„Životinjski zamak”: Omaž Orvelu u obliku stripa, savršenog crteža i priče

Način života u Srbiji, naslovi koje čitamo u novinama i sve ono što svakodnevno gledamo i trpimo neretko deluje kao da živimo jednu od brojnih distopija koje smo čitali ili gledali. Svakodnevno vređanje inteligencije je opšteprisutno, a zakon jačeg je tu da nas spusti na zemlju svaki put kad pomislimo da malo uzletimo. Sećam se svog upoznavanja sa čuvenim romanima Oldosa Hakslija, Kurta Vonegata i Džordža Orvela. Sećam se tog osećaja nelagode i neprijatnosti koji su mi izazivali, tog grča u stomaku koji je poticao najviše od saznanja da ja upravo u takvom svetu živim i od straha da će samo biti još gore.

Knjiga koja je pobednica tog osećaja teskobe za mene je bila Orvelova 1984, a sećam se da sam odmah nakon nje pročitala i Životinjsku farmu koja me je nakon onih strahota malo otkravila i opustila. Ali isključivo zato što je ona napisana kao satira i ima tu crnohumornu vizuru kroz koju nam se prikazuju neke, realno jako strašne, stvari. I 1984 i Životinjska farma su knjige koje spadaju u ona dela koja su za sve nas obavezna lektira, pa čak i ako se po kanonu ne čitaju u školi. Za sve vas koji se slažete sa ovim stavom, stiglo je nešto novo iz izdavačke kuće Makondo, a u pitanju je upravo jedna orvelovska priča i to u stripu.

Životinjski zamak je nešto čemu će se obradovati svi ljubitelji grafičkih novela. U pitanju je serijal planiran u četiri albuma, od kojih su za sada dva objavljena – Gospođica Bangalor i Zimske margarete. A i mi idemo u korak sa njima, pošto je kod nas Makondo ta dva objavio istovremeno. Životinjski zamak je u suštini omaž Životinjskoj farmi, koja je svojevremeno bila kritika Staljinovog režima, ali ni danas nije ništa manje aktuelna iako živimo u „demokratskom” društvu. Radnja se odvija u zamku na jednom imanju napuštenom od strane ljudi. Nakon što je proglašena republika, na čelo životinjske zajednice došao je bik Silvio koji svoju vladavinu održava uz pomoć pseće milicije. Dakle, jasno vam je da je zavedena diktatura i da je na vlasti životinja jača od svih ostalih.

Ostatak stanovnika ovog zamka čine psi koji su tu da zavode red, dok su svi ostali obični građani životinje koje su u suštini slabije i predstavljaju lak plen pripadnicima vladajuće klase. Tu su kokoške, guske, zečevi, koze i par mačaka. Imamo sad situaciju u kojoj će uživati svaki pošten mačkar – psi su ti koji su zli, a mačka je ona koja predvodi revoluciju. Jedna lepa i elegantna bela mačka, gospođica Bangalor, postaće predvodnica svih ovih životinja u borbi protiv Silvija i njegove klike. Kako počinje pobuna? Tako što će kokoška Adelaida sakriti jedno svoje jaje, koje bi po zakonu morala da preda zarad opšte dobrobiti zajednice. Taj događaj pokrenuće lavinu nekih drugih i prvi dašak revolucije će prostrujati zamkom.

Troje najhrabrijih – mačka, kunić i pacov biće ti koji će ostatak građana nagovoriti na tihu borbu, ali to neće biti borba u kojoj će se protiv zla boriti nasiljem. Oni su lak plen i ne mogu da se mere sa snagom pasa i bikova. Zato će se boriti neposlušnošću i prkosom. Zamislite situaciju u kojoj vas neko po ciči zimi tera da skupljate drva za ogrev, a onda vam ta drva naplaćuje. Ili bilo koju situaciju u kojoj radite za neko opšte dobro i viši cilj, a ostanete gladni i uskraćeni za najosnovnije potrebe. Oh wait! Sve ovo zvuči donekle poznato, zar ne?

Pored teme, ono što je takođe veoma zanimljivo kod Životinjskog zamka, jeste i izbor junaka. Generalno su nam poznati ti stereotipi po kojima se životinje klasifikuju, pošto smo svi čitali basne kao mali. Znamo da je lisica lukava, zec brz, medved ne tako pametan, a vuk krvoločan, ali lak za nadmudriđivanje. I ovde su sitne i naizgled slabe životinje te koje treba da nadmudre moćnike. Posebno je zanimljiva glavna junakinja, gospođica Bangalor. U večitoj borbi onih koji sebe stavljaju u kategoriju cat/dog person, vrlo često se dešava da pas bude ona životinja koja odnosi medalju za dobrotu i neiskvarenost. A ovde je suprotno!

Šta još znamo iz basni? Znamo da um caruje, a snaga klade valja. Uvek pobeđuje pametniji, vispreniji i domišljatiji, nezavisno od snage. E sad, to je tako u basnama, a u životu je ipak malo drugačije i nepravednije. Tako i u ova dva albuma ima nekih strašnih momenata koji će vam izazvati ogroman bes! Na sve to, još jedna neizostavna stvar koju vredi pomenuti jeste crtež! Sigurna sam da odavno niste videli ovako divan crtež u nekom stripu. I Gospođicu Bangalor i Zimske margarete ilustrovao je Feliks Delep, koji je uspeo da dočara apsolutno svaku emociju na licima ovih antropomorfizovanih junaka. I ne samo to – svi detalji su savršeno uklopljeni u priču. Sam ambijent je prelepo ilustrovan, tako da imate osećaj da ste tamo i da osetite miris suvog lišća u prvom, a u drugom hladnoću i sneg koji smrzava kosti.

Sve u svemu, Životinjski zamak biće pravo uživanje za sve one koji vole grafičke novele, ali i za one koji možda i nisu tako dobro upoznati sa svetom stripa, ali vole Orvela. Pored toga, s obzirom na to da su u pitanju antropomorfizovane životinje i da se iz basni mnogo toga nauči u periodu detinjstva, ovo može biti i divna stvar za neko dete koje tek ulazi u svet književnosti. S obzirom na to da se priča u drugom albumu završila na jednom ogromnom cliffhanger-u, ostaje nam samo da željno iščekujemo druga dva i da se nadamo da će biti objavljeni uskoro!

Fotografije: Zorana Karapandžin