Četiri sjajna domaća albuma koja smo vrteli do besvesti na početku ove godine

Početak godine je bio očigledno jak i inspirativan za domaće muzičare jer u ovih tridesetak prvih dana 2023. doneo nam je neke vrlo dobre albume. Nema ocenjivanja, jer su svi za preporuku, na vam je samo da pustite play i otkrijete ih.

Đorđe – Borba

Film “Fight club” je prešao nekoliko punih krugova poštovanja, ali i osporavanja. Sa jedne strane ga slavimo kao klasik koji se satirično bavi raznim društvenim temama, sa druge strane današanja woke zapadna omladina ga klasifikuje kao slavljenje toksičnog maskuliniteta. Sve sreća, pa ga mi ovde cenimo i citiramo, a voli ga i mladić pod imenom Đorđe, toliko da ceo njegov novi album odiše energijom mladog čoveka koji se bori sa sobom i svojim alter egom kao u pomenutom filmu. Đorđev alter ego je Klinac, njegovo prošlo umetničko ime, koje ostavlja iza sebe. Zreliji, ali podjednako drčno besan kao i bilo koji dvadesetogodišnjak, Đorđe za nešto malo više od 20 minuta koliko traje ovaj album, sklapa nam celu sliku zašto, kako i na koga, neko može biti gnevan. Od početne “Bolji loš” koja nam isečkom iz vesti priča o zagađenju vazduha, do zatvarjuće “Borbe” koju je uradio u “saradnji” sa svojim alter-egom, pokazuje prstom gde ga boli, od svih spoljnih nepravdi, do onih koje nosi sa sobom i u sebi. Ovaj album će biti možda korak nazad za njegovu komercijalnu IDJ pop karijeru, ali je zato kilometar napred u kvalitetu i pokazivanju šta ume i može.

Đomla – Planeta Surf

Svi oni koji prate sumanutu ekipu repera i egzibicionista iz Novog Sada koji se okupljaju oko imena “Bekfleš”, “Klika”, i „Kite i Jaja Production”, možda i znaju šta mogu da očekuju kad puste plej na albumu “Planeta Surf“. Ovi ostali koji slučajno nabasaju se verovatno osećaju kao da su izašli u klub da đuskaju, a tamo ih je neko sačekao i mlatnuo daskom po glavi. Đomla, iliti Mladen Kanazir je rešio da svoju očiglednu naslušanost različite muzike, upakuje u svet sličan temama njegovog matičnog benda, ali da ga tretira na spejsi disko – fanki fazon. Tako, imamo pola albuma, gotovo SF konceptualnog, koji se bavi putovanjem međ‘ planetama, i avanturama na istim, dok drugi deo albuma (onaj bolji) predstavlja avanture po gradskim žurkama i afterima. Preplitanje fanka i hip hopa najviše može da zaliči na neke kasnije radove “Prti Bee Geea“ koji se i pojavljuju na ploči. Uz malo guranja i mitomanije, kojoj ipak novije generacije nisu toliko sklone, ovaj album bi mogao da bude “Žur” Bobana Petrovića za 21. vek.

Guje iz oluje – Ko prvi umre nek pozdravi Moskrija

Sveprisutnost “Prti Bee Geea” na sceni i oko nje, doveo je do toga da prvi album benda “Guje iz oluje” nosi i omaž njihovom pokojnom članu Moskriju. Uticaji ove ekipe su vidiljvi na svakom koraku albuma, kao i u rimama tako i životnoj filozofiji, ali i zabavljanju dveju devojaka. Ženski hip hop kolektivi su ovde odvek u manjini, pa je zaosta greota ovako dobar album porediti sa nekim incidentima iz proteklih decenija. Jer “Guje”, na koga god vam ličile, su potpuno svoje, pričaju priču vezanu za ovo vreme, koje koliko god da vam liči na neko staro, nije isto. A teme su takve, od čitanja Džojsa do đuskanju u klubu, ali sa jasnim stavom, pokazivanjem zuba i ispruženog srednjeg prsta za sve one koji ne kontaju šta im se kaže. Upravo takav stav pokriva i sitne mane u flou i izvođenju, koje će se realno izgubiti u godinama u kojima će sticati prekopotrebno iskustvo.

Architectonica – Iniom Koda

U godini u kojoj slavimo četvrt veka albuma “Moon safari”, kultnog francuskog benda Air, pojavio se album zaječarskog benda koji može da bude pročitan i kao veliki omaž ovom izdanju, ali i da donese nešto svoje i unikatno. Šesti album ovog dvojca miriše na ambijentalne francuske sintove, melodije i vokoder vokale, ali sa druge strane, nezadovoljava se melanholičnim notama, već momci, potkovani i znanjem i naslušanošću prog-roka i psihodelije, uleću u neke “pinkflojdaste” sfere. Poslušajte samo pesmu od 24 minuta “Never od or even” i sve će vam biti jasno. Ima ona stara narodna, koja se mnogim velikim umovima pripusuje – “pisati o muzici je isto što i plesati o arhitekturi”. Ali ništa nisu rekli za pisanje i ples dok svira Architectonica. Jedna ozbiljna ploča za odrasle ljude, ali i niko ne brani mladima da probaju da se nađu ovde.