Bajaga u Domu Sindikata 40 godina kasnije: Znam čoveka koji je ovaj koncert čekao baš dugo

Bajaga i Instruktori, tačno 40 godina nakon 21. aprila 1984. vratili su se u Dom Sindikata, pardon, MTS Dvoranu i održali reprizu čuvenog koncerta.

Jedan moj prijatelj je godinama unazad posećivao koncerte Bajage i Instruktora, slušajući i radujući se best of setlisti koju je dobijao, ali nadajući se da će nekad na nastupu dobiti i neku pesmu sa B strane ploče, koja nije postala hit.

Jednom prilikom je, pod malo većim gasom da tako kažemo, probio se do prvog reda koncerta i uzvkivao “Bajaga Znam čoveka, Bajaga Znam čoveka” tražeči od benda džeziranu pesmu o narkomanu sa prvog albuma, Pozitvna geografija. Od Bajage i benda je dobio samo pogled u fazonu, “ma gde sad to druže”. Ne znam da li je taj moj prijatelj bio sinoć u MTS dvorani, nisam ga video, ali ako je bio, imao je priliku konačno da čuje tu svoju pesmu.

“Pozitivna Geografija” je jedan od najupečatljivijih debija u istoriji domaćeg rokenrola, a ove godine taj album slavi veliki jubilej, 40. rođendan. Normalno je da album dobije i svoju live proslavu, i tako i bi. U raznim tekstovima, enciklopedijama i pričama spominje se taj koncert koji je Bajaga sa svojim Instruktorima održaa aprila 1984. u Domu sindikata, koji je pokrenuo jedinu zvezdanu karijeru koja traje do dana današnjeg.

Taj koncert je pre 40 godina počeo tako što je bend sačekivao ljude ispred sale i rukuvao se sa publikom. Na jednoj od konferencija za štampu Bajaga je naglasaio kako to danas više nije moguće jer sad bi sa svakim morao da se slika i to je već 2 hiljade selfija za koje niko nema živaca i nerava, a kamoli Bajaga koji je u svojim javnim nastupima, primetićemo sve nervozniji i nervozniji. Mada kako i ne bi bio kad ga mediji već godinama razvlače.

Bajaga i Instruktori – 40 godina Pozitivne geografije, a ne best of show

Koncert je zato počeo na drugačiji način, sa Loknerom na bini koji je na klaviru svirao prve taktove pesme “Pustite me druže”, nakon čega iz publike izašao Žika i krenuo da najavljuje bend. Prvo se prisetio da je te 1984. za klavirom bio Kornelije Kovač i poželeo je i da je njegov duh večeras bio prisutan u MTS Dvorani. Podmlađeni sastav Instruktora je izašao na binu, basista Vladimir Čukić, bubnjar Marko Kuzmanović, gitarista Marko Nježić Kića, dok su stari lavovi koje su oni zamenili bili primećeni u publici. Na kraju je najavljen i čovek koji je celu priču zamislio – Momčilo Bajagić Bajaga.

Bajaga je izašao, pozvao ljude da se prepuste vremeplovu i 1984. godini i tako još jednom podvukao naglas da ćemo slušati samo pesme nastale do tog perioda u njegovoj karijeri. O reakciji publike malo kasnije.

Počelo je malo zategnutije sa “Pustite me druže” i “Kosookom”, pesmama koje su retko (ako i ikad na setlisti benda) da bi se uz “Marlenu” po prvi put publika malo opustila, a ljudi su napuštali svoja sedišta i krenuli da đuskaju. “Marlena” je bio i taj momenat u kom Žika Milenković uzima spotlight svojom scenskom pojavom, glasom i humorom, i još jednom dokazuje da bend Bajaga i Instruktori je oduvek sastavljen od dvojice rok superstarova, samo se Žiki retko priznaje taj status.

