Anja Štark pred svirku u Beogradu – Kako šljokice i konfete postaju dope pop
Iako ime može da zavara, Anja štark je bend, dve devojke, Milica i Aleksandra stoje iza izmišljenog ženskog imena i prezimena i stvaraju alternativni pop, ili dope pop kako one vole da zovu svoj muzički izraz. Nakon skoro 3 godine oglašavanja sa raznim singlovima, u subotu 18. juna ih konačno gledamo uživo.
Mesto dešavanje je Anti Shop, iliti bivši Elektropionir u Cetinnjskoj, a ove dve devojke će probati da nas rashlade svojim čudnovatim, elektro ili kako god već hoćete da ga nazovete, popom. O pop muzici, poeziji, ali i o nastanku benda i pihtijama, pričalo smo sa Milicom Mitić, jednom od dve Anje Štark.
Sam bend je nastao kao nastavak drugog, Sofie from Seattle, kako nam je Milica rekla, iz težnje kao nastupima ali i iskoraku u pop vode.
– Sve kreće sa Sofie from Seattle gde nas je bilo četiri. Aleksandra i ja smo bile polovina koja je želela da nastupa, dok ostatak benda nije želeo u to da se upušta. Mi smo želele da iskačemo u pop vode, da obrađujemo Bebi dol i onda nam je palo na pamet da napravimo frakciju. To se sve na kraju prijateljski odigralo, jer Anja Štark ne postoji bez Sofie from Seattle. Đurđa nam montira spotove, Ika nam peva prateće vokale.
Međutim, i pred želje za nastupima, ovo je tek prva svirka. Bend je nastao 2019, a devojke su želele prvo da skupe dovoljno pesama da bi se predstavile publici. U međuvremenu, desila se korona i lockdown, onda je Milica postala mama, a Aleksandra se preselila u Brisel. Međutim, pesme su i dalje nastajale i sad je konačno došao momenat za svirku. S obzirom da ne žive u istoj zemlji, zanimalo nas je kako nastaju pesme na tako velikoj razdaljini.
– Prvo napravimo zajedno kostur pesme. Aleksandra ima parče strofe ili refrena pa mi pošalje, pa onda ja otpevam ili dodam nešto. Sakrijem se u kupatilo ili hodnik i snimim se. Kupatilo je uvek bolje zbog akustike, osim ako ne radi veš mašina naravno (smeh). Npr, za poslednji singl Godina bez dodira, nakon strofa i refrena, napravile smo neki lo fi bit koji smo donele kod našeg producenta Dušana Filmonovića, koji je onda i popravio. Toj pesmi je ustvari najviše pomogao Nikola Mijušković Džimi iz Turista. U svakom slučaju, zahvaljujući savremenim tehnologijama sarađujemo na relaciji Beograd – Brisel. Da mi je neko rekao kad sam bila klinka i počinjala da se ložim na alternativnu muziku, da ću moći celu pesmu, glas tekst, orekstracije, sve da napravim u svojoj sobi, ne bih mu verovala.
Samo ime je omaž poznatoj domaćoj fotografkinji i dizajnerki, vi skapirajte kojoj, nije teško. I ime, ali kao i sam muzički izraz, ide ka slavljenju pop muzike, na ovaj ili onaj način.
– Ovakvo funkcionisanje mi je proširilo vidike, a i promenilo samo poimanje benda. Shvatila sam da pop dolazi sa godinama. Kao i pihtije (smeh). Samo što meni u život pihtije još nisu stigle. Želeli smo da stvaramo muziku neopterećujući se žanrovima. Često za sebe kažemo da smo mi dope pop, zato što je ona pop, ja dope. Aleksandra ima sluha za sve te refrene i što to treba da bude pop muzika, a ja sam ona koja dobije te šljokice i konfete, i koja ih umoči u katran.
Ipak, iako možda većina pesama ima downtempo prizvuk, Anja Štark imaju smisla za klabing i njihove pesme dobijaju novi život kroz remikse.
– Producenti koju su nam radili remikse nekako sami prirodno dođu do nas. The Root Out je radio Zlato i Mesta, dok Hibrid remiks za Vazduh. Ovaj poslednji remiks je otkrio DJ Ravin i ubacio nas na jednu od svojih Buddha Bar kompilacija, što nam je naglo podiglo slušanost. To nas je inspirisalo da nam se sledeće pesma zove Voda, koja će biti nešto drugačijem fazonu, u kojoj smo inkorporirale neke naše joga tripove. Ta pesma vrlo brzo izlazi. Uskoro će izaći i remiks za Godinu bez dodira koji je radio Nebojša Intruder.
Svirka je u subotu, 18. juna i zanim nas kako će to izgledati. Svedeno ili orkestarski, tiho ili klaberski?
– Nemamo vremena da probamo onoliko koliko bismo volele. Natupamo sa klavirom, Uroš Tomović će svirati. Pošto je klupska svirka, Džimi iz Turista bi trebalo da uskoči sa elektronikom. Doduše malo su nam se pokvarile spravice koje su nam potrebne, pa ćemo do subote malo da improvizujemo. Potrudićemo se da bude zabavno. Klavir i neko zrno elektronike. Neće biti baš za đuskanje, ali možda će biti prostora za neki ples (smeh).
Nakon ovoga kako Milica kaže, nada se da ih čeka i album u skorije vreme, kad skupe dovoljno pesama, jer ispostavilo se da njihovi (odvojeni) životi nisu prepreka za rad benda. Milica, kad nije jedan od glasova u Anji Štark, piše poeziju, i smatra da se njene dve ličnosti, pevačice u bendu i pesnikinje preklapaju.
– Refren jedne Anjine je posebna pesma u zbirci. U suštini sam smisao Anje Štark dosta leži u tekstovima. Razlika između otpevanih pesama i onih u zbirci su slogovi i ritam. Knjiga se zove Zabranjeno kupanje u zoni pograničniih prelaza i kao što pogađate Dunav je svepristuan i potpuna inspiracija. Izlazi 20. juna u okviru edicije “Reka Biblioteka” za “Prometej”. To neće biti obična knjiga, već ilustrovana knjiga poezije, a ilustracije radi Sonja Bajić.
Za kraj, kad smo se već dotakli njene poezije, pitao sam je o specifičnom stihu koji mi stoji u glavi od kako sam prvi put čuo pesmu Zlato – dok sanjaš Kilimandžaro, umiru pčele u tvojoj bašti.
– Moja ljubav prema pčelama raste godinama i uvek me pogađa šta radimo sami sebi i šta radimo prirodi. I onda je taj stih uplivao u pesmu. Dok si ljudi u nekim tuđim problemima, njihov svet im se raspada ispred nosa.
Naslovna fotografija: Anja Štark/Privatna arhiva
