“Čitavo Sveto pismo prikazano na sceni”: Naš politikolog analizirao favorite Evrovizije

Detaljnu analizu pesama koje su postali favoriti Evrovzije 2024 donosi politički i estradni kritičar Ognjen Gogić, što možete da pročitate u nastavku.

Pre početka evrovizijske nedelje poznavaoci evrovizijskih prilika ukazivali su na to da nas očekuje neizvesno takmičenje u rezultatskom smislu. Ipak, retko ko je mogao da pretpostavi u kojoj meri će ona biti neizvesno. Neizvesnost ishoda pre svega je proizašla iz činjenice da se ove godine takmiči veći broj pesama koje odlikuju „pobednički potencija“ i „pobedničke vibracija“.

Uprkos stanju na kladionicama koje su pre proba favorizovale Švajcarsku, a posle proba Hrvatsku vratile na prvo mesto, stanje je ipak dosta komplikovanije. Kladionice na Evroviziji podsećaju na istraživanja javnog mnjenja tokom predizbornih kampanja. Pitanje je da li one održavaju pravo stanje stvari ili pak služe tome da oblikuju percepciju o tome ko je favorit.

Da je rezultatska neizvesnost nastavila da zavisi isključivo od kvaliteta pesama, kao evrovizijska publika bismo na „slatkim mukama“. Međutim, takmičenje je dodatno neizvesnim učila politika.

Dok se 2023. godine nedeljama unapred znalo da će pobednik biti Švedska ili Finska, a 2022. godine nije bilo dileme da će pobedu odneti Ukrajina, ove godine ćemo, po svemu sudeći, morati da sačekamo da se prebroji i poslednji glas.

Situacija podseća na takmičenje 2021. godinu koje je bilo donekle otvoreno sa 3-4 pesme u konkurenciji za pobedu, pri čemu je Italija tek poslednjih dana isplivala kao favorit.

Ove godine i dalje govorimo o 5-6 pesama koje mogu da uzmu trofej. Za svaku od njih se može napraviti scenario do pobede. Da vidimo koje su to.

Favorit kladionica i publike definitivno je Baby Lasagna iz Hrvatske. Jedinstvena harizma ovog momka iz našeg susedstva vinula ga je u orbitu čim se za njega čulo.

Popularnost pesme Rim Tim Tagi Dim rasla je sa svakim izvođenjem uživo. Na evrovizijsku scenu hrvatska delegacija iznela je sve ono što publika voli da vidi – ekscentrične kostime, pirotehniku, blještava svetla i energiju. Baby Lasagna je možda i jedini izvođač koji nastupa za publiku u areni. Ostali izvođači obraćaju se publici koja takmičenje gleda preko malih ekrana.

Dok Baby Lasagna ima interakciju sa publikom, ostali imaju interakciju sa kamerom. Njegov nastup izgleda kao snimak sa nekog rok koncerta, dok ostali nastupi izgledaju kao video spotovi. To se vidi po reakciji publike iz arene koja svakim svojim krikom hrvatskom izvođaču daje vetar u leđa kao i dodatne procente na kladionicama. B

aby Lasagna se smatra ovogodišnjim pandanom prošlogodišnjeg vicešampiona Evrovizije finskog predstavnika Kerije. To, međutim, ne znači da treba očekivati da će Baby Lasagna postići identičan rezultat kod publike kao Kerija.

Prošle godine Kerija je bio jedini „otkačeni“ izvođač. Ove godine ima više takvih nastupa koji predstavljaju „mamac za publiku“. Među njima su Finska i Estonija, kao i najveći konkurent Baby Lasagne za pobedu kod publike Joost Klein iz Holandije sa pesmom Europapa.

Holanđanin je, međutim, trenutno u središtu kontroverze zbog čega nije izvesno da li će uopšte nastupiti u finalu.

Drugi problem koji Baby Lasagna ima zove se žiri. Veče pred finale održan je nastup za žiri tokom kog su dati poeni koje će biti saopšteni tokom finalne večeri. Pesma Rim Tim Tagi Dim nije nešto što će žiri nužno da nagradi. To se već videlo i tokom Dore kada je međunarodni žiri dosta slabije ocenio taj nastup.

U evrovizijskom svetu postalo je uvreženo da postoje dva tipa pesama – pesma za žiri i pesme za publiku. Dok su Rim Tim Tagi Dim i Europapa „pesme za publiku“, pesme Code koje izvodi Nemo iz Švajcarske i Mon Amour koju peva Slimane iz Francuske smatraju se „pesmama za žiri“.

Šta je to što žiri voli? Jednostavan odgovor je da su to „mainstream“ pop pesme koje su prilagođene za puštanje na radiju i koje dominiraju top listama širom Evrope i sveta. Pored toga, žiri uvek nagrađuje visoko sofisticiranu produkciju scenskog nastupa.

Evrovizija je televizijski šou i u žiriju se pored muzičara nalaze i novinari i televizijski producenti i oni vole da vide, pored kvalitetne pesme i pevanja, i visoko budžetnu i inovativnu produkciju na sceni. Zato se u sve češće u evrovizijskoj terminologiji koristi izraz „staging“, koji se prevodi kao inscenacija, i koji zapravo ukazuje na to kako je pesma postavljena i oživela na sceni. Nema sumnje da Švajcarska i Francuska donose pesme koje žiri voli da vidi.

S druge strane, žiri ne ceni bombastičnost poput one koju Baby Lasagna prikazuje. Međutim, pitanje je da li će Švajcarska i Francuska imati dovoljno glasova publike da ugroze Hrvatsku.

Švajcarska je najveći favorit za pobedu kod žirija. Njen predstavnik Nemo pored vokalna akrobatike donosi i fizičku akrobatiku na sceni. Žiri na to neće biti imun. Nemo je, inače, jedna od dve nebinarne osobe koja se takmiči na ovogodišnjoj Evoviziji.

Druga je Bambie Thug iz Irske. U anglo-američkom svetu postala je stvar opšte učtivosti postaviti pitanje „koje zamenice koristite?“ (what are your pronouns?) umesto ih pretpostaviti na osnovu polnih karakteristika osobe. U engleskom se za nebinarne osobe koriste zamenice u trećem licu množine „they/them“ što se prevodi kao „oni/njih/njima“.

Nebinarnost je generalno novi koncept za koji je kod nas šira publika verovatno saznala zahvaljujući ovogodišnjoj Evroviziji. Zato je razumljivo da se srpski lingvisti nisu još bavili traženjem odgovarajućih oznaka u našem jeziku. Osim nebinarnosti, Bambie i Nemo imaju još nešto zajedničko. Oboje imaju vrhunski staging. Oboje su pokazali veliku ambicioznost, hrabrost, inovativnost, stvaralaštvo i kreativnost u donošenju pesme na sceni. Zato je i Irska posle polufinala počela da važi za jednog od favorita. Irska, naravno nije za svakoga.

Nastup za pesmu Doomsday Blue izgleda kao da se na sceni odvija horor u kom se priziva/isteruje đavo. Meni, inače, jedna od omiljenih stvari kod Evrovizije je to što ona izaziva te moralne panike i histerije. To se desilo i ove godine povodom Irske. Svi su zaboravili zapravo da je to fikcija. Kao što odemo u bioskop da gledamo horor film da bismo osetili uzbuđenje i nalet adrenalina tako i ovo treba posmatrati kao jedan performans koji ne podrazumeva promociju satanizma, kako bi se uskogrudo pomislilo.

Možda nam Bambie metaforično prikazuje kako izgleda borba sa demonima u sebi. Nesumnjivo nam na sceni pruža vrhunsko pevanje, baletske pokrete i glumu. Bambie nas poziva i da „krunišemo vešticu“.

S druge strane, Raiven iz Slovenije, takođe finalistkinja, peva pesmu o Veronici, prvoj ženi u toj ženi u toj zemlji koja je bila proganjana kao veštica.

Evrovizija nam prikazuje da smo kao civilizacija prešli veliki put od toga da spaljujemo veštice do toga da ih krunišemo! Pored pesama koje su za isključivo za žiri ili isključivo za publiku postoje i pesme koje predstavljaju kompromis. Ove godine to su Italija i Ukrajina.

Angelina Mango iz Italije sa pesmom La Noia miljenica je publike već mesecima. Ne bi bilo iznenađenje da ona ne osvoji najviše glasova ni kod publike ni kod žirija ali da pobedi kao neko srednje rešenje između njih. Za one kojima posle „svetogrđa“ zbog keltskog paganizma iz Irske treba pročišćenje, na raspolaganju imaju slovenski gospel koji donose Alyona Alyona i Jerry Heil iz Ukrajine sa pesmom Teresa & Maria.

Ukrajina i dalje računa na „glas iz saosećanja“ zbog čega je njen rezultat teško predvideti. Međutim, i mimo solidarnosti Ukrajina može da računa na podrške i žirije i publike zbog vokalnih bravura koje se čuju u izvođenju i zbog vrhunske produkcije scenskog nastupa. Irska i Ukrajina donose zanimljiv kontrast, ili pak komplementarnost.

Jerry Heil kao Mojsije razdvaja more, a onda kao Hristos hoda po vodi, dok Bambie Thug priziva antihrista i najavljuje sudnji dan. Na sve to se nadovezuje i Teya Dora koja nam peva o podizanju Ramonde iz pepela, što možda simbolizuje i vaskrsnuće. Čitavo Sveto pismo prikazano na Evrovizijskoj sceni!

Pesma koja svima možda da pomrsi i računicu i predviđanje je Hurricane koju peva Eden Golan iz Izraela. Eto nam i svete zemlje! Nakon drugog polufinala, Izrael je vrtoglavo skočio na kladionicama. Verovatno kladionice neće ni stići da uhvate rast podrške za ovu pesmu do finala. Učešće Izraela izazvalo je veliki revolt i proteste, ali se na Evroviziji ne može glasati protiv pesme nego samo za nju. Izrael će nesumnjivo imati veliku podršku publike širom Evrope. Tome dodatno doprinosi i netrpeljivost koja se vidno iskazuje prema predstavnici Izraela, što će samo dovesti do većeg broja glasova koja će ona dobiti iz solidarnosti. Izraelska pesma je, uzgred, prava evrovizijska.

U pitanju je snažna balada koji sa upečatljivim vokalnim momentima koje Eden peva rezonantnim glasom. Nastup je estetski uglađen i tehnički sofisticiran. Nastupu i pesmi se teško mogu osporavati kvalitet, ali bi nad eventualnom pobedom bila bačena senka politike.

Ako političke kontroverze ove godine zasene učesnike i njihove pesme, prošlogodišnje rasprave o tome da li je švedska predstavnica Lorin zasluženo pobedila ispred miljenika publike Kerije iz Finske sećaćemo se sa toplom nostalgijom. Čak i užarena domaća polemika o tome da je trebalo da nas predstavlja Breskvica sa pesmom Gnezdo orlovo delovaće bezazleno i simpatično.

Ove godine će nam više nego ikad biti teško da se fokusiramo na pesme i nastupe i pratimo takmičenje neopterećeni političkim dešavanjima u pozadini. Ostaje nam da se nadamo da se najbolja pesma zasluženo pobediti, a svojim glasovima možemo da učinimo da tako i bude.