Žika je kratkim pričama i doskočicama uvodio u svaku od pesama, pa se zahvalio i bivšim saborcima kao i rok fotografima za koje je rekao da njih nije bilo, ljudi ne bi znali kako oni izgledaju. Prisetio se i druga koji mu je pod uticajem zaspao na kauču i progoreo kauč, da bi odsvirao tu dugo očekivanu “Znam čoveka”. Ipak, veću pažnju publike su osvojile one veselije “Tekila Gerila”, “Mali slonovi”, kao i muška verzija “Papalina”, u kojoj je Žika preuzeo ulogu muvane devojke uz pesme ljigave ljubavne i gadne.

“Berlin” i rege verzija “Tamare” su i dalje radijski hitovi, kao i sastavni deo svakog Bajaginog koncerta, pa je normalno da su privukli najveću pažnju publike, ali neki od nas koji su taj show videli i previše puta, zaintrigriale su pesme koje nisu njihove.

I na tom koncertu pre 40 godina svirali su pesmu “Ćibu Ćiba” Ljupke Dimitrovske kojom su popunjavali program jer Pozitvna geografija traje nešto malo više od pola sata. Odsvirana nam je “Ne prolazi pored mene kao pored turskog groblja”, kao i “Ne prodaj se za novce” koja u svojoj melodiji je podsetila malo na Tozovčevu “Ti si me čekala”. Pesmu je kasnije Bajaga izvodio sa pokojnim Nešom Leptirom.

Nije bilo patetike, ali se tačno videlo koje pesme su posvećene onima koji više nisu tu. Instruktori često u svojoj setlisti imaju pesmu “Kad hodaš” koju je Bajaga napisao dok je još svirao u Čorbi i to smo dobili večeras. Ne znam da li su Instruktori ikad svirali Čorbine pesme “Dobro Jutro” i “Evo ti za taksi” ali nije ni bitno jer smo i ovaj specijalitet dobili u ponudi. “Dobro jutro” je bila posebno emotivna, upravo zbog toga što je Bajaga najavio kao pesmu koju je komponovao sa svojim pokojnim kumom Mišom Aleksićem.

Kraj koncerta, i bis. Klinac iz publike je dovikivao “Sa druge strane jastuka”, kao onda moj prijatelj sa “Znam čoveka”. Nije dobio svoju muzičku želju, jer su na bis ponovo izvedene “Marlena” i “Berlin”, ali i “Samo nam je ljubav potrebna” jer se tako zove turneja koja kreće, a čiji će vrhunac biti 31. avgusta na Hipodromu.

Veliki plus za Bajagu i bend što su do kraja ispoštovali ideju, bez podilaženja publici koja je došla na još jedan best of show. Ideja je bila da se transportujemo u tu 84. i tako je i bilo. Ispoštovana je tema, a bend osnažen novim licima je dodao jedan novi nivo usviranosti. Iako sam možda razmišljao da preskočim taj nastup na Hipodromu, pod parolom – video sam sve to prevše puta, zbog ovog novog utiska, sad me baš interesuje.

Sa druge strane, mimo bine, retko šta je podsećalo na rok koncert. Klinci sa balonima, žene koje odlaze u prvi red da se slikaju, ne bi li se u nekom delu selfija video i Bajaga, konstantno paljenje svetla na pola pesme, da bi se svi videli, nije nešto na šta sam navikao da vidim dok bend na bini se zaista trudi da pruži maksimum.

Koncert se završio, čuo sam komentare u redu za wc i jakne “ne razumem, što nije svirao Plavi safir”, “kakav je ovo koncept, niko nam nije rekao”. Vest o sviranju pesma sa prvog albuma ide već mesecima u medijima. Event na Fejsbuku je glasio “Bajaga i Instruktori – 40 godina Pozitivne geografije”. Ljudi su kupili karte, a da nisu baš ni proverili za šta su kupili.

Narod nikad nije čitao mala crna slova u najavama, izjavama, ugovorima, ali izgleda da smo prestali da čitamo i velika crna, boldovana slova u naslovu. Živimo u vremenu gde smo skoro pa bukvalno priključeni na svoje telefone, a opet smo neobavešteni ko kakav bivši Predsednik Vlade. Ali to je već druga tema. Svaka čast, Bajagi. Svaka čast Žiki, pa da dogodine slavimo 40. rođendan “Sa druge strane jastuka”.