Majls Kejn, Ben Aflek britanskog indi roka* stiže u Beograd

*Ova tvrdnja o Majls Kejnu iz naslova ima smisla samo ako poverujemo u to da je Aleks Tarner Met Dejmon, naravno.

Jedan od onih muzičara na britanskoj indi rok sceni koji je tu već više od 15 godina, stvarajući i imajući hrabru viziju kako moderni rokenrol treba i mora da izgleda, svakako je Majls Kejn. Devetnaest godina je tu, makar je od tada prvi put zaposeo binu sa bendom Rascals, ali ga svakako ne treba uzimati zdravo za gotovo jer, iako je tu da pomogne, pripomogne, otpeva prateće vokale, osmisli aranžmane za druge, iza sebe ima i čistokrvne hitove koje ili znamo, ili ne znamo da ih on peva.

Prijateljstvo sa Aleksom Tarnerom iz benda Arctic Monkeys tu je još od bubuljičavih dana sa šiškama i buljenja u pod dok se sviraju gitare, pa do danas kada se furaju kožne jakne i noga diže na monitor na bini. Zajedno su oformili bend The Last Shadow Puppets, nakon što je Majlsov projekat Little Flames pratio Mankise na turneji 2005.

Njih dvojica su se povezali ljubavlju prema Dejvidu Boviju i Skotu Vokeru. Ovaj drugi se možda najviše i čuo u njihovom raskošnom rok zvuku na albumima, punim gudača, duvača, mod roka, saundtreka italijanskih filmova, ali i zvuka pustinje, mid-tempo himni koje su osvajale publiku prvo na Ostrvu, a kasnije i širom Evrope. Kao i sve što je Tarner u to vreme radio, Kejn je bio ta „kolateralna šteta“ njihovog uspeha koju smo zavoleli nakon albuma The Age of the Understatement ili možda još više nakon albuma Everything You’ve Come to Expect, na kom je bio pravi MVP izdanja. Poslušajte „Bad Habits“ i „Aviation“ i sve će vam se reći.

Početak saradnje sa Tarnerom u The Last Shadow Puppets bio je sjajna odskočna daska za njegovu dalju karijeru, pa su i solo albumi sami nastavili da se ređaju, na kojima nas je počastio svojom vizijom gitarskog zvuka. Ovaj uvek lepo obučeni i podšišani tip od 2011. i albuma Colour of the Trap, za koji će se mnogi složiti da mu je i najbolji album do ovog poslednjeg, donosi svoj stilizovani indi rok, obučen u šezdesete, sa puno „swaga“ (je l’ to još uvek reč? Bila je kad je Majls izbacio Colour of the Trap).

Sa prstohvatom garaže, ali mnogo više modovskog izraza Pola Velera, ili poze Pola Makartnija, Majls Kejn je plovio kroz izdanja poput Don’t Forget Who You Are ili Change the Show, ne hajući mnogo za trendove koji se menjaju ili algoritme. Biti cool je bila mnogo bitnija stvar nego juriti novi zvuk. Ovo je ipak lik koji nosi titulu najbolje obučene muške zvezde po časopisu NME.

Van svojih zaduženja kao solo, najbolje obučena ,zvezda, pisao je pesme Lani Del Rej, pevao i svirao na albumima Mankisa, družio se sa oba brata Galager, imao tribute to Beatles sa Metom Belamijem iz Muse-a, a na kraju došao i do druženja sa Black Keys-ima. I to je ono što postaje jako bitan trenutak za ovaj period karijere, jer iz druženja sa Denom Auerbahom nastaje saradnja na novom, poslednjem Kejnovom albumu Sunlight in the Shadows, koji zvuči kao spoj pop roka britanske invazije šezdesetih i američkih soul i garažnih rok bendova. Konačni proizvod je eksplozija od albuma na kojoj britanski pevač zvuči sveže kao na početku karijere, ili kao nešto što bi T. Rex objavio danas da je Mark Bolan i dalje živ.

Poslušajte samo „Love Is Cruel“ ili „I Pray“, probajte da ne krenete da cupkate nogom uz ritam ili da njišete kukovima i da poželite da je već petak veče kada ove pesme treba i moraju da se čuju u rok klubu (ako takvi još uvek postoje, doduše). „Like a Clint Eastwood and Judy Garland in the desert at dusk“ – tako su jednu od pesama Kejn i Auerbah objasnili kao osnovnu emociju koju su hteli da uhvate i prenesu na traku, i ta slika ovo dvoje holivudskih megastarova prošlih vremena dovoljno objašnjava i oslikava emociju koja je svakako uhvaćena.

I baš sa tim albumom, takvim raspojasanim i neosedlanim, sa coverom na kom se Kejn našao na motoru i sa samo svojim odrazom u retrovizoru, takav nam stiže na Zappa Barku 27. februara, po prvi put u Beograd. Svirka koja ne sme da se propusti ako ste fan alternativnog roka i popa, jer Miles Kane je deo istorije indi brit roka i pop buma prethodnih 20 godina, a ako niste toga svesni, onda niste obraćali dovoljno pažnju, ali sva sreća – imate još nekoliko dana da se ukačite na voz.

BONUS VIDEO: