Džaba vam Roberto, džaba vam Kavali, nikad nećete pogoditi koji je Rastin omiljeni film: “Ostao mi je u podsvesti dok smo radili 3211”

Stefan Đurić Rasta, nakon velikih hitova, milionskih pregleda, koncerta u Areni, odlazi još jedan korak dalje i ulazi u bioskope, sa filmom “3211”.

Samo ime filma označava broj ćelije u istražnom zatvoru u kojoj je Rasta boravio. U njoj je napisan i novi konceptualni album, koji je vremenom postao mnogo više. Neki će ga nazvati muzički film, neki video album. Svakako, publika će imati prilike da ga vidi od 21. septembra kad zaigra širom zemlje.

Popričali smo sa Rastom, na neke teme na koje možda i niste navikli da čujete od njega. O filmovima, glumcima reperima ali i njegovoj pank i ska prošlosti.

Za početak, uz koje filmove si odrastao, a šta volis danas da gledaš?

Odrastao sam uz domaću kinematografiju, filmove “Kako je propao rokenrol”, “Mi nismo anđeli”, volim i danas da pogledam i neke starije filmove, crni talas na primer. Trenutno gledam neke skandinavske serije, ta priča i ta estietika mi prija. “La la land” isto gotivim, pominjem ga puno ovih dana jer to je neki poslednju mjuzikl koji sam gledao i koji mi je verovatno ostao u podsvesti kad smo radili “3211”.

Koje glumce si voleo i dalje voliš da gledaš?

Puno naših glumaca volim, ne znam koga bih izdvojio. Imam različite favorite u raznim genracijama i fazama, ali od detinjstva mi je Lane Gutović bio broj jedan, kao ličnost i kao glumac.

A od glumaca repera, za koga misliš da je najviše dobacio?

Mislim da je 50 cent ozbiljno ušao u filmsku industriju. Pored glume radi odlično i producentski posao. Od B filmova ranije, danas je prešao u višu ligu. Gledajući “Power”, shvatio sam da je dostigao kvalitet i najozbiljnije ušao u priču.

Pričajući o filmu, nekoliko termina se istaklo dok se opisivao “3211”, muzički film, video album, dokumentarac, pa kako bi ga ti nazvao?

U mom fazonu bi ti rekao da je ovo hibrid (smeh). Hibrid mjuzikla, dokumentarne forme, prožet autorskim momentima. Ne znam kako bih sve to stavio u jednu reč, ali nešto ni ne znam kako bi sve ovo ponovili kad bi hteli. Jedinstven momenat.

Novi album je konceptualan, i prati jednu priču. Da li si se vodio nekim velikim muzičkim ostvarenjima iz istorije muzike dok si ga pravio?

Nisam se vodio drugim konceptualnim albumima, koliko situacijom koja je bila konceptualna u tom momentu (smeh). Trudio sam se da taj momenat predočim. Konceptualnost je ovde i odgovor na to što mi se čini da singlovi ne bi ništa napravili, već sve ima mnogo veći smisao od prve do poslednje pesme. Želim da se vratimo na slušanje albuma, na poštovanje nečije diskografije, a ne samo na konzumiranje singlova.

Kako se sprema uloga kad glumiš samog sebe?

Nije mi bilo lako na početku dok nisam ušao u fazon. Dobio sam dobre kritke od reditelja Bećkovića. On mi je dao sjajne kritike i bio vetar u leđa.

I kako dalje? Počeo si od snimanja na telefonima, pa preko jutjuba, do bioskopa. Šta je sledeće, možda vraćanje na početke?

Pa jeste, globalno je već sve izmišljeno. Ceo svet, šoubiznis, muzička industrija, sve se vrti, sve su faze prošle. I vreme je za vraćenje na početke. Evo, ja potenciram vraćanje albuma jer smo sve novo već probali.

Počeo si u pank i ska bendu, da li bi mogao da se vratiš baš na te same početke?

To je bio zanimljiv muzički tok. Mi smo svirali Oi pank, onda smo prirodno, prešle na slušanje i sviranje muzike slične zvuku benda NOFX, pa na ska i onda je još više usporilo i otišlo na rege. Ja i dalje volim tu muziku. I tu je možda moja najveća prednost, u odnosu na ostatak onih koje se bave estradom. Ja sam naslušan najrazličitijom muzikom.

Pa jel to znači da bi mogli do nekad dobijemo od tebe ska album?

Zašto da ne. Radim sad jedan organski projkat, sa bendom, koji će u nekom momentu videti svetlost dana.