“Breskvica trep verzija Danice Crnogorčević i Konstrakta svetska, a naša”: Naš politikolog analizirao favorite za Pesmu Evrovizije

Detaljnu analizu takmičarskih pesama za Pesmu Evrovizije našeg političkog i estradnog kritičara Ognjena Gogića, donosimo vam u nastavku.

Preslušao sam, i to već nebrojeno puta, sve pesme koje se takmiče na izboru za domaćeg predstavnika za Evroviziju. To nisam učinio da, kako se kaže, vi to ne biste morali već upravo kako bih vas motivisao da to i sami učinite! Pred nama je zaista odlična ponuda. Mnogo ćete propustiti ako ovim pesmama ne date šanse!

Pre nego što krenemo u bliže razmatranje pesama, potrebno je da rešimo neka prethodna pitanja. Osnovno je kako ćemo oslovljavati ovaj festival. Njegov oficijelni naziv glasi „Pesma za Evroviziju 2024“. Međutim, ko će to svaki put ponavljati?! Domaći i strani komentatori koriste akronim PZE. Za mnoge je to i dalje Beovizija. Ja, ipak, ovo takmičenje zovem „domaća Evrovizija“. Smatram da je tokom godina ono počelo da izgleda kao Evrovizija u malom, te da je domaća Evrovizija prikladan izraz.

Kada smo se oko toga usaglasili možemo dalje!

Opšti utisak koji mi pesme u celini ostavljaju je kako sve odiše nekom mladošću. To treba shvatiti u najboljem mogućem smislu bez ikakvog „ejdžizma“. Radi se o tome da RTS nije konzervativan već ponovo daje prostor mladim i neafirmisanim izvođačima koji donose nov i specifičan muzički izraz. Na domaćoj Evroviziji i ove godine učestvuje veliki broj mladih kantautora (kako se na srpski prevodi singer-songwriter) koji prate svetske trendove i u skladu sa tim stvaraju svoju muziku.

Muzika koju „ova deca“ izvode može se odrediti kao neki balkanski trep ili denshol (a možda i ne). Za neupućene, radi se o onoj muzici za koju mi koji smo rođeni u prethodnom veku stalno kukamo kako ne razumemo nijednu reč koju ta deca pevaju/repuju. Ja sam za nju veoma prijemčiv jer me podseća na to kako smo 90-ih preuzeli euro-dens muziku koja je tada dominirala evropskim top listama i od nje napravili nešto svoje. Ova deca su isto uradili i sa trepom (i drugim pravcima u tom miksu) i dali mu balkanski šmek.

Zanimljivo je da ove godine na domaćoj Evroviziji nema velikih zvezda. Prethodnih godina su se za odlazak na Evroviziju takmičili popularni pevači, kao što su Aca Lukas, Ana Stanić i Tijana Dapčević. Među njima je trebalo da bude i Goca Tržan koja se sama povukla. Velikim imenima je očigledno dosadilo da trpe poraze od manje ostvarenih kolega pa su odustali od prijavljivanja, a možda nisu prošli pre-selekciju.

Kada je reč o razmatranju pesama koje ove godine učestvuju na domaćoj Evroviziji, odmah na početku treba staviti jednu veliku fusnotu. Evrovizija je muzičko-scensko takmičenje. Nama je za sada dostupan jedan segment svake pesme, onaj muzički. Za punu ocenu je potrebno da vidimo i drugi segment, a to je scenski nastup.

Za Evroviziju je presudno kako pesma oživi na sceni. Ako je nastup upečatljiv, prethodno nezapažena pesma može da postane konkurenta za pobedu. Tome nas je pre dve godine naučila Konstrakta. Sumnjam da je iko na osnovu audio zapisa pesme „In corpore sano“ mogao da pretpostavi da će ona biti u samom vrhom, a kamoli da će tako ubedljivo pobediti. Nastup je ostavio toliko snažan utisak da je Konstraktu učinio evrovizijskom ikonom. Važi i obrnuto. Mediokritetski nastup, pre svega loše vokalno izvođenje, može da pokvari utisak o inače dobroj pesmi.

Breskvica i “Gnezdo orlovo”

Sudeći prema broju pregleda na Jutjubu, trenutno najzapaženija pesma je „Gnezdo orlovo“ koju izvodi Breskvica. Breskvica nam donosi neki etno-trep. Jedno vreme smo sa etno baladama zaista bili dosadili i bogu i narodu. Postao je predvidljivi kliše da će Srbija poslati neku etno numeru. Međutim, pauza od nekoliko godina učinila je da se ih se uželimo tako da „Gnezdo orlovo“ dolazi kao neko osveženje.

Breskvica se ovom pesmom predstavlja kao neka trep verzija Danice Crnogorčević koja bi zaista mogla da bude prijemčiva i muzičkom i patriotskom ukusu publike.

Ja od Breskvice puno očekujem, mada se ne bih iznenadio ni da ona bude najveće razočarenje. Plašim se da će se pre dogoditi ovo drugo jer moje favorizovanje predstavlja neku vrstu evrovizijske kletve. Za tako nešto imam neoboriv dokaz!

Pre nego što je objavljen spisak učesnika, na društvenim mrežama sam se naslepo izjasnio da Breskvicu vidim kao nekog ko treba da nas predstavlja na Evroviziji zbog svoje mističnosti, harizme i talenta. Međutim, na isti način sam pre dve godine i Anđelinu (Angellina) javno označio kao pravi izbor za Evroviziju kao autentičnu mladu pevačicu koja piše sopstvene pesme. Međutim, nakon što sam je podržao, Anđelinu je poterao maler i dve godine zaredom nije mogla da se vokalno sastavi na sceni.

Breskvica, kao i Anđelina, nesumnjivo dobro peva, ali ume da bude inovativno nestabilna i vokalno nekontrolisana. Plašim se da sam svojim favorizovanjem upravo urekao Breskvicu, kao prethodno i Anđelinu, i da će i Breskvica na sličan način podbaciti. Zbog Anđeline se sve vreme osećam jako loše. Ako Breskvica doživi istu sudbinu preuzeću odgovornost zbog toga što sam je izbaksuzirao! Neka njeni fanovi znaju da sam ja kriv!

Da bi Breskvica bila pobednik domaće Evrovizije moraju da se ispune dva, odnosno tri uslova. Brsekvica, pod jedan, mora da razbije moju kletvu i da vokalno bude na visini zadatka. Pod dva, Breskivca mora da se vrati u crveno. Breskvica bez crvene kose nije Breskvica već sramežljiva devojka iz komšiluka. Breskvica je pridobila publiku neodoljivom bojom glasa i karakterističnim jodlovima u pevanju, ali i upadljivim vizuelnim imidžom. Na domaćoj Evroviziji ne sme da nam ponudi ništa manje od toga!

Ako Breskvica uradi sve kako treba, njena sudbina ipak neće biti u njenim rukama. Treći uslov da Breskvica pobedi jeste da nas Konstrakta ponovo ne hipnotiše kao pre dve godine, pa da ne primetimo ni koje boje je Breskvičina kosa.

Konstrakta i “Novo, bolje”

Najveći problem koji imam sa ovogodišnjom domaćom Evrovizijom zove se Konstrakta. Problem se sastoji u tome što me, kao predanog sledbenika Konstraktinog kulta, malo zanima ijedan drugi nastup osim njenog. Planiram prvo da se fokusiram na njen nastup. Ukoliko mi on bude dovoljno dobar, verovatno neću mariti da dam šansu drugim izvođačima da me pridobiju.

U pesmi „Novo, bolje“ Konstrakta ponovo problematizuje fenomene savremenog života. Prošli put je govorila o „teroru“ zdravlja poistovećenog sa fizičkim izgledom. Ovaj put ukazuje na imperativ konstantnog „samo-usavršavanja“ koji proizlazi iz „hasl“ kulture, a prema kom svi treba da stalno postajemo „najbolja verzija sebe“. Kvaka leži u tome što se juri pokretna meta jer uvek postoji nešto novo i bolje. Rezultat tog pritiska je sagorevanje i anksioznost koju osećamo jer nikada nismo dovoljno dobri.

Konstrakta ovom pesmom još jednom pokazuje koliko je „svetska, a naša“. Ona ponovo ulazi u polemiku sa izazovima savremenog čoveka koji su globalnog karaktera jer u fenomenima o kojima ona piše i peva može da se pronađe svako ko ima pristup brzom internetu u bilo kom delu planete.

Evrovizijski uspeh fenomena Konstrakta ne bi mogao da se objasni samo njenim dubokoumnim tekstovima. Ona donosi i sadržaj koji je zvučno i vizuelno stimulativan za primitivne delove mozga. To je ono što je čini opasnom za konkurenciju. Pre dve godine su širom Evrope mnogi usklikivali „biti zdrava“, uz tapšanje i mahanje rukama, iako pojma nisu imali o čemu ona peva. Uspešna evrovizijska pesma ne mora da bude remek-delo ali mora da sadrži stihove koji nam se uvlače u uši i optičke nadražaje koje nas drže prikovanim za ekran. Teško da neko u tome može da nadmaši Konstraktu i njen tim.

Iz prethodnog je jasno da Breskvicu i Konstraktu smatram najvećim favoritima za pobedu. Pored toga imam i nekoliko „počasnih pominjanja“.

Domaća Evrovizija je poslednjih godina postala platforma za promociju mladih i talentovanih pevača-pesmopisaca (doslovan prevod za singer-songwriter). Jedan od njih je i Filip Baloš koji je već prošle godine postao popularan među evrovizijskom publikom. On se i ove godine predstavlja pesmom koju je sam pisao. „Duga je noć“ može biti pobednička numera ako se dobro upakuje. Vizuelna i scenska rešenja će biti posebno značajna u delovima pesme za koje se oseća da su ubačeni da bi se popunila minutaža.

Favorit iz senke je i Zejna. Pesma „(Zejna je) Najbolja“, osim što donosi subliminalne poruke, sadrži raznovrsne elemente (elektro, folk, trep) i promene ritma što je čini interesantnom od početka do kraja. Slično bi se moglo reći i za pesmu „Dom“ Ive Lorens, koja mi inicijalno nije bila toliko zanimljiva ali sada polako počinje da me osvaja i da mi izbija u prvi krug favorita.

Pobednički potencijal nesumnjivo imaju i Zorja i Teya Dora. Pesme koje njih dve izvode spadaju u red „sporo-sagorevajućih“. Ta gradacija koja ih vodi je ujedno i njihova najveća slabost. Obe pesme imaju upečatljive momente ali je potrebno sačekati da se do njih dođe.

Pesma „Lik u ogledalu“ pisana je tako da se Zorji omogući da demonstrira svoje nenadmašne vokalne sposobnosti, u čemu verovatno nema premca na ovogodišnjem takmičenju. Problem je, međutim, u tome što je potrebno odsedeti prvih 50 sekundi pesme da nešto počne da se događa. Pesma je strukturirana oko vokalnih akrobacija koje one izvodi, uključujući i vokaliziranje u visl (whistle) registru. Žiri će sigurno visoko oceniti ovu pesmu, čiji instrumentalni delovi zvuče kao deo mjuzikla koji bi pisao Endru Lojd Veber. Ipak, pesma možda neće biti toliko prijemčiva za publiku jer poseduje samo nekoliko pamtljivih stihova.

Iako evrovizijska pozornica privlači ekspresivne i ekstravagantne nastupe, na njoj se uvek mesta nađe i za nešto što je sporo i tiho, kao što je to slučaj sa pesmom „Ramonda“ koju potpisuje i izvodi Teya Dora. Ipak, za njenu pesmu je potrebno strpljenje da se dočeka ključni momenat, što može da je košta naspram pesama kod kojih je maksimalno efektivno iskorišćen svaki sekund.

Moj lični izbor su pesme „Sama“ koju peva CHAI i pesma „Dijamanti“ koju izvodi sastav Keni nije mrtav. Obe pesme su mi već danima na ponavljanju (repeat). Ne mislim da ijedna od ovih pesama može da pobedi jer ne deluju dovoljno „evrovizijski“. Ipak, jedva čekam da čujem kako uživo zvuči preskupa boja glasa kojom raspolaže CHAI, kao i da vidim kako će se momci iz grupe Keni nije mrtav zabavljati, da ne kažem zavitlavati, na sceni.

Osim ovih, intenzivno preslušavam i pesme „Tajni začin“ koju peva Kat Dosa, „Luna park“ s kojom se predstavlja Džordži, ezoterijski „Vavilon“ koji neponovljivom bojom glasa donosi Kavala i “Bedem” koji peva i potpisuje Hristina.

Domaća Evrovizija, postala je veoma popularan nacionalni izbor koji zajednica evrovizijskih fanatika (takozvani evrovizijski mehur) čeka sa nestrpljenjem. Jutjub je već prepun vlogova i video reakcija na pesme koje se takmiče ove godine.

O tome koliko je to postao relevantan festival svedoči i činjenica da je on poslužio kao matrica po kojoj je preoblikovana hrvatska Dora. Hajp koji je prošle godine nastao oko grupe Let3 Hrvatsku je vratio na evrovizijsku mapu, što je iskorišćeno i da se unapredi Dora.

Dora po mnogo čemu liči na domaću Evroviziju. Po uzoru na nju, Dora će imati dve polufinalne večeri, dok su pesme objavljene nedeljama ranije. Ipak, domaća Evroviziji nastavlja da podiže lestvicu. Pesme na Dorinom Jutjub kanalu prati samo naslovna fotografija, dok pesme na Jutjub kanalu domaće Evrovizije imaju vizuale! Ako pažljivo posmatrate ekrane kad ih pustite, videćete da se nešto na njemu pomera!

Bitna razlika između dva festivala je što na Dori svake godine sve veći broj učesnika peva na engleskom. Kod nas se engleski provlači u pesmama samo kroz poneki stih.

Za najvećeg favorita za pobedu na Dori trenutno važi Baby Lasagna sa pesmom „Rim tim tagi dim“. Mnogi komentatori ukazuju da ta pesma asocira na pesmu „Cha cha cha“ s kojom je prošle godine finskom predstavniku Keriji izmakla pobeda. Najuži favoriti su i Let3 sa pesmom „Babaroga“ kao i Marcela koja donosi pesmu „Gasoline“. Marcela, inače, vizuelno i stajlingom podseća na dvostruku evrovizijsku pobednicu Lorin. Na Dori, nam na neki način, predstoji repriza prošlogodišnjeg obračuna Finske i Švedske.