KKN za City Magazine: Verovatno svi zajedno osećamo da nas nema mnogo i da smo pod nekim istim pritiscima

Veliki beogradski koncert grupe Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) održaće se u petak, 3. marta u 21 čas u Domu omladine Beograda.

Na nastupu u Domu omladine KKN će promovisati novi album „Beton“ u izdanju Mascom Records. Po mišljenju muzičke kritike ovaj album predstavlja jedan od najboljih u dosadašnjoj diskografiji KKN-a.

Bend je dosegao još jedan kreativan vrhunac u autorskom i sviračkom smislu. Samouvereno i bez zadrške KKN je preneo svo koncertno iskustvo što novom izdanju daje živost i superiornu energičnost.

Karijera grupe Kanda, Kodža i Nebojša je u tesnoj vezi sa prostorom Amerikana u Domu omladine Beograda kojoj su se u različitim fazama svog rada uvek vraćali. Izlazak hvaljenog izdanja „Beton“ je prilika da se publika ponovo okupi u ovom prostoru i sa bendom podeli radost jedinstvenog koncertnog ugođaja.

Bend je krajem januara svojim fanovima predstavio spot za singl „Tu i tamo, tamo, tamo“ koji je snimljen u Zagrebu.

Muzičku podršku u vidu predgrupe i čast da zagreje publiku imaće bend „Crna lista“. Pioniri beogradske pank scene okupili su se posle četrdeset godina i pod nazivom „Crna lista“ objavili tri zapažena singla „Ipak bojim se rata“, „Moja borba“ i „Tebi dajem sve“.

Grupu Crna lista listu čine: Vojislav Bešić – gitara/glas (ex Bezobrazno zeleno), Loka – gitara/glas (ex Defektno efektni/Urbana gerila), Aleksandar Đukić – bas gitara/glas (ex TV Moroni) i Relja Obrenović – bubnjevi (ex Petar i zli vuci).

Prošle godine ste izdali nov album, pesme već svi pevušimo, kako je tekao nastanak ovog albuma?

Lepo je čuti da pevušite. To je važnije od bilo kakve priče o nastanku nekog albuma, pogotovu zato što te priče, bar u našem slučaju, uglavnom nisu ništa posebno. Početkom pandemije su otkazani svi koncerti za to proleće i leto, tako da smo se posvetili kreativnom procesu, koji je, kao i uvek, išao nekim svojim tokom. Bili smo pod pritiskom van benda, a radili smo opušteno. Mene je život baš opteretio u tom periodu, pa je valjda inspiracije bilo na sve strane. I tako…

Ovo je vaš 9. studijski album, da li postoji neko vezivno tkivo koje ga povezuje sa prethodnim?

Ništa konkretno, ništa konceptualno. Veze sigurno postoje, ali nisu toliko važne. Možda je samo važan taj korak dalje koji smo napravili. Napredak u zvuku, i verovatno još nečemu. Ovim albumom smo najzadovoljniji.

U Domu omladine ćete održati veliki beogradski koncert, kakav odnos imate sa publikom na koncertima, kako izgleda ta konekcija i koliko vam je ona važna?

Važna nam je. Na koncertima, ali i uopšte. Treba reći da ta konekcija određuje atmosferu koncerta, koja je verovatno njegova najvažnija dimenzija. Mislim da smo dosta bliski sa ljudima. Verovatno svi zajedno osećamo da nas nema mnogo i da smo pod nekim istim pritiscima. Delimo uglavnom ono što volimo, ponekad i ono što ne volimo, razumemo se. Možda je to najznačajnije: razumemo se. Suštinski. Po pitanjima po kojima često nailazimo na nerazumevanje. To ima svoju težinu.

Vaš album Beton kada se odsluša u „cugu” slušaoca uvuče u jedan prostor iz koga posle treba teško izvući. Kako odolevate vremenu i muzičkim trendovima koji trenutno vladaju i kako stvarate takvu atmosferu na samom albumu?

Prema trendovima osećamo organski otpor, odbojnost, mogu da govorim u svoje ime, ali i u ime benda. To može da se oseti. Dešava se da nam trendovi idu na ruku, verovatno ne često, ali dešava se, ali i to nas mimoilazi, možda zato što ni na koji način ne zavisimo od trendova. Zavisimo od sopstvenih resursa. Tako stvaramo i atmosferu albuma. Iz sopstvenih resursa. U svom filmu smo.

Kada stvarate pesme, o čemu najčešće mislite, da li razmišljate u procesu stvaranja kako će publika na ovo reagovati? Da li postoje neke numere koje ste napravili s „jednom namerom” a one dobile potpuno drugačiji smisao kod publike?

Jedino što nam je u tom smislu važno je da damo sve od sebe i da imamo osećaj da isporučujemo nešto iza čega možemo da stanemo. Proračuni i razmišljanja na teme tog tipa u kreativnom procesu jednostavno ne postoje. Ponekad, ako odemo predaleko u neke hermetične krajnosti gde se i sami pogubimo, trgnemo se i kažemo nešto kao: „e, aj sad da time ne zamaramo ljude.”  Onda se neko eventualno pobuni: „alo, mašćora, pa zašto da ih ne zamaramo?!” „Pa zato što imamo toliko obzira.” I to je to. A kada se muzika pusti, podložna je svakakvim interpretacijama. Verovatno se svašta dešava. Ali ništa od toga nije mnogo važno, kao što ni mi nismo.

Da li ste nekad razmišljali da svojim pesmama govorite u nečije ime ili stajete „na stranu nečemu”?

Taj osećaj da smo na nekoj strani možda jednim delom i inspiriše muziku. Kao i, u nekim slučajevima, osećaj da smo na samo svojoj ili da nismo ni na jednoj strani.

Da li pratite mladu rok scenu danas, šta su njihove prednosti u današnje vreme, a šta mane?

To sa prednostima i manama se, izgleda, u svakom vremenu svodi na isto. Kako je bilo onda, tako je i sad. Okolnosti su drugačije, ali suštinski, izgleda da se te stvari ne menjaju. Jedno je lakše u ovom vremenu, drugo je teže. I obratno.