Brkovi za City: Muzika ne može biti “protiv”, muzika je uvek “za”
Punk folk wellness bend Brkovi, slave svoj jubilarni 20. rođendan. Svečana proslava je zakazana za 11. maj, na Kalemegdanu.
Za to vreme koliko postoje, nabacili su veliku količinu hitova u svom reprertoaru, i čućemo ih sve. Od “Bolje da sam s frendovima pio rujno vino” s početka karijere, do “Više ni pankeri ne slušaju pank”, sa poslednjeg albuma. Pre nego izađu na binu i sve nas oduševe, popričali smo sa njima, o tome kako je izgledalo sve pre 20 godina, a kako je danas.
Brkovi za City Magazine:
Za početak, da se vratimo u te rane 2000. Da li ste verovali tad da ćete dogurati do 20. rođendana?
Povezani članci
Ma kakvi verovao, nisam ni razmišljao. Tad je bilo verovatnije da će se bend raspasti, samo je bilo pitanje vremena kad. Svi smo svirali u gomili bendova koji su se raspali, i nekako navikneš da sviraš, sviraš, i da od toga ne bude ništa.
Pa kako je onda došlo do toga da uspete?
U početku je bilo solidnih nastupa, ali opet, amaterskih, i geografski se sve odvijalo u nekih 15-20 km. Neki su to shvatali malo ozbiljnije, a drugima je bukvalno bend služio da se zezaju, da dođu malo u garažu. Onda je logičan slijed bio – ajmo nešto ljudi snimiti. Ali nikako to nije išlo, jer nama je trebalo vremena da se skupimo za probu, a kamoli za nešto drugo. Na kraju kad smo snimili, to nije ništa valjalo. Da skratim, tad je postojao MySpace, preko kog smo našli Bandara u Novom Sadu i on je spasio loše snimljen album. Uhvatio je esenciju toga što smo mi željeli da snimimo. Tad nekad, pojavile su se i društvene mreže i mi smo stigli do velikog broja naših slušalaca. Nismo ni znali da se to dešava. Šokiralo nas je kad smo na jednom koncertu vidjeli da ljudi znaju tekstove, i kad su nam počeli pisati praktično iz celog svijeta. Nismo napravili ni 300 CD-ova i podijelili ih, a pjesme su došle do Skoplja.
Šta se sve promenilo u odnosu na to vreme, a šta je ostalo isto?
Isto je mnogo toga. Isti smo mi kao ljudi, imamo ista vjerovanja, iste stavove, iste principe, niko se nije pokvario kao čovek. Barem ja tako mislim, a ja sam dosta i kritičan, i samokritičan. Cijela naša priča, se bazira na istim osnovama, protiv licemerja, protiv mržnje, protiv polarizacije, protiv elitizma u muzici, protiv šovinizma, protiv nacionalizma. Uvijek smo bili protiv svih tih užasnih tvorevina. Kroz muziku, naravno, ne pretendujući pritom da smo mi nekakav glas generacije i da smo jako bitni. Mi smo običan bend, grupa ljudi, koji, eto, sviraju i to nam se svidilo. Naravno, nećemo se lagati, svidela nam se i ta opcija da živimo od ovoga. To je kao da odeš sa prijateljima u najbolji izlazak i od toga živiš.
Bitno nam je da smo nezavisni. Ja mogu šta god hoću da stavim u tekst. Iznad nas ne postoji niko. Nikakva institucija. Tu smo i dobili, ali i izgubili na drugi način. Gnušaju se, odbacuju nas, nema nas na dodjelama nagrada, nema nas na televiziji u Hrvatskoj. Svi se prave mutavi i ružno se prema nama ponašaju. Više ni ne razmišljam o tome zašto, nije ni bitno. Mi smo svoj cilj. Imamo ljude koji nam dolaze na koncerte i živimo od toga. To je kao da si ženio neku ženu, pa te ona voli, ali ne voli te njena tetka, Pa šta voli, voli me ona, to je bitno, sad tetka… preživićemo.
U zvaničnoj najavi se kaže pažljivo osmišljeni režirani koncert biće isproduciran u skladu sa svim svetskim produkcijskim standardima, šta to znači?
Pa neće biti kao kad dođeš na neki festival, tamo je bina, ti sad izađeš i odsviraš, i ima neki bend prije, pa neki bend posle. Ovo je nešto o čemu ja razmišljam već, možda dvije godine, o izgledu bine, o svjetlu. Da je to baš naš koncert obilježavanja, da bude nešto veliko. Nisam htio da radim s nikim dok mi ne obeća da će to biti najbolje nešto što se može dobiti. Nauštrb i honorara i svega, znači, hoću da to bude The koncert. Da bude najjači, najposjećeniji.
Mnogi vas ignorišu, mnogi vas i vole. Šta je sa onima koji vas ne vole? Koji su najgori komentari koje si čuo o vašoj muzici?
Mislim da je Jutarnji list jedinu jedinicu u svojoj istoriji dao albumu “Pizda materina”, koji je, inače, naš možda i najjači album. Ocjenu smo dobili od Aleksandra Dragaša, koji je lik super, ja ga cijenim, by the way, imamo sličan ukus. On nam je nesvesno pomogao, jer nama je ocjena 1 i ocjena 5 super. Nama ocjena 3 ne igra. To tapšanje po ramenu, to je užasno. Bolje nam reci da je smeće, da smo kopija. Ja razumem sve naše kritičare. To su isto ljudi muzičari. I nije im uspjelo. A on čovjek izgleda bolje od mene, svira bolje od mene, ima opremu, cijeli život vježba, i onda ja dođem, neki kreten i napravim pjesmu koju ljudi pjevaju, i šta ću. Meni je žao, nije fer, on bi trebao biti na mom mjestu, ali šta sad.
Da se vratimo na pozitivne komentare, koji delovi bivše Jugoslavije najbolje reaguju na Brkove?
Nama nekad kažu – vas više vole u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ja mislim da nije u tome stvar. Srbija ima puno gradova koji su mnogoljudni. Zrenjanin ima 80.000 ljudi ili Kragujevac 200.000. Šta je onda teško prodati par hiljada karata u tolikom gradu. U Hrvatskoj nema puno takvih gradova. Mi imamo, možda, lupiću, dva, tri grada koji imaju toliko stanovnika. U Novom Sadu imamo svoju ekipu. Pa onda Beograd. Beograd je Beograd, čoveče, to je najveći grad ovde. U tim gradovima nas oduvek vole.
Ne znam koliko pratiš našu političku scenu, ali kod nas je aktuelno okretanje nekih narodnih pevača protiv vlasti. Pokuzuju određeni stav koji se nije ranije pojavljivao ovde, a pošto si ti panker koji svira cajke, vuče me da te pitam nešto o tome.
Eto, ispadoše narodnjaci veći pankeri od pankera. Šta ćemo sad, prijatelji? Nama su se smijali kad smo to svirali. Eto, imamo primjer narodnjaka koji su direktno rekli šta im smeta i imaš deklarisane pankere koji su buntovnici, a tekstovi su im opšti, neodređeni. Tako se revolucija ne pravi, tako se ništa ne radi. Oni paze, da se ne zamere šefu ili firmi. I eto apsurda, narodnjaci postaju bunt. Ali ne želim da likujem. Najbolje da se sretnemo za 20 godina, pa da vidimo kakav ću biti ja. Ti ćeš me pitat, pa ćeš onda reći, ako ja tad budem laprdo da je zemlja ravna, ili šta god, onda ćeš reći, e, ti si sve lagao i goni se. Ili ćeš reći, okej, ovaj čovjek stvarno ima neki svoj identitet i integritet.
Kad smo već kod angažovanosti, da se dotaknemo nekih vaših pesama. Vas uglavnom doživljavaju kao zajebante, ali vi imate i te kako ozbiljnih pesama o trenutku kom živimo. “Naša mala zemlja” ili “Ovca” npr. Da li ipak ta vesela zajebantska strana ume da bude teg oko vrata kad pokušavaš da kažeš nešto ozbiljno?
Prvo i prvo, mi nismo, utorak veče bend. Ja na primer slušam takve bendove, tipa Khruangbin, ali ga slušam kod kuće. Brkovi su po meni tip benda koji je subota naveče, koje slušaš kad se želiš proveseliti. Ipak pjesme izlaze iz mene, nesvjesno iz neke podsvesti. Ja sam negde gledao taj dnevnik jednom u životu, koji je ustvari isti jer i samo se ponavlja. I onda je izašla ta pjesma, gde je jasan naš stav. E sad, ja ne razmišljam da li sam ja tu dovoljno nečega stavio. Niti se ja nekom pravdam da li ima i treba još ovakvih ili onakvih pjesama. Ja nisam zanatlija, ne pišam kao Huljić ili Brajović. Nije to kao naručiš mi za rodicu pet pjesama jer hoće da bude nova Aleksandra Prijović. Ja nemam tu kontrolu, ono što izađe iz mene, izađe, ja to donesem tamo momcima, oni kažu ili da ili ne i kraj priče.
Za kraj, šta posle ovog koncerta, koja je naredna faza benda?
Ne volim da previše razmišljam unapred. Već me čekaju neke ideje za nove pjesme u telefonu, imamo neke nove članove čiji pun potencijal nije još iskorišćen. Tako da sam uzbuđen zbog toga, ostalo ne želim da planiram, vidjećemo gde će nas odvjesti. Ali voleo bih da probamo da se probijemo na neko severnije tržište, poput Poljske jer tu su neki ljudi nama bliski, sličnog jezika. Tamo su nam veće šanse nego u Londonu. Voleo bih da se posvetimo detaljima u našem sviranju. Da li želim neke veće bine? Pa ne znam, uspjeh je vrlo relativna stvar. Stvar je percepcije. Nekome je uspeh svirati na bini u srednjoj školi, nekome na Vembliju. Ne želim da se takmičim. Muzika nije za takmičenje. Muzika ne može biti protiv, muzika je za. Zato hajmo svirati.
Povezani članci
