Fantazija na Ušću sa Beogradskom filharmonijom

Beogradska filharmonija izvešće muziku iz filma koji je u produkciji Diznijevog studija nastao 1940. godine, i iz istoimenog nastavka – dopunjene i moderne verzije iz 2000. godine. Fantazija je remek-delo koje spaja poznate kompozicije klasične muzike i nezaboravne animacije koje većina generacija poznaje i pamti – pored ostalih i Čarobnjakov učenik, scenu u kojoj se Miki Maus obračunava s metlom, ili šarmantni ples nojeva, nilskih konja, slonova i krokodila.

Diznijev film je svojevrsna oda klasičnoj muzici, a u filmu se mogu čuti Bahova Tokata i fuga u D molu, Čarobnjakov učenik Pola Dike, Posvećenje proleća Stravinskog, Betovenova Pastoralna simfonija, Šubertova Ave Marija, Geršvinova Rapsodija u plavom, Šostakovičev Koncert za klavir i orkestar br. 2, Sen-Sansov Karneval životinja…

Jelena Milašinović, PR Beogradske filharmonije, kaže da pregovori za izvođenje ovog dela traju gotovo dve godine.

„Nije lako bilo dobiti ovu dozvolu. Naši rezultati koje smo ostvarili na prethodna dva koncerta na Ušću, i toliki broj ljudi koji smo na njima okupili, svakako su kompaniju Dizni osigurali u ideji da će ovaj projekat biti više nego dostojanstveno izveden. Želeli smo ovaj projekat jer je to jedan od najeklatantnijih primera kako se okupljaju sve generacije na jednom događaju. Mi taj koncert planiramo kao piknik, u jednoj ležernoj atmosferi u kojoj se potpuno predajemo druženju, a onda i zajedničkom uživanju u klasičnoj muzici.“

Simbioza muzike i animacije

Animacija u Diznijevim filmovima nadahnuta je klasičnom muzikom, i rađena u odnosu na nju. U prvoj Fantaziji iz 1940. godine poznate klasične kompozicije su posebno aranžirane za potrebe filma. Savremena, i dopunjena verzija filma iz 2000. godine, nikad nije prikazana u Srbiji – ni u bioskopskoj distribuciji, ni na televiziji.

„Muzički film koji mi prikazujemo i izvodimo nudi priliku publici da u istom projektu vidi i klasičnu animaciju i modernu, digitalnu. To je jedan vodič kroz Diznijevo stvaralaštvo. Želimo i najmlađim generacijama da pokažemo ono što su starije generacije volele, i kako su vaspitavane. Kroz Diznijeve filmove se promovišu i uspostavljaju najlepše moguće vrednosti, emocije, empatija, humor… Za mnoge su Diznijevi filmovi bili i prvi koraci na putu upoznavanja klasične muzike. Želimo da na vrhunski produkcijski način predstavimo nešto što svi mogu da razumeju, i u čemu mogu svi da uživaju.“

Beogradska filharmonija će na Ušću svirati prvi stav Pete Betovenove simfonije, marševe Edgara Elgara, Respigijeve kompozicije, numeru Pola Dike Čarobnjakov učenik, Ponkijelijevu numeru iz opere Đokonda, kompoziciju Mesečina Kloda Debisija (koja se nije našla u prvoj verziji filma). Biće tu i mnoge druge kompozicije iz obe Fantazije – one koje publika poznaje, ili će tek shvatiti da ih zna.

Jelena Milašinović otkriva i da je šef-dirigent Gabrijel Felc dobio specijalno uputstvo od kompanije Dizni kako da diriguje ovim koncertom.

„Vrlo je precizno, matematički objašnjeno na koji način se diriguje, koja tempa izabrati da muzika koja se svira uživo ne bi odstupala od onoga što se dešava na platnu. Ovde nemate slobodnu interpretaciju muzike, već sve mora da bude vrlo jasno.“

Uz veliku binu i centralni video-bim na Ušću će se nalaziti i nekoliko manjih video-bimova, tako da svi mogu da vide Diznijeve filmove i uživaju u spoju crtaća i žive muzike. Beogradska filharmonija priželjkuje dobre vremenske uslove, i posećen koncert u kome će uživati sve generacije. U skladu s rastom broja ljudi koji su prethodnih godina pratili koncert na Ušću, ove godine se očekuje oko 50.000 ljudi.

Sezona posvećena Betovenu

Svakog maja Beogradska filharmonija najavljuje i narednu sezonu, i objavljuje kako će ona izgledati. U 2020. godini navršiće se 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, i sve relevantne muzičke institucije će na svoj način obeležiti ovu godišnjicu. Beogradska filharmonija će čitavu sezonu posvetiti velikom kompozitoru, jednom od najvećih kompozitora klasične muzike. Svaki koncert Beogradske filharmonije u sezoni 2019/2020. imaće kao bazu Betovenovo stvaralaštvo, ali će se tokom cele sezone slušati i veliki broj drugih kompozitora, i proučavati njihova veza s Betovenom.

„Programski je sezona potpuno gotova. Njen naziv je – hešteg Zaprati Betovena. Mi smo se usredsredili u programu na nekoliko segmenata. Na Betovena kao vrhunskog kompozitora, i stvaraoca koji je inspirisao dalji tok muzičke istorije, i samim tim uticao na kompozitore iz narednih epoha – taj ciklus koncerata će se referisati na uticaje koje je Betoven imao. Zatim, Betoven je bio vrsni solista, i to na nekoliko instrumenata, pa će određeni programski ciklus predstaviti dela koja je Betoven komponovao za violinu, klavir, violončelo itd. Imaćemo i programski ciklus koji se odnosi na značajne datume u Betovenovom životu, i predstaviti dela koja su tada nastajala. Osvrnućemo se i na uticaj Betovena na domaće stvaralaštvo, i pokazati kako je on uticao na kompozitore srpskog porekla iz različitih generacija“, navodi Jelena Milašinović.

Jelena otkriva i da će sezonu zatvoriti poseban događaj koji je inicirao šef-dirigent Gabrijel Felc. Naime, zahvaljujući njemu će Dortmundska i Beogradska filharmonija zajedno realizovati veliki i značajan projekat – Betoven Maraton. Dva orkestra će u jednom danu, 21. juna 2020, svirati naizmenično osam Betovenovih simfonija. Poslednju, Devetu simfoniju (poznatu i po Odi radosti – odi pesnika Fridriga Šilera koja slavi ideal zajedništva čovečanstva, a koju u 4. stavu simfonije izvodi hor) dve filharmonije će izvesti zajedno.