Đuska uz “Pusti modu” i lomljenje čaša na “Noć mi te duguje”: Žurke u Beogradu na kojima se pušta samo Čola je fenomen koje ne prestaje
Zdravko Čolić, čovek, mit, legenda. Muzičar koji je je svojim višedecenijskim radom među svojim fanovima okupio i tetke sa trajnama u šesdesetim i tinejdžere pankere i metalce. Zbog toga zvuči normalno da širom Beograda postoje tematske žurke na kojima se pušta upravo samo muzika ovog izvođača. Ili je to možda još uvek fenomen koji zbunjuje i začuđuje mnoge.
Počelo je sve stidljivo. Tek po koji virtuelni plakat u po nekom kafiću, pravljeno uglavnom za prijatelje od prijatelja. Danas ne postoji osoba koja nije bile na nekoj žurci u Beogradu, na kojoj se samo slušala muzika ovog pevača. Nekoliko različitih ekipa pravi različite žurke na raznim lokacijama.
Uroš Ranković, producent u kulturi, sa svojom koleginicom Evom je krenuo još pre nekoliko godina sa ovim žurkama. Kako u šali kaže, hteli su da pevaju, teraju kosu i žive isto kao Zdravko Čolić.
” Da budem iskren, krenulo je potpuno spontano. Pre otprilike četiri godine puštao sam disco i funk muziku u jednom beogradskom lokalu. Tokom večeri sam ubacio po koji Čolin disco i funk hit. Ljudi su potpuno odlepili na te sekvence. Tu smo Eva Škorić i ja shvatili da to može da bude zanimljivo i dogovorimo se da napravimo “Čola Art Night”, gde ćemo vrteti samo njegove numere. To je jedno od luđih večeri u našim životima, jer smo shvatili koliko svi kolektivno „otkidamo na Čoluˮ. Sa tim eksperimentom smo nastavili i evo mi i dalje puštamo u „Tok baruˮ gde se uvek traži mesto viška.” ispričao nam je Uroš i rekao da je puštao Čolu na raznim mestima, brodu, u holu nekog biznis centra, na kućnim žurkama, na svadbama. Cilj mu je da napravi žurke na onoj čuvenoj ruti iz pesme Čaje Šukarije – “Sarajevo, Skoplje preko Kraljeva, Niša i Valjeva onda Split, pa onda Rijeka preko Pule i Osjeka”. Već je pravio žurke u Sarajevu, dok ga za neki dan očekuje zabava u Nišu.
Nekoliko DJ ekipa, ali i pojedinaca prave trenutno ili su pravili žurke u Beogradu. Pre neko veče je KC Grad bio ispunjen do kraja u sred radne nedelje, gde su DJ-evi Mangup i Yužnjak vrteli hitove. Čolina muzika je svakako došla i do glavnih gradskih stecišta, i ne možemo da žmurimo na ovaj fenomen, jedino možemo da se zapitamo kako je do toga došlo? Uroš nam je uzvratio kontra pitanjem.
“Kako je došlo do toga da Čola napuni šest beogradskih arena? Mislim da smo svi mi koji organizujemo ove večeri odlučili da budemo neka vrsta šamana, propovednika, glasila i da širimo pozitivne vibracije Čolinih numera. Video sam da momci koji prave Čola večeri u KC Gradu nose bela odela, dele voće, puštaju isečke iz koncerata. To je jedno full 4D iskustvo. Nekad se pitam da li će nas sve Zdravko pozvati na njegov nastup da se svi kolektivno proveselimo ili da mu mi radimo dizajn nastupa. A što i da se ne zapitamo!”
Mirko pušta muziku u vračarskim kafićima i hostelima, i kako kaže više je iz zezanja krenuo sa po par pesama na svojim setlistama, da bi malo po malo Čola počeo da bude glavni deo njegovih setlista.
” Đavo je odneo šalu kad sam video da ljudi koji bi došli samo na “pre-game” i jedno piće ostanu do fajronta, u potpunoj nemogućnosti da idu negde dalje, jelte. Gomila ljudi koju znam iz klabinga i iz potpuno drugih svetova, voleli su da zableje ovde, jer im je bilo kao neka vrsta osveženja, rekao nam je ovaj DJ i dotekao se najboljih momenata sa žurki.
“Možda nije baš žurka žurka, kad to krene da se dešava, ali kad pustim “Noć mi te duguje”, mali kafić sa 10-ak stolova, postaje kafana na kraju sveta, gde svi u nekoj vrsti kolektivne histerije pevaju, viču, plaču i penju se na stolove.” rekao nam je Mirko i dodao da nema omiljeni Čolin period.
Uroš ipak zna koji su mu omiljeni radovi popularnog umetnika.
“Meni lično omiljeni period je dekada između 70ih i 80ih. Kad je radio sa Kornelijem Kovačom, Vojkanom Borisavljevićem, Kemalom Montenom i Goranom Bregovićem. Tu se realno nalaze njegove crème de la crème pesme. Ali najviše volim pesme “Hotel Balkan” i “Biti il’ ne biti”, što je period 2000-ih. Publika otkida samo na hitove! Sve češće nam na žurke dolazi mlađa publika pa se po nekoliko puta u toku večeri traži – “Okano”, “Mjerkam te mjerkam” i “Noć mi te duguje” (kad polete čaše, salvete i ostali inventar lokala).” a onda nam je ispričao da iako radi “ograničen” sa samo jednim izvođačem u plejlisti, nikad mu nije dosadno, jer bezobzira što će 6 sati slušati iznova i iznova Zdravka Čolića bez pauze, uvek je i nešto novo jer baš je tu neko kome je rođedan, kome se rodilo dete, ko želi te večeri da zaprosi svoju devojku i opet golubovi slijeću na moj rukav ko i tad.
“Svaki put je novi doživljaj, jer publika svojim učešćem menja atmosferu. Na svakoj narednoj večeri dodajem nešto novo (poput ekrana na kojima se emituju Čola video art radovi ili drugačiju rasvetu) ili puštam nešto staro (neku pesmu koju do sad nisam puštao), a spreman sam i da svojim specifičnim kostimom doprinesem doživljaju. U poslednje vreme volim da dodam i numere, koje su Bregu inspirisale da osmisli neki Čolin hit. Ne bavim se autorskim pravom, ali svakako se oduševim kada otkrijem Breginu inspiraciju. Najviše mi se dopada numera “Ya Rayah” od autora Dahmane El Harrachija koja me podseća na – Jako, jako slabo ti srce zavodiš.“
Ako niste do sad imali priliku da se zabavljate na ovaj način, sva sreća pa imate stalne prilike jer ovih žurke su svuda po gradu, kao pečurke posle kiše, na vama je samo da ih pronađete u svom okruženju i odaberete.
Nismo pitali publiku kako se provodila, ali evo, pitali smo DJ-eve da nam prenesu najlepše i najbolje ocene koje su oni videli i doživeli.
“Realno najjača priča mi je ona kad sam prvi put sa konceptom Čola večeri nastupao u Sarajevu 2020. godine, pa je publika mislila da će doći pravi Čola. Na toj istoj žurci jedna starija gospođa ustala je da igra na sceni. Moram da napomenem da je žena došla na štakama. Gde ćeš boljeg komentara! Među ostalim komentarima izdvajam one trenutke u kojima su mi ljudi ostavljali svoje narukvice, prstenje, pravu zlatnu tabakeru itd. Vidiš, mogao bih to da uotpim pa da dovedem Zdravka Čolića lično na žurku.”
Naslovna fotografija: Aleksa Bartol
