Da li je ovo koncert na kom se raspala Jugoslavija: Pre 35 godina, svirka za 200.000 ljudi u Zagrebu je najavila kataklizmu
Naravno, Jugoslavija se raspala u krvavom i bratoubilačkom ratu, ali postoje i ti veliki događaji, kojima će istorija pop kulture pripisati taj veliki značaj.
Mnogi će pripisati utakmici Dinamo Zagreb – Crvena Zvezda 1990. godine, da se baš tu, na Maksimiru, usled prekida meča, figurativno raspala Jugoslavija. Ipak, neki će otići nekih 6 meseci ranije, tačnije 17. oktobra, isto u Zagreb, ali na Trg Bana Jelačića.
Tog 17. oktobra, najavljen je koncert na tadašnjem Trgu republike, grupe Prljavo kazalište, nazvan Voljenom gradu, a predviđa se da ja bilo između 200 i 300 hiljada ljudi. Mada će neki preuveličavati i ići do brojke – pola miliona.
Koncert će ostati upamćen u istoriji, da ne kažem povjesti, kao zabranjeni koncert. Iako se održao, pa se postavlja pitanje ko je to mogao da zabrani koncert na koji je došlo 200.000 ljudi.
Objašnjenje se nalazilo na stranicama Večernjeg lista:
„Tadašnja milicija stigla je 20 minuta prije koncerta kako bi isključila struju, ali se nije mogla probiti kroz gužvu. Članovima benda naredili su da s pozornice izvijeste publiku da se koncert otkazuje. – Recite im vi! – odgovorio je za list frontmen grupe Jasenko Houra“. Tako je koncert ipak održan:
„Snaga mase od tada pa sljedećih sat vremena nije se mogla zaustaviti. Mnogi su izvadili i bez straha vijorili hrvatske zastave s povijesnim grbom. Bio je to početak kraja bivšeg sistema – upravo taj zagrebački koncert najavio je raspad SFRJ i Domovinski rat” piše Večernji list.
Koncert na kom se raspala Jugoslavija:
Pričom o “zabrani” rodio se još jedan nacionalistički mit, mit o zabranjenom koncertu, koji je išao ruku pod ruku sa maksimirskim incidentom.
Na tom koncertu su svi čekali samo jednu pjesmu – „Mojoj majci“, poznatu još i kao „Zadnja ruža hrvatska“, za koju se ističe da ju je Houra napisao povodom smrti majke. Houra je znalački koketirao u to vreme sa nacionalizmom, da bi kako su počele devedesete koketiranje ostavio po stranu i ušao u ljubavnu vezu sa temama ustaša, partizana, domobrana, crvenih i stavljanja Tuđmana u spotove.
Pa tako u pesmi, iako ona jeste u majici, stih zadnja ruža hrvatska je dovoljno odjekivao da okupi sve Hrvate željnje svoje države, pa otud i tolika količina ljudi na koncertu koji je ova pesma i zatvorila.
Naravno, nekoliko godina kasnije, ova pesma je završila u reklami za neko hrvatsko pivo, tako da sva priča o majci i patriotizmu je pala u vodu kad je stigao ček od kompanije. Pesma je bez mnogo problema izvođena u Beogradu nekoliko decenija kasnije na koncertu Kazališta u Kombank areni. Kao da se ništa nikad nije ni desilo.
Na samom nastupu, čak se i Houra dotakao ideje da se vrati spomenik Bana Jelačića:
“Mislim da spomenik treba vratiti na Trg, bez obzira na ideologiju i politiku. Politika me apsolutno ne interesira, ali iako se u nju ne razumijem mislim da nema razloga da se miču spomenici koji nešto znače. Zagreb je Zagreb s Jelačićem, bez obzira na to koliko je godina prošlo, ljudi ga se sjećaju. Ljudi nisu glupi, pa da ne znaju da je na mjestu “Ferimporta” kod HNK stajala stara kavana i da je netko taj trg u središtu grada uništio. Glupo je uništavati, bez obzira na sve novo što se gradi” prenosi Yugopapir.