Da li je ovo „najteža“ pesma koju je Balašević ikad napisao? Prvi put smo je čuli pre 40 godina i od tad je veliki hit

Pre tačno 40 godina, 1985. godine, Đorđe Balašević je objavio svoj treći studijski album jednostavnog, a simboličnog naslova – „003“.

Bio je to album koji je, kao i sve što je Đole tada radio, savršeno balansirao između ozbiljnog i duhovitog, između balade i šale, između tuge i sete — i one neizbežne rečenice koju čuješ u sebi: „jao, kako je ovo tačno.“

Na tom albumu, pored klasika poput „Slovenska“ i „Olivera“, našla se i jedna posebna, veselo-nostalgična pesma – „Al se nekad dobro jelo“. Pesma od koje može da vam pripadne muka s obzirom na količinu hrane koja je pojedena, zbog čega su mnogi u šali umeli da kažu da je ovo Balaševićeva „najteža“ pesma. Najteža u smislu, kao da ima problema sa kilogramima.

Pesmu poslušajte NA OVOM LINKU.

Pesma koja je, na prvi pogled, samo zabavna priča o čvarcima, kobasicama i zlatnim danima kad se nije brojao holesterol — ipak u Balaševićevom stilu, postaje metafora za vreme koje je prošlo, ljude koji su se promenili i svet koji je izgubio malo duše zarad kalorija i trendova.

„Al se nekad dobro jelo“ nije samo pesma o hrani – već o svemu onome što smo izgubili dok smo pokušavali da budemo „moderni“, „fit“, „in“. Đole u njoj, naravno, ne kritikuje salatu – nego zaborav. Ne zamera što brojimo kalorije – nego što brojimo emocije.

Na koncertima, Balašević je često znao da kaže:

„Nije mene briga što vi danas brojite kalorije. Mene brine što brojite i emocije.“

Jednom prilikom, najavljujući ovu pesmu publici, ispričao je kako je inspiraciju dobio kad je otišao u goste kod prijateljice koja je „prešla na vodu i salatu“, iako je nekad, kako kaže, „zavrtala tablu mesa ko enciklopediju“.

Dodao je kroz smeh:

„Dijeta se nekako i preživi. Ali dijeta duše – e to je već gadno.“

Njegove najave pesama su često bile mala pozorišta. Nije bilo važno da li si pesmu čuo sto puta – kad Đole priča, kao da je prvi put.

O pesmi „Al se nekad dobro jelo“ jednom je rekao da je to „polušaljiva opomena“ — da se ne zaboravi uživanje, ono iskreno i domaće.

I danas, 40 godina kasnije, ova pesma izaziva osmeh. Ali ako pažljivo slušaš – i tišinu posle osmeha. Jer kad Balašević peva „a čvaraka ni za lek“, nije stvar samo u čvarcima. Nego u svemu što je nekad bilo lepo, toplo, sočno i neopterećeno.

Album 003 je sniman početkom 1985, u izdanju PGP-a. Omot je napravljen u stilu novinskih tekstova, a ti tekstovi su plod autorove mašte. Prodat je u manjem tiražu nego prethodna izdanja, te je Balašević zbog toga prešao u Jugoton naredne godine.