Mirko Glišić: Meni je najdraža Smakova Plava pesma
Mirko Glišić je čovek koji je napisao brojne hitove za kragujevačku rok grupu Smak, ali je pored toga pisao i za Olivera Mandića, Slađanu Milošević, Zlatne prste…
Mirko Glišić je prvi i najplodniji tekstopisac legendarne rok grupe iz Kragujevca.
Samo za grupu Smak napisao je 15 pesama: “Crna dama”, “Daire”, “Ljudi nije fer”, “Plava pesma”, “La kukarača”, “Profesor”, “Stvar ljubavi”, “Bluz u parku”, “Šumadijski bluz”, “Perle”, “Satelit”, “Čoveče ti si mlad”, “Slikar sa Pikadilija”, “El Dumo”, “Cigansko srce”.
Napisao je Mirko i “Ima nešto u tebi što što nikom poklonio ne bi”, “Nokaut”, “Žuti taksi”, “Igraj bugi vugi” (Zlatni prsti), “Amsterdam” (Slađana Milošević), “Voleo sam jednom” (Oliver Mandić)…
Od početka osamdesetih Mirko Glišić je zaplovio u narodnjačke vode kao kompozitor i tekstopisac, autor oko hiljadu pesama, piše iKragujevac.
U nastavku prenosimo deo intervjua:
Važite za jednog od najplodnijih srpskih tekstopisaca, imate li evidenciju koliko pesama ste do sada napisali?
-Da, snimio sam i objavio 1425 pesama za više produkcija, od toga 1380 su moje kompozicije i tekstovi.
Kako je došlo do saradnje sa grupom „Smak“, na čiju inicijativu?
-Moj školski drug Milan Šerifovic, novinar, upoznao me je sa članovima grupe „Smak“ i tako je 1975. godine počela naša saradnja.
Kako ste se upoznali sa Točkom?
-Tada sam se upoznao i sa Točkom i otpočeli smo saradnju i druženje. Te godine nastale su pesme „Perle“ i „Bluz u parku“.
Jeste se odmah razumeli, kada je muzika u pitanju?
-Mislim da jesmo, jer smo obojica bili „zaljubljeni “ u ron-n-roll. Želeo sam da pišem originalne pesme koje ne liče na ono što je do tada snimano. Kritičari nisu to tada prihvatili, ali Točak i publika jesu, što je u stvari bilo najvažnije.
Za grupu „Smak“ napisali ste 15 pesama, koja Vam je po emocijama najdraža?
-I pored toga što su „Daire, „Profesor“, „Crna dana“, „Ljudi nije fer“, „Šumadijski bluz“ i mnoge druge dobile veliku naklonost publike, pesma meni najdraža je „Plava pesma“. Posebna je zato što između stihova postoji prostor da svako može svoju emociju da proživi na drugačiji način.
Ostatak intervjua pročitajte OVDE.
