Bend Nadja za City Magazine – “Dreamsludge je žanr za koji mislimo da nas najbolje opisuje”

Kultni kanadski bend Nadja, dvojac koji stvara bučne pejzaže, drone i post metal doneće svoj nesvakidašnji show u Beograd 8. marta.

Bend će nastupiti u KC Gradu, a mi smo iskoristili priliku da popričamo sa njima, o njihovoj turneji i prošlim vremenima, ali i onome što dolazi.

Kada čitamo ili pričamo o vašem bendu, nalazimo na priču o različitim žanrovima u koje vas stavljaju. Kako i koliko obraćate pažnju na to, koja definicija vam je možda omiljena ako postoji jedna?

Uvek smo težili da se ne uklapamo ni u jedan žanr, jer to smatramo ograničavajućim. Umesto toga, pokušavamo da koristimo elemente koje cenimo iz različitih žanrova u pokušaju da stvorimo sopstveni, jedinstveni žanr. Etiketa sa kojom smo radili, “Crucial Blast”, jednom nas je nazvala ‘dreamsludge’ za koju smo mislili da nas dobro opisuje.

Pravite i svirate veoma duge pesme. Kako ih stvarate, kako znate kada da prestanete a kako da nastavite, jer se one često repetativne?

Većina naših pesama je relativno jednostavna struktura u svojoj srži. Obično koristimo “live looping” tehniku da bismo dočarali pesme, što ne samo da omogućava razvoj njihov dugog oblika, već na neki način i zahteva dugu formu i ponavljanje.

U koje muzičke pejzaže i žanrove još niste uplovila, a želite? Koje nemuzičke stvari vas inspirišu?

Iako smo uradili zajednički album sa našim prijateljima Uochi Tokijem koji je bio u žanru hip-hopa, nismo sami eksperimentisali sa hip-hopom ili ‘plesnijim’ ritmovima. To je nešto što još treba istražiti. Često smo inspirisani knjigama i filmovima, ali i drugim muzičkim delima, a ponekad i vizuelnim delima.

Ima vas dvoje. Koliko je lako tako funkcionisati, odnosno da li bi bilo lakše da vas je više u bendu?

Mnogo je lakše funkcionisati kao duo nego kao veći bend, u svakom smislu – od rada u studiju do putovanja. Veći je i Izazov za nas, od kada smo prvi put počeli da nastupamo uživo, jer nam je razvoj tehnike i zvuka omogućio da zvučimo kao mnoštvo ljudi, a ne samo dvoje.

Često putujete na svojim turnejama. Šta ste videli da se promenilo u svetu prethodnih godina? Nešto dobro, ali i nešto loše?

Putovanja su svakako postala teža u poslednje vreme, jer izgleda da se turistička industrija još uvek trudi da se oporavi od pandemije. Ovo takođe utiče na pravljenje turneja i pokušaje pronalaženja mesta za sviranje, jer veliki broj mesta i promotera nisu voljni ili u mogućnosti da rizikuju predstavljanjem rizičnijih, manje mejnstrim koncerata. Voleo bih da nađem neku dobru promenu da istaknem, ali to je teško. Barem je u Berlinu, gde sada živimo, bilo mnogo podrške i pomoći umetnicima i kulturnom radu, da bi umetnici i muzičari opstali i nastavili da stvaraju svoju umetnost.

Šta radite kad niste “Nadja”, kad niste rok zvezde i ne putujete svetom i pravite pauzu od muzike?

Oboje mnogo čitamo, a i ja pišem. Lee pored benda, takođe vodi japansku kompaniju za uvoz papira “Pulp Papier”.

Šta nas sve čeka u Beogradu?

Veče zvučnog uranjanja, barem se nadam. Mislim da će ljudi drugačije doživeti naše koncerte i dobiti drugačije stvari, tako da naše nastupe nije tako lako opisati sažeto.

Konačno, vi nastupate za 8. mart, koji je Međunarodni dan žena, dakle kako mladići da ubede svoje bolje polovine da dođu na vašu svirku?

Mislim da činjenica da društvo treba da ima “Međunarodni dan žena” znači da još nismo postigli pravu ravnopravnost. Da smo svi jednaki, nikome ne bi bio potreban posvećen dan, zar ne? Dakle, mlade žene treba da ubeđuju svoje mladiće da dođu na naš nastup, u nadi da ćemo jednog dana postići istinsku ravnopravnost.