DA SE P(L)OČASTIMO: Deca Loših Muzičara i Bolesna Štenad šamaraju nas rokenrolom na novim albumima

Ne toliko nova, ali svakako jako dobra dva albuma imaju bendovi Deca Loših Muzičara i Bolesna Štenad.

Deca Loših Muzičara – Ustani Slaj Stone, Srbija te zove

Postoje neke konstante za koje znamo da neće izneveriti, još od devedesetih naovamo. Tipa, to da će se naša fudbalska reprezentacija, pošto se plasira na neko prvenstvo, raspasti kako na terenu, tako i van njega. Da će sneg zavejati u decembru, ali iako mu je vreme – iznenadiće naše putare. Isto tako znamo da će jednom u milion godina bend Deca Loših Muzičara izbaciti desetak novih pesama, iliti album, i da će nam pružiti čistokrvni rokenrol i fank.

Kao što nas na omotu dočekuje pomalo lascivni prezervativ navučen preko pevačkog mikrofona, sa sve blago roze filterom koji može a ne mora da podseća na reklame proizvoda koje ne smete da gledate ako nemate preko 18, tako se i sam sadržaj – pesme i tekstovi – kreću. Između pobune i erotike.

Album je „star“ već nekoliko meseci, otud je ova recenzija napisana kasno, u vreme upokojenja velikog fank idola Slaj Stouna, iako je album sniman još pre njegove smrti, DLM je vapajem, kroz ime albuma i istoimenu pesmu tražio da velikan ustane i protestnom pesmom povede napred, što je, očigledno, i dalje potrebno.

Kad u prvom planu nije Slaj Stoun, onda je tu i rege gospodar Bob Marli, u pesmi Bob Marli jen dva tri, koja kao da ritmom koračnice traži od fanova da se postave u vrstu i napadnu. Ludi pas korupcija je možda i najočiglednija u ovoj angažovanoj ekipi pesama – zbog čega bend sa novim pesmama verovatno neće biti omiljen na TV i radio kanalima koji u ovu „privrednu granu“ iz pesme ne veruju.

Prekoputa angažovanih, tu su i one nabijene kako erotskom željom, tako i humorom koji se najbolje može okarakterisati kao „onaj slavski“, u kom glavnu reč vode sve one teče i stričevi koji podmladak umeju da pitaju – mali, je*eš li šta? Pa tako pesme Milf, Oseti me ženo ili Sinekura svakako će naći svoj put do slušaoca, ali i naterati mnoge slušateljke da prevrnu očima. Pa kako kome drago.

Album je izašao početkom aprila, i dugo sam ga izbegavao – ne znam ni sam zašto – jer, bez obzira na diskografsku neaktivnost i retka posećivanja njihovih svirki, DLM nisam prestajao da cenim i volim. Kao bandu podmazane ritam sekcije i razduvanih melodija koje sklapaju kompaktno telo koje će uvek biti motor rokenrol zabave. Bilo da je 1995, 2025, ili 2050. – kako kaže tamo tekst jednog od hitova – držimo jedno srce za njih, svaki put kad se vrate kući.

Bolesna Štenad – Vrata raja

Iako mlađi od DLM-a, Bolesna Štenad dele nekoliko zajedničkih tačaka zbog kojih ih ove nedelje zajedno pominjemo. Izdavača – Midget Unit Records, to što mi je njihovo izdanje promaklo čim je izašlo (jer sam jurio neke svoje druge ,hipsterske promašaje), ali i tu 90’s beskrupuloznost koja se ogleda i u jasnim okvirima zvuka, ali i tekstova.

Muzika je u osnovi ubitačan pank rok, iako se ne plaše da te osnove napuste i zaigraju se sa nečim drugačijim. U tekstovima se trude da no bullshit metodom kažu šta im je na umu, neretko pokušavajući i da budu duhoviti. Pa tako, bilo da preispituju dosadašnji život i stižu do Vrata raja, ili sa drugarima iz Petra Panka šire bratstvo (Ljubi te brat), kao i u pesmi Linč, podsećaju nas na mladu zvezdu režimske televizije koja je pričala o širenju linča, slovanja i nasilja od strane demonstracija.

Ipak, u prvi plan će upasti saradnja sa Ajs Nigrutinom u Krvarim na nos – kako zbog zvučnosti gosta, tako i zbog buke koju ova kombinacija panka i hip hopa sa sobom donosi.

Dve pesme koje moram da istaknem, potpuno su drugačije od svega drugog na albumu, i pokazuju koliko je bend i naslušan i željan eksperimenta. Album zatvara N.V., pesma koja je omaž velikom Nikoli Vranjkoviću, gde se tekstom i muzikom Štenad igra i pravi pesmu za koju misli da bi bivšem frontmenu Block Out-a, a danas solo izvođaču, najbolje stajala.

Pariz je pesma kakve se više ne prave (ne znam iz kog razloga), o raspadu nekad velike ljubavi, ali jezikom koji podseća na Boru Đorđevića. I zaista, da je ova pesma izašla na nekom Ujedu za dušu ili Priči o ljubavi Riblje Čorbe – bila bi evergreen. Ovako ostaje samo da je što više njih “slučajno” otkrije.

Bolesna Štenad zvuče onako kako im ime kaže. Znate da ćete dobiti čvrst zvuk, bes, ali i sprdnju. Nekome će to biti dovoljno da ovaj album vrti dok ga ne izliže, dok će drugi bežati kao đavo od krsta na samu pomisao imena. Pa, ko god da je na kraju u pravu.