Slušali smo pre svih vas novi Buč Kesidi, i evo kako se album „Moderne veze“ razlikuje od svega što su do sad napravili

Novi album pančevačkog levorukog indie dvojca Buč Kesidi, „Moderne veze“ izlazi 4. aprila.

„Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene“, zapitao se pre 4 decenije Milan Mladenović u pesmi „Modro i zeleno“. Slično pitanje su ispred sebe imali i Luka i Zoran iz sastava „Buč Kesidi“, spremajući novi album. Album koji stiže nakon izdanja „Euforija“ iz 2019, koji je iznenadio ceo region svojim uspehom. Momci su od benda koji je okupljao par stotina poluzainteresovanih fanova na koncertima, stigli do atrakcije koja je napunila stadion „Tašmajdan“ i 7 hiljada ljudi koji su znali sve pesme od reči do reči.

Takve neke stvari su retkost kod nas, da ne kažem da su gotovo bile pa nemoguće do skoro, ali upravo su sa hitovima poput „Tiho“, „Đuskanje ne pomaže“ i „Nema ljubavi u klubu“ Buč Kesidi to i uradili.

I nakon studijske pauze od 6 godina, red je bio konačno da se uđe u studio i napravi nešto novo. Pitanje je bilo samo šta. Nastavak Euforije? Korak u nepoznato? Pomalo od oba ili ništa navedeno?

Svakako je jedno bilo sigurno. Buč Kesidi bilo šta da urade, od dela publike naleteće na osporavanje, negodovanje i komentare kako je ono pre bilo bolje. To se očekuje, tako je bilo i sa nekim primerima pre njih, a tako će biti i sa onima koji će doći nekad posle.

Pozitivna stvar je što deluje da su momci to na vreme shvatili i onda su rešili da na miru i bez opterećenja stvaraju i prave album onakvim kako žele da zvuči. Pa ko voleo i želeo da se nakači na bandwagoon, super i 5 Bambija za njega.

Da, neki će reći da su „Moderne veze“ Euforija 2, i neće biti mnogo u krivu, ali svakako neće biti ni skroz u pravu. Jer „Moderne veze“ su pre svega zverka za sebe, koja funkcionište u ovom trenutku baš takva kakve jeste.

Ako je „Euforija“ odisala sa, pa kako joj ime kaže, euforičnom energijom izlazaka i željama za novim upoznavanjima u gradskim i kul mestima, „Moderne veze“ sa sobom donose nešto setniji ton, kao i melanholičniji i tužniji Buč Kesidi. Pomalo umoran od jurcanja za tom nekom „onom“. Deluje da nema više radosti izazaka petkom i subotom uveče, jer taj petak ispred vas je 36. petak za redom, a vi ste i dalje u istom mestu, a ni prethodnih 35 nije donelo ništa bolje. „Moderne veze“ iz naslova više zvuče kao teret nego kao radost.

Tematika pesama ne odskače preterano od onoga što smo do sad već naučili da čujemo od benda. To su pesme o svim onim bivšim i budućim bivšim devojkama, njihovim ponašanjima, ali i željama i nadanjima.

Muzički, bend se i dalje oslanja na rifove i elektro pop ritam, kao što smo već mogli da čujemo u singlovima, onim bržim „Skupi snagu“ i „Trebaš mi“, kao i u onim sporijim „Curimo po asfaltu“, ali i nesuđenoj evrovizijskoj „Tužne ljubavi“.

Međutim, na albumu nas čekaju i drugačija aranžerska rešenja. Pesme poput „Posle plakanja“ i „Ako je ovo kraj“ se najviše ističu sa svojim post – disko i elektro pop ritmom, na tragu saradnje Daft Panka i Džulijana Kazablankasa u pesmi „Instant Crush“. „Pusti da gori“ je skoro pa brit pop pesma i miriše na taj period 90-ih, dok su „Suze u očima“ zanimljiva minijatura koja zvuči kao kakva ljubavno navijačka balada. Da zaista postoje oni Morisijevi „sweet and tender hooligans“, možda bi ovu pesmu pevali na tekmama.

Ipak, ono po čemu svakako treba upamtiti ovaj album je zvuk sintova, koji daju novi miris i ukus bendu. Za klavijaturama je bio Petar Pupić (Egret) i njegov rad je na specifičan način obojio zvuk benda na gotovo celom albumu.

Na albumu „Moderne veze“, Buč Kesidi su uspeli da ostanu verni sebi i unutar svog žanra, ali i da ponude nešto novo. Situacija uošte nije lagana, jer se bend nije ranije nalazio u ovoj situaciji. „Moderne veze“ su te nove pesme koje moraju da zadovolje upravo onih 7 hiljada ljudi što su bili na njihovoj svirci. I one sa kupljenim kartama i one sa spiska.

Možda je čak i lakše bilo u ovom trenutku eksperimentisati, glumiti ludilo, i napraviti album „koji niko ne razume“. Time bi se lako izvukli pod pritiskom. Momci su se ipak odlučili za hrabriji potez, a to je da se napravi nova kolekcija pop pesama koje bi neko želeo da voli, sluša, kači na društvene mreže i šalje simpatijama.

I tu će se onda videti pobeda ovog albuma. Kad publika prisvoji ove pesme kao hitove, i slavi ih kao one prethdone. A izvesno je da je to „prisvajanje“ već završena priča.