagoru kakvog još nismo videli, krvožednom, zaslepljenom i gluvom za bilo čiji savet.

Svoju grešku otkriva tek kada bude kasno i tada shvata da ima puno toga za šta treba da se iskupi i tada, uz pomoć jedne neobične skupine, postaje Zagor-Te-Nej i korača putem pravednika.

Zbog toga ova epizoda ima dve uloge, prvo da nas natera da navijamo za dečaka za kog znamo da će postati nenadmašni junak, a potom i da nam pokaže da ni on nije nepogrešiv i da ponekad iskupljenje traje mnogo duže od onoga za šta se iskupljujemo.

A tu se krije i njena univerzalnost, jer epizodu možete čitati kao početak Zagorovih avantura čak i ako o njemu ne znate ništa, ili pak upotpuniti znanje o njemu i zaokružiti viđenje lika ukoliko ste već njegovi fanovi.

Što se tiče crteža, svi oni koji su fanovi Ferijevog rada biće zadovoljni, a u priči se može istači par stavki koje su bitne za celokupan serijal.

Pre svega, vidimo kako je Zagor polako učio pojedine veštine po kojima je kasnije postao prepoznatljiv, ali i kako je neke od njih morao da primeni prilično rano.

Takođe, tu je i pregršt trenutaka u kojima smrt izbegava za dlaku, baš kao što smo navikli u kasnijim epizodama.

A na kraju, vidimo i kako je prvi put uspeo da ubedi Indijance u to da je Manituov izaslanik na zemlji poslat da štiti mir i kazni svakog ko ga narušava i ko uznemirava nevine ljude.

Bez obzira na to da li vam je ovo prvi susret sa Zagorom ili ne, nakon ove epizode poželećete da odmah uronite u druge avanture duha sa sekirom